Улани

Улани (пољ. ułani, тур. oğlan - младић) су лака коњица наоружана дугим копљем и сабљом.^[а] Настали су у 13. и 14. веку код Монгола, а у 16. веку појављују се у пољској и литванској војсци као посебна врста лаке коњице. Због брзине кретања и силине удара брзо су се прочули, па се јединице улана најпре узимају у службу као најамници, а од средине 18. века^[б] формирају у скоро свим европским државама, задржавајући своју традиционалну униформу: пољску шапку ^[в] и тамноплаву блузу са два реда дугмади (тзв. уланка). Име су задржали само у Немачкој, Русији и Аустрији, а у осталим европским земљама улане су називали "копљаницима"(lanciers).^[1]

У Први светски рат неке европске државе ушле су са великим бројем уланских јединица. Немачка је имала 25, Аустроугарска 17, а Русија 19 пукова. Јадинице су се постепено расформирале јер су, изложене јакој паљби аутоматског оружја, постале неприкладне за борбу.^[1]

Напомене

^ Касније и карабином.
^ Први улански пук у Пруској формиран је 1741, у Аустрији 1784, а у Русији 1803.
^ Пољска шапка је слична модерној официрској шапки Војске Србије, али има вишу круну и уместо окуглог има четвртасто теме, такозвана четири рога.

Референце

^ ^а ^б Гажевић, Никола (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 222, том 10.

Литература

Гажевић, Никола, ур. (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 222, том 10.

Спољашње везе

[1] Касније и карабином.

[2] Први улански пук у Пруској формиран је 1741, у Аустрији 1784, а у Русији 1803.

[3] Пољска шапка је слична модерној официрској шапки Војске Србије, али има вишу круну и уместо окуглог има четвртасто теме, такозвана четири рога.

[ВЕ-4] а ^б Гажевић, Никола (1970—1976). Војна енциклопедија. Београд: Војноиздавачки завод. стр. 222, том 10.

[а]

[б]

[в]

[1]