Ушачи
Ушачи (блр. Ушачы; рус. Ушачи) насељено је место са административним статусом варошице (городской посёлок) у северном делу Републике Белорусије, односно у централном делу Витепске области. Административно је део Ушачког рејона чији је уједно и административни центар.
Ушачи Ушачы; Ушачи | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Белорусија |
Област | Витепска област |
Рејон | Ушачки рејон |
Становништво | |
Становништво | |
— 2014. | 6.071 |
Географске карактеристике | |
Координате | 55° 11′ 00″ С; 28° 37′ 00″ И / 55.183333° С; 28.616667° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 148 m |
Поштански број | 211524 |
Позивни број | +375 2158 |
Регистарска ознака | 2 |
Веб-сајт | |
ushachi.vitebsk-region.gov.by |
Према проценама из 2014. у вароши је живело око 6.100 становника.
Географија
уредиВарошица је смештена на обалама реке Ушаче, на око 150 км западно од административног центра области, града Витепска и на око 36 км од железничке станице у Лепељу. Насеље лежи на важној друмској раскрсници која повезује Минск, Витепск, Полацк, Лепељ, Глибокаје и Докшици.
Историја
уредиНасељено место Ушачи по први пут се у писаним изворима помиње 1552. у једном полацком летопису као село у Полацком воојводству. Од 1594. помиње се као окружни центар. Године 1667. насељено место Ушачи састојало се од три посебна села у којима су се два пута годишње одржавали трговачки сајмови.
Године 1716. у насељу је основан католички храм и доминикански манастир у оквиру којег су деловали школа и болница. Насеље је 1758. добило Магдебуршко право и властити грб. Након прве поделе Пољске 1776. Ушачи остају делом Велике Кнежевине Литваније, у чијим границама су остали све до 1793. када су постали саставни део Руске Империје.
Совјетска власт у насељу успостављена је у новембру 1917. године. Крајем 1919. насеље постаје делом Руске СФСР, а од марта 1923. коначно је део Белоруске ССР. Ушачки рејон формиран је средином јула 1924, а насеље добија статус варошице 27. септембра 1938. године.
Демографија
уредиПрема процени из 2014. у вароши је живело нешто мање од 6.100 становника.[1]
1979. | 1989. | 1999. | 2009. | 2014. |
---|---|---|---|---|
--- | --- | --- | 5.500 | 6.100* |
Напомена: Према процени националне службе за статистику.
Саобраћај
уредиКроз насеље пролазе важни друмски правци републичког значаја: Р29 (Ушачи—Вилејка), Р113 (Витепск—Бешанковичи—Ушачи) и Р116 (Ушачи—Лепељ).
Види још
уредиРеференце
уредиСпољашње везе
уреди- Службена веб страница
- Галерија слика на Globus.tut.by
- Татаринов Ю. А. Видзы / Ю. А. Татаринов // Города Беларуси. Витебщина. — Мн., 2006. — С. 155.
- Положај насеља на мапи припадајућег рејона.
- Гарады і вёскі Беларусі: Энцыклапедыя. Т.2, кн.2. Гомельская вобласць/С. В. Марцэлеў; Рэдкалегія: Г. П. Пашкоў (галоўны рэдактар) і інш. — Мн.: БелЭн, 2005. 520с.: іл. Тыраж 4000 экз. ISBN 978-985-11-0330-6. ISBN 978-985-11-0302-3.
- Списак насељених места у Републици Белорусији.