Тулкарм
Тулкарм (арап. طولكرم) је град у Палестини, на Западној обали реке Јордана, административно је средиште гувернатуре Тулкарм. Недалеко од Тулкарма налазе се израелски град Нетанија на западу и палестински градови Наблус и Џенин на истоку. Према Палестинском државном заводу за статистику, 2007. године Тулкарм је имао 51.300 становника, док је његов суседни избеглички камп имао 10.641 становника..[1]
| Тулкарм арап. طولكرم | |
|---|---|
 Школа у Тулкарму | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Палестина |
| Територија | Палестинске територије |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — | 61.941 (2.007) |
| — густина | 2.200 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 32° 18′ 42″ С; 35° 01′ 38″ И / 32.3116° С; 35.0271° И |
| Површина | 28,8 km2 |
  Тулкарм Тулкарм на карти Палестинских територија | |
Етимологија
уредиАрапско име града преводи се као „дуго (место) винограда”.[2]
Историја
уредиДоба Британског мандата над Палестином
уреди
Власти Британског мандата над Палестином (1920-1947) су прогласиле Тулкарм за главни град подокруга Тулкарм.[3]
Град и његова околина били су уточиште палестинских арапских побуњеника и подручје на ком су деловали током арапскр побуне у Палестини (1936–1939) против британске власти у Палестини. Генерални командант побуне Абд Ал Рахим Ал Хаџ Мухамад потекао је из Динабе, која је данас део општине Тулкарм. Он је водио многе операцијама у близини града.[4]
Пут који повезује град са Нетанијом изграђен је на обали 1920. Да би се решили проблеми повезани са значајним порастом броја становника и неорганизованим инфраструктурним развојем од почетка 20. века, направљен је урбанистички план за Тулкарм и његова сателитска села Динаба, Шувејка и Ирта 1945. У то време Тулкарм је био подељен на четири главна дела, а највећи део комерцијалне активности био је концентрисан дуж путева север-југ и исток-запад. У међувремену, град се ширио ка северу где су раније биле зелене површине.[5]
Према статистичким подацима о селима Палестине, које је прикупила влада Британског мандата над Палестином (1945), Тулкарм је имао 8.090 становника; од тога 7.790 муслимана, 280 хришћана и 20 осталих,[6] док је површина земље која је припадала селу била 1.672 дунума (урбано) и 32.610 дунама (рурално), према званичном попису земљишта и становништва.[7] Од тога, 2.399 дунама било је под цитрусима и бананама, 276 је било намењено плантажама и земљишту које је наводњавано и 28.256 дунама житарицама,[8] while 1,492 дунама дунума било грађевинско земљиште (под кућама).[9]
Демографија
уреди
У време пописа становништва у Палестини (1922) који су спровеле власти британског мандата, Тулкарм је имао 3.350 становника, од којих је 3.109 било муслимана, 23 Јевреја, 208 хришћана и 10 других.[10] У време следећег пописа становништва у Палестини (1931) у Тулкарму је постојало 804 домаћинства и 4.540 становника, међу којима је било и 1.555 хришћана, 300 Јевреја, 100 Самарићана и 75 Друза. Према попису у предграђима Тулкарма је живело 516 муслимана, 15 Јевреја и 10 хришћана.[11]
Популација Тулкарма, Динабе, Шувејке и Ирте постепено се повећавала у просеку за 2% годишње између 1931. и 1961, с драстичним порастом након рата 1948, јер су то подручје преплавиле палестинске избеглице. Јевреји су вероватно избегли / протерани током рата. Након рата из 1967. године, становништво је привремено смањено, јер су неки становници избегли у Јордан. На попису становништва који је спровео Државни завод за статистику Израела 1967. забележено је 10.255 становника града Тулкарма, док је камп Тулкарм имао 5.020, Динаба 1.342, Ирта 925, Шувејка 2.332 и Кирбет Јарад 128 становника, укупно 20.002.[12] Већина становника су били муслимани, иако је према попису становништва постојала мала заједница од 103 хришћана.[13]
| Година | Тип | Становништво |
|---|---|---|
| 1548 | попис | 1.040[14] |
| 1596 | попис | 968[14] |
| 1860−их | процена | 1.000[15] |
| 1922 | попис | 3,.350[10] |
| 1931 | попис | 4.540[11] |
| 1945 | попис | 8.090[6][16] |
| 1961 | попис | 11.401[17] |
| 1967 | попис | 20.002[12] |
| 1997 | попис | 39.805 (са избегличким кампом)[18] |
| 2007 | попис | 61.941[1] |
На првом попису становништва који је спровео Државни завод за статистику Палестине 1997, Тулкарм је имао 33.921 становника, а Тулкармски избеглички логор имао је 5.884 становника. Палестинске избеглицае чине 31,4% становника града и 94% становника кампа (логора).[18] Однос полова у граду био је 50,7% мушкараца и 49,3% жена. Преко половине (52,2%) становника града било је млађе од 20 година, 44,5% је било старости између 20 и 64 године, а 4,1% је било старије од 64 године.[19] Пописом 2007. утврђено је да је становништво Тулкарма порасло на 51.300, док се становништво кампа повећало на 10.641. Однос полова у граду био је 50,3% мушкараца и 49,7% жена.[1]
Данас је становништво скоро у потпуности муслиманско. Пре израелске окупације града 1967. године, у Тулкарму је живело око 1.000 хришћана, али отприлике половина заједнице је емигрирала након рата, док је већина преосталих хришћана постепено емигрирала након тога.[20] Постоје две хришћанске породице које и даље живе у Тулкарму,[20] које су део исте проширене породице.[21] У граду постоји православна црква посвећена Светом Ђорђу,[20] изграђена почетком 19. века.[21][22] Због недостатка свештеника и све мањег броја локалних верника, црква је неактивна и отвара се за само посетиоце.[20]
Референце
уреди- ^ а б в „Table 26 (Cont.): Localities in the West Bank by Selected Indicators, 2007” (PDF). Palestinian Central Bureau of Statistics. 2007. стр. 108. Архивирано из оригинала (PDF) 10. 12. 2010. г.
- ^ Palmer, 1881, p. 194
- ^ Mattar, стр. 494
- ^ LeVine, Mark Andrew; Nimr, Sonia (2012). Struggle and Survival in Palestine/Israel. University of California Press. стр. 144—149.
- ^ Thawaba 2009, стр. 36
- ^ а б Department of Statistics, 1945, p. 22
- ^ Government of Palestine, Department of Statistics. Village Statistics, April, 1945. Quoted in Hadawi, 1970, p. 77
- ^ Government of Palestine, Department of Statistics. Village Statistics, April, 1945. Quoted in Hadawi, 1970, p. 128
- ^ Government of Palestine, Department of Statistics. Village Statistics, April, 1945. Quoted in Hadawi, 1970, p. 178
- ^ а б Barron, 1923, p. 6
- ^ а б Mills, 1932, p. 58
- ^ а б „Households and Persons, By Residence, Sex, Age And Origin From Israel Territory and Locality” (PDF). Israel Central Bureau of Statistics (CBS). 1967.
- ^ „The Christians, By Sex and Locality (Only Localities With At Least 20 Christians) Locality” (PDF). Israel Central Bureau of Statistics (CBS). 1967.
- ^ а б al-Salim, Farid (јесен 2011). „Landed Property and Elite Conflict in Ottoman Tulkarm” (PDF). Jerusalem Quarterly. 47. Архивирано из оригинала 26. 1. 2012. г.
- ^ Guérin, 1875, pp. 353-354
- ^ Government of Palestine, Department of Statistics. Village Statistics, April, 1945. Quoted in Hadawi, 1970, p. 77
- ^ Government of Jordan, 1964, p. 13
- ^ а б „Palestinian Population by Locality and Refugee Status”. Архивирано из оригинала 7. фебруар 2012. г. Приступљено 28. 5. 2008.. 1997 Census. Palestinian Central Bureau of Statistics (PCBS). 1999.
- ^ „Palestinian Population by Locality, Sex and Age Groups in Years”. Архивирано из оригинала 12. фебруар 2012. г. Приступљено 28. 5. 2008.. 1997 Census. Palestinian Central Bureau of Statistics (PCBS). 1999.
- ^ а б в г „Two Christian families in Tulkarem”. Christian Media Center - Custodia Terra Sanctae. 31. 8. 2015.
- ^ а б West Bank Churches Burned in Light of Muslim Anger Over Papal Comments. FOX News, Originally published by Associated Press. 18. 9. 2006.
- ^ PCHR Condemns Attacks on Palestinian Churches. Palestinian Center for Human Rights. Electronic Intifada. 17. 9. 2006.
Литература
уреди- Barron, J.B., ур. (1923). Palestine: Report and General Abstracts of the Census of 1922. Government of Palestine.
- Conder, C.R.; Kitchener, H.H. (1882). The Survey of Western Palestine: Memoirs of the Topography, Orography, Hydrography, and Archaeology. 2. London: Committee of the Palestine Exploration Fund.
- Doumani, B. (1995). „Rediscovering Palestine, Merchants and Peasants in Jabal Nablus, 1700-1900”. University of California Press.
- Government of Jordan, Department of Statistics (1964). First Census of Population and Housing. Volume I: Final Tables; General Characteristics of the Population (PDF).
- Government of Palestine, Department of Statistics (1945). Village Statistics, April, 1945.
- Guérin, V. (1875). Description Géographique Historique et Archéologique de la Palestine (на језику: French). 2: Samarie, pt. 2. Paris: L'Imprimerie Nationale.
- Hadawi, S. (1970). Village Statistics of 1945: A Classification of Land and Area ownership in Palestine. Palestine Liberation Organization Research Center.
- Hütteroth, Wolf-Dieter; Abdulfattah, Kamal (1977). Historical Geography of Palestine, Transjordan and Southern Syria in the Late 16th Century. Erlanger Geographische Arbeiten, Sonderband 5. Erlangen, Germany: Vorstand der Fränkischen Geographischen Gesellschaft. ISBN 3-920405-41-2.
- Karmon, Y. (1960). „An Analysis of Jacotin's Map of Palestine” (PDF). Israel Exploration Journal. 10 (3,4): 155—173; 244—253. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2019. г. Приступљено 05. 06. 2020.
- Mills. E., ур. (1932). Census of Palestine 1931. Population of Villages, Towns and Administrative Areas. Jerusalem: Government of Palestine.
- Palmer, E.H. (1881). The Survey of Western Palestine: Arabic and English Name Lists Collected During the Survey by Lieutenants Conder and Kitchener, R. E. Transliterated and Explained by E.H. Palmer. Committee of the Palestine Exploration Fund.
- Thawaba, Salem (2009). „Urban growth of a city under siege: Tulkarm, Palestine over the past century”. Journal of Planning History. 28: 27—46.
Спољашње везе
уреди
- Welcome To Tulkarm R.C.
- Tulkarem City, Welcome to Palestine
- Survey of Western Palestine, Map 11: IAA, Wikimedia commons
- Al-Salim, Farid. Tulkarm Landed Property and Elite Conflict in Ottoman Tulkarm Jerusalem Quarterly.
- Official website www.tulkarm.org Архивирано на сајту Wayback Machine (16. фебруар 2022)
- www.mtulkarm.com
