Троицкаја
Троицкаја (рус. Троицкая) насељено је место руралног типа (станица) на југу европског дела Руске Федерације. Налази се у западном делу Краснодарске покрајине и административно припада њеном Кримском рејону.
Троицкаја Троицкая | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Русија |
Федерални округ | Јужни ФО |
Покрајина | Краснодарска |
Рејон | Кримски рејон |
Основан | 1865. |
Стара имена | Псебедаховскаја (до 1867) |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 6.786 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 08′ 08″ С; 38° 07′ 28″ И / 45.135653° С; 38.124333° И |
Временска зона | UTC+3 |
Апс. висина | 8 m |
Површина | 9,62 [1] km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 353360 |
Позивни број | +7 86131 |
ОКАТО код | 03 225 822 001 |
ОКТМО код | 03 625 422 101 |
Према подацима националне статистичке службе РФ за 2010, станица је имала 6.786 становника.
Географија
уредиСтаница Троицкаја се налази у западном делу Краснодарске покрајине на самом северу Закубањске наплавне равнице. Лежи на левој обали реке Кубањ, на надморској висини од 8 метара. Станица лежи на око 25 км североисточно од рејонског центра, града Кримска, односно на око 75 километара западно од покрајинске престонице Краснодара.
Кроз насеље пролази магистрални друм и пруга који повезују Кримск и Славјанск на Кубану.
Историја
уредиСавремено насеље основано је 1865. године као станица Псебедаховскаја, а свега две године касније, 1867, добија садашње име.[2]
У децембру 1964. у станици је са радом почела фабрика јода, први и једини индустријски објекат тог типа на тлу Русије. истовремено су у ближој околини откривена значајнија лежишта нафте и природног гаса.
Демографија
уредиПрема подацима са пописа становништва 2010. у селу је живело 6.786 становника.
2002. | 2010. |
---|---|
6.396[3] | 6.786[4] |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Карта станицы Троицкая”.
- ^ Азаренкова А. С., Бондарь И.Ю., Вертышева Н. С. Основные административно-территориальные преобразования на Кубани (1793-1985 гг.). — Краснодар: Краснодарское книжное издательство, 1986. — С. 240. — 395 с.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.