Уставни оквир за привремену самоуправу
Уставни оквир за привремену самоуправу (енгл. Constitutional Framework for Provisional Self-Government) је акт УНМИК-а од 15. маја 2001. године о устројству привремених институција самоуправе на подручју Косова и Метохије.[1]
| Привремене институције самоуправе | |
|---|---|
| алб. Institucionet e Përkohshme të Vetëqeverisjes | |
 | |
| Преглед | |
| Успостављена | 15. мај 2001. |
| Држава | Србија |
| Веб-сајт | Архивирани веб-сајт |
Народна скупштина Србије је на доношење тог акта одговорила усвајањем "Декларације о стању на Косову и Метохији, обавезама међународне заједнице и Владе Републике Србије", која је донета 7. јуна 2001. године.[2]
Историја
уреди
Након усвајања Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација (1999), подручје Аутономне Покрајине Косова и Метохије стављено је под управу Привремене административне мисије Уједињених нација на Косову (УНМИК).
Резолуција 1244 дефинисала је Косово као део територије Савезне Републике Југославије, која је 2003. године трансформисана у Државну заједницу Србије и Црне Горе, а чији је континуитет 2006. године наследила Република Србија. Већ почетком 2001. године, Влада СРЈ је формирала Савезни комитет за Косово и Метохију, а потом је ради успостављања непосредне комуникације са УНМИК-ом у Приштини отворено и представништво Савезног комитета.
Крајем 1999. године УНМИК је успоставио Заједничку привремену административну структуру (ЗПАС), а потом је 15. маја 2001. године прогласио Уставни оквир за привремену самоуправу. Тим документом су на подручју Косова и Метохије успостављене привремене институције самоуправе (ПИС).
Одлуком УНМИК-а од 4. октобра 2007. године донета је Уредба о изменама и допунама Уставног оквира за привремену самоуправу, која се односила на права мањинских заједица.[3]
Посланици албанске народности у Скупштини (ПИС) једнострано су 17. фебруара 2008. године прогласили независност "Републике Косово",[а] а потом је 15. јуна исте године усвојен и Устав Републике Косово, чиме је албанска страна престала да примењује првобитни Уставни оквир из 2001. године.
Одредбе Уставног оквира
уредиУставним оквиром за привремену самоуправу прописано је оснивање привремених институција самоуправе:
- Председник Косова (једини орган ПИС у чијем се званичном називу помиње Косово);
- Скупштина, коју би чинило 120 посланика, од којих је 10 мандата било намењено за Србе и 10 за друге етничке мањине;
- Влада, са председником Владе кога именује Председник и одобрава Скупштина;
- Судови, односно правосудни систем чији састав именује шеф УНМИК-а са листе коју је усвојила Скупштина након што је предложи Судски и Тужилачки савет.
Спровођење
уредиНа основу Уставног оквира из 2001. године одржана су три изборна циклуса за привремене институције самоуправе:
Види још
уредиНапомене
уреди- ^ Република Косово (алб. Republika e Kosovës) једнострано је проглашена држава на територији Републике Србије, противно Уставу Републике Србије и Резолуцији Савета безбедности Уједињених нација 1244. Према Резолуцији, цела територија Косова и Метохије, правно гледано, налази се у саставу Србије док не буде постигнуто коначно решење. Србија не признаје једнострано отцепљење, по међународном праву, њене територије, прецизније аутономне покрајине под привременом управом Уједињених нација (УНМИК). Влада са седиштем у Приштини има дефакто власт над већином територије, док поједине структуре Србије функционишу на северу и у српским енклавама.
Референце
уредиЛитература
уреди- Батаковић, Душан Т. (2008). „Српска заједница на Косову и Метохији 1999-2005: Од конститутивног народа до наметнуте миноризације”. Положај националних мањина у Србији. Београд: САНУ. стр. 227—243.
- Bataković, Dušan T. (2014). A Turbulent Decade: The Serbs in Post-1999 Kosovo: Destruction of Cultural Heritage, Ethnic Cleansing, and Marginalization (1999-2009). Paris: Dialogue.
- Bataković, Dušan T. (2015). „The Serbs of Kosovo and Metohija 1999-2007: Surviving in Ghetto-like Enclaves”. The Christian Heritage of Kosovo and Metohija: the Historical and Spiritual Heartland of the Serbian People. Los Angeles: Sebastian Press. стр. 935—945.