Угандско-танзанијски рат
Угандско-танзанијски рат (у Уганди називан и Ослободилачким ратом) вођен је између Уганде и Танзаније између 1978. и 1979. године и довео је до пада режима Иди Амина у Уганди.
| Угандско-танзанијски рат | |||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||
| |||||||
| Сукобљене стране | |||||||
 Уганда  Либија  ПЛО[1][2] |
 Танзанија УНЛА  Мозамбик[2] | ||||||
| Команданти и вође | |||||||
|
Иди Амин |
Џулијус Њерере | ||||||
| Јачина | |||||||
| 70.000 војника из Уганде, 3.000 војника из Либије и 200 палестинских добровољаца |
100.000 војника из Танзаније 6.000 побуњеника из Уганде и један батаљон из Мозамбика | ||||||
| Жртве и губици | |||||||
|
око 1.000 Уганђана око 600 Либијаца[2] |
373 Танзанијца 150 војника УНЛА[2] | ||||||
Рат
уредиУ октобру 1978. својатајући суседну танзанијску регију Кагера Уганда је напала Танзанију, што је завршило инвазијом танзанијске војске. Након неколико месеци борби, у априлу 1979. године, танзанијски војници и угандски герилци поразили су деморализовану угандску војску и заузели главни град Кампалу. Током танзанијске офанзиве против Амина догађали су се ратни злочини над припадницима народа који су га подупирали, посебно на подручју Анколе-Масака као и над етничким Нубијцима у урбаним средиштима. Иди Амин је пред надирућом танзанијском војском побегао из земље, пронашавши уточиште у Либији, а потом се трајно скрасио у Саудијској Арабији која му је осигурала чак и месечна примања. Умро је 2003. године, а упркос злодјелима његовог режима никад се није нашао пред судом.
Извори
уреди- ^ „Idi Amin and Military Rule”. Country Study: Uganda. Library of Congress. децембар 1990. Приступљено 5. 2. 2010. „By mid-March 1979, about 2,000 Libyan troops and several hundred Palestine Liberation Organization (PLO) fighters had joined in the fight to save Amin's regime”
- ^ а б в г „The Tanzanian Invasion of Uganda: A Just War?” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 21. 10. 2012. г. Приступљено 30. 5. 2013.
Додатна литература
уреди- Mambo, Andrew; Julian, Schofield (2007). „Military Diversion in the 1978 Uganda-Tanzania War”. Journal of Political and Military Sociology. Архивирано из оригинала 8. 11. 2011. г.
