Три боје: Плаво
Три боје: Плаво (фр. Trois couleurs: Bleu, пољ. Trzy kolory. Niebieski) је филм из 1993. године у режији пољског режисера Кшиштофа Кјешловског. Плаво је први од три филма који чине трилогију Три боје, која се бави идеалима француске револуције. Након Плаво уследили су Бело и Црвено. Према Кјешловском, тема филма је слобода, посебно емоционална слобода, а не њено друштвено или политичко значење.[2] Радња филма смештена је у Париз, а говори о жени чији су муж и дете погинули у саобраћајној несрећи. Изненада ослобођена породичних веза, она покушава да се одвоји од свега и живи у изолацији од својих ранијих веза, али открива да не може без људских веза.[3]
| Три боје: Плаво | |
|---|---|
 Филмски постер | |
| Изворни наслов | Trois couleurs : Bleu Trzy kolory. Niebieski |
| Жанр | драма |
| Режија | Кшиштоф Кјешловски |
| Сценарио | Кшиштоф Кјешловски Кшиштофом Писевиц |
| Продуцент | Марен Кармиц |
| Главне улоге | Жилијет Бинош Беноа Режан Хелен Венсан |
| Директор фотографије | Славомир Иђак |
| Монтажа | Жак Вита |
| Продуцентска кућа | MK2 Productions CED Productions CAB Productions France 3 Cinéma TOR Studio Productions |
| Година | 1993. |
| Трајање | 92 минута |
| Земља | Пољска Француска Швајцарска |
| Језик | француски |
| Буџет | 1, 33 милиона долара[1] |
| IMDb веза | |
Плаво је по објављивању добила позитивне критике и филм је освојио неколико признања, укључујући Златног лава и Волпи пехар за најбољу глумицу на Венецијанском филмском фестивалу, а уједно се убраја међу најбоље филмове Кјешловског.[4][5]
Улоге
уреди- Жилијет Бинош као Џули де Курси (рођена Вињон)
- Беноа Режан као Оливије Бено
- Флоренс Пернел као Сандрин
- Шарлот Вери као Лусил
- Хелене Винцент као новинарка
- Пхилиппе Волтер као агент за некретнине
- Емануел Рива као мадам Вињон, Јулијина мајка
- Јан Трегуе као Антоине
- Жилии Делпи као Доминик
- Збигњев Замачовски као Карол Карол
Продукција
уредиПлаво је била међународна копродукција између француских компанија CED Productions, Еуроимажа, France 3 Cinéma и MK2 Productions, швајцарске компаније CAB Productions и пољске компаније Studio Filmowe TOR.
Пријем
уредиТри боје: Плаво је добила широко признање филмских критичара. На порталу Rotten Tomatoes, филм има оцену одобравања од 98% на основу 46 рецензија, са просечном оценом 8,5/10.[6] Критички консензус веб-сајта гласи: „Три боје: Плаво садржи неке од визуелно најзанимљивијих, емоционално најрезонантнијих дела редитеља/косценариста Кјешловског—и може се похвалити изванредним наступом Бинош.[6] На порталу Метакритик, другом агрегатору рецензија, филм има просечну оцену од 85 од 100, што указује на „универзално признање“.[7]
Награде и признања
уреди- Венецијански филмски фестивал, 1993: Златни лав, Волпи пехар за најбољу глумицу (Жулијет Бинош), најбољу камеру (Славомир Издијак) [8]
- Награда Цезар, 1993: најбоља глумица (Жилијет Бинош), најбољи звук, најбоља филмска монтажа
- Златни глобус: најбоља глумица - драма (Жилијет Бинош, номинована)
- Златни глобус: најбољи филм на страном језику (номинован)
- Гоја Награда: најбољи европски филм
- Гулдбагге награде : најбољи страни филм (номинован) [9]
- Филмски фестивал у Чикагу, 1993. - Специјална награда жирија [10]
- Награде Удружења филмских критичара Лос Анђелеса, 1993. - најбољи филм на страном језику (друго место)
Године 2007. филм је рангиран као 29. према анкети читалаца Гардијана на листи „40 највећих страних филмова свих времена“.[11] Филм је заузео 64. место на Би-Би-Сијевој листи 100 најбољих филмова на страном језику за 2018.[12]
Референце
уреди- ^ „Trois couleurs: Bleu (1993)”. JPBox Office. Приступљено 2017-05-01.
- ^ Three Colours: Blue, Bonus Features: Commentary by Anne Insdorf, A Look at "Blue".
- ^ Kieślowski, Krzysztof.
- ^ „Krzysztof Kieslowski's Acclaimed Films”. They Shoot Pictures, Don't They. Архивирано из оригинала 11. 04. 2020. г. Приступљено 22. 10. 2016.
- ^ „Votes for Three Colours Blue (1993)”. British Film Institute. Приступљено 17. 10. 2016.
- ^ а б „Three Colors: Blue (Trois Couleurs: Bleu) (1993)”. Rotten Tomatoes. Приступљено 2017-11-14.
- ^ „Three Colors: Blue Reviews”. Metacritic. Приступљено 17. 10. 2016.
- ^ „Three Colors: Blue”. NW Film Center (на језику: енглески). 2019-03-18. Архивирано из оригинала 14. 04. 2021. г. Приступљено 2020-12-08.
- ^ „Three Colors Blue (1993)”. Swedish Film Institute. 23. 3. 2014.
- ^ „Chicago Film Festival 1995”. Mubi.
- ^ „As chosen by you...the greatest foreign films of all time”. The Guardian. 11. 5. 2007.
- ^ „The 100 Greatest Foreign Language Films”. bbc. 29. 10. 2018. Приступљено 10. 1. 2021.
Спољашње везе
уреди- Три боје: Плаво на сајту IMDb (језик: енглески)
- Три боје: Плаво на сајту AllMovie (језик: енглески)
- Три боје: Плаво на сајту Box Office Mojo (језик: енглески)
- Три боје: Плаво на сајту Rotten Tomatoes (језик: енглески)
- Three Colors: A Hymn to European Cinema
- Blue: Bare Necessities
