Клизиште

Клизиште (енгл. Landslide, фр. Glissement de terrain, нем. Rutschung, рус. Оползень) је термин за стеновиту или растреситу стенску масу одвојену од подлоге која под утицајем гравитације клизи низ падину^[1]. Клижење не мора да се креће по јасно дефинисаној површини (клизна површина) и тада се средина по којој се одвија кретање тела клизишта назива клизна зона. Клизиште је један од геоморфолошких облика колувијалног процеса и геодинамички процес у инжењерској геологији.

Клижење се може одвијати веома различитим брзинама, од најспоријих када се кретање тла не примећује, до веома брзог када је могућ настанак великих штета и могу бити угрожени животи људи.

У старијој литератури на српском језику за клизиште се често користио и израз „урвина“, која се у суштини односи на појаву одрона, а не клизишта.

Генеза

Ова компјутерска симулација приказује кретање дубоког клизишта шкољкастог типа у Сан Матео округу. Почетак клижења је забележен неколико дана после новогодишње олује 1997. када се на отворила велика пукотина при врху на месту ожиљка и створило истрбушење изнад ножице клизишта. Кретање се наставило просечном брзином од неколико метара на дан, при чему се узбрдни део све више спуштао, пробио потпорни зид, и створио дубоку депресију у горњем делу. Истовремено ножица је наклизала преко пута. Преко 250000 тона стенског материјала је покренуто овим клизањем.

Клизишта су одраз неравнотеже (нестабилности) у тлу. Као што свако тело тежи да из стања лабилне равнотеже пређе у стање стабилне равнотеже, тако и клизиште клижењем наниже тежи да заузме равнотежни положај односно да пређе у стање стабилне равнотеже. Услови за настанак и развој клизишта су:

геолошки (повољан литолошки састав, слојевитост, степен литификације, пукотине);
геоморфолошки (нагиб падине, дужина површине клизања);
хидрогеолошки (ниво и режим подземних вода);
климатски и метеоролошки (количина падавина, нагло топљење снега);
вегетациони;
антропогени утицаји (засецање ножице падине при грађевинским радовима, натапање земљишта отпадним водама, насипање материјала на падинама, сеча шума);
други утицаји (земљотрес, подлокавање ножице клизишта, утицај промене нивоа акумулације, вибрације услед саобраћаја и др).

Елементи клизишта

Елементи клизишта су:

Ожиљци - маркантна скоковита обележја:
- Чеони,
- Бочни,
- Секундарни;
Клизна површина - површина по којој се одвија кретање тела клизишта;
Тело - покренути материјал;
Увала - удубљење при врху клизишта;
Трбух (истрбушење) - брежуљкасте појаве на телу клизишта;
Ножица - најнижи део;
Пукотине - обично тензионе, при врху клизишта.

Клизиште може имати све елементе јасно дефинисане и као такве препознатљиве на терену или неки од елемената могу бити непотпуно изражени и/или делом замаскирани (нпр. преоравањем њива). Само тело клизишта одликује се разним микрорељефним облицима и појавама као што су: испупчења и овалне депресије често испуњене водом, таласи, терасаста заравњења, пукотине издизања, смицања (степеничаста) улегања и др.

Типови клизишта

Клизиште у Ел Салвадору, изазвано земљотресом 13. јануара 2001.

Различита природа и изузетна сложеност процеса, те разноврсни облици кретања и велики број других чинилаца који утичу на настанак и механизам клизишта условили су настанак великог броја класификација и подела.

Подела према дубини клизне површине - Према дубини клизне површине клизишта се деле на:
1. повшинска (<1m)
2. плитка (1-5m)
3. дубока (5-20m)
4. врло дубока (>20m)
Подела према количини покренуте масе - Према количини покренуте (клизеће) масе клизишта се деле на:
1. мала (до неколико хиљада m³)
2. средња (до неколико десетина хиљада m³)
3. велика (до неколико стотина хиљада m³)
4. врло велика (до неколико милиона m³)
Подела према месту настанка на падини - Према месту и узроку настанка клизишта се деле на:
1. делапсивна - клизиште настаје у ножици падине услед подсецања и развија се (навише) уз падину
2. детрузивна - клизиште настаје у вишим деловима падине, врши притисак на ниже слојеве оптерећујући их и развија се наниже
Подела према времену настанка - Према времену настанка клизишта се деле на:
1. примарна - на теренима који нису раније били захваћени клизиштима
2. секундарна - у оквиру терена који је раније био захваћен клизањем.
Подела према структури и саставу падине - Према структури и саставу падине клизишта се деле на:
1. асеквентна - у једнородним и неслојевитим стенама
2. консеквентна - појава клизања је предиспонирана нагибом слојева или система пукотина према нагибу падине
3. инсеквентна - клизна раван пресеца слојеве различитог састава без обзира на предиспонираност у склопу терена.
Подела према структури и величини - Према структури и величини клизишта могу бити:
1. клизишта смеше чврстих стена
2. клизајући блокови
3. клизни потоци
4. површинска течења мале дубине под утицајем падавина и подземних вода
5. површинско течење мале дубине под утицајем само атмосферских падавина
6. мања откидања по захвату и дубини - благо заталасане површине падина
Подела према механизму
1. клизање
2. течење
3. сложено кретање
Подела према облику клизне површине, рељефу и начину кретања - Према облику клизне површине, рељефу и начину кретања постоје следећи типови клизишта:
1. Слојна
2. Вишеслојна
3. Ротациона
4. Степеничаста (каскадна)
5. Блоковска
6. Поточаста
По месту појављивања
1. надводна
2. подводна клизишта

Види још

Референце

^ Геолошка терминологија и номенклатура VIII-2 Инжењерска геологија, Завод за регионалну геологију и палеонтологију Рударско-геолошког факултета, Универзитет у Београду, Београд, 1978.

Спољашње везе

[1] Геолошка терминологија и номенклатура VIII-2 Инжењерска геологија, Завод за регионалну геологију и палеонтологију Рударско-геолошког факултета, Универзитет у Београду, Београд, 1978.

[1]