Уст Лабинск

Уст Лабинск
Усть-Лабинс
Уст Лабинск; Усть-Лабинс
	Локална православна црква
	Застава Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Јужни ФО
Покрајина	Краснодарска
Рејон	Устлабински рејон
Основан	1794.
Статус града	1958.
Становништво
Становништво	‍
— 2017.	41.348
— густина	1.113 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	45° 12′ 30″ С; 39° 44′ 40″ И / 45.2082° С; 39.7444° И
Временска зона	UTC+3
Апс. висина	70 m
Површина	37,15 km2
	Уст Лабинск Уст Лабинск на карти Русије
	Уст Лабинск Уст Лабинск на карти Краснодарског краја
Остали подаци
Поштански број	352330
Позивни број	(+7) 86135
ОКАТО код	03 257 501 000
ОКТМО код	03 657 101 001
Веб-сајт
	http://gorod-ust-labinsk.ru/

Уст Лабинск (рус. Усть-Лабинск; адиг. Лэбап) град је на југозападу европског дела Руске Федерације. Налази се у централном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Устлабинском рејону чији је уједно и административни центар.

Према подацима националне статистичке службе РФ за 2017, град Уст Лабинск је имао 41.348 становника и био је осамнаести по величини град у Покрајини.

Географија

Уст Лабинск се налази у централном делу Краснодарске покрајине на неких 62 km североисточно од покрајинског административног центра Краснодара. Град је смештен на десној, нешто вишој обали реке Кубањ, насупрот места где се у њу улива једна од њених највећих притока Лаба. Средиште града се налази на надморској висини од 70 m.

Историја

Године 1778. на подручју уз ушће реке Лабе у Кубањ подигнуто је мање погранично утврђење, као једно од многобројних утврђења на Кубањској одбрамбеној линији. Утврђење је првобитно носило назив Александровска тврђава, а од 1793. носи назив Уст Лабинска (Уст Лабин − „на ушћу Лабе”). Веч наредне године на то подручје су пресељени Донски Козаци са чијим доласком је званично основана и Устлабинска станица.

Године 1900. станица је повезана железницом са Јекатеринодаром и Кавкаском. Устлабински рејон са седиштем у Уст Лабинску је успостављен 1924. године. Станица Устлабинска 28. маја 1958. добија званичан статус града и ново име, Уст Лабинск.

Демографија

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 43.270 становника, док је према проценама за 2017. било 41.348 становника.^[1] По броју становника Уст Лабинск се налази на 18. месту у Покрајини.

Кретање броја становника
1897.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2017.
5.100	30.212	35.604	39.151	41.759^[2]	43.824^[3]	43.270^[4]	41.348

Према подацима из 2017. Уст Лабинск се налазио на 373. месту међу 1.112 званичних градова Руске Федерације. Према подацима са пописа 2010. основу популације чинили су етнички Руси са уделом од око 91%, а најбројније мањинске заједнице били су Јермени са 3,3% и Украјинци (1,30%).

Види још

Референце

^ „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 22. 12. 2017.
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

[1] „Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2017 года”. Архивирано из оригинала 31. 07. 2017. г. Приступљено 22. 12. 2017.

[1989Census-2] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-3] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2010Census-4] Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]