Тутајев
Тутајев (рус. Тута́ев) град је у Јарославској области у Русији. Налази се на реци Волга, 34 километра северно од Јарослава. Године 2008. имао је 41.427 становника.
| Тутајев Тута́ев | |
|---|---|
.jpg) Божићно вече (Катедрала Васкрсења на Борисоглебској страни) | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Централни |
| Област | Јарославска област |
| Основан | 18. век |
| Статус града | 1822. |
| Стара имена | Романов-Борисоглебск, Романов и Борисоглебска слобода |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 41.427 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 57° 53′ 00″ С; 39° 33′ 00″ И / 57.883333° С; 39.55° И |
| Временска зона | UTC+4 |
| Апс. висина | 130 m |
| Површина | 25,5[1] km2 |
.svg)  Тутајев Тутајев на карти Русије | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Васиљев Николај Васиљевич |
| Поштански број | 152300–152303 |
| Позивни број | +7 48533 |
| ОКАТО код | 78417 |
| Веб-сајт | |
| www.admtutaev.ru | |
Пре Октобарске револуције звао се Романов-Борисоглебск (рус. Рома́нов-Борисогле́бск). Пре 1822. то су била два одвојена града, Романов (рус. Рома́нов) на десној обали Волге и Борисоглебск (рус. Борисогле́бск) на левој обали. Град Романов је постојао још од 14. века, а Борисоглебск од 15. века. Два дела данашњег Тутајева нису спојена мостом преко Волге, па се становници ради комуникације служе трајектом. Најближи мост преко Волге у Јарославу удаљен је 50 километара.
Већина становништва живи на десној страни реке (Романов). Градске четврти уз Волгу су богате историјским здањима и дрвеним кућама, док у широј области доминира совјетска архитектура стамбених блокова. У граду има више историјских цркава: Васкресењска катедрала, Катедрала подизања Светог Крста, Казанско-преображењска црква и друге. Због њих се Тутајев убраја у групу историјских градова североисточно од Москве под именом „Златни круг”.
Становништво
уредиПрема прелиминарним подацима са пописа, у граду је 2010. живело становника, (%) више него 2002.
| 1939. | 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 18.506 | 17.210 | 16.839 | 23.473 | 39.822[2] | 42.644[3] | 41.001 |
Галерија
уреди-
Кустодиев, Шеталиште уз Волгу -
Саборна црква Васкрсења -
Црква Преображења Господњег -
Катедрала Светог Крста -
Анђео Господњи -
Пророк Јеремија -
Пророци Илија и Енох -
Апокалипса
.jpg)
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ РОССТАТ Территориальный орган Федеральной службы государственной статистики по Ярославской области Ярославская область в цифрах 2012. Краткий статистический сборник. г.Ярославль 2012 год
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
