Три боје: Бело

комедија-драма из 1994.

Три боје: Бело (фр. Trois couleurs: Blanc , пољ. Trzy kolory. Biały) је комедија-драма из 1994. коју је продуцирао, написао (као косценариста) и режирао Кшиштоф Кјешловски.[1][2] Бело је други део трилогије Три боје, која за тему има идеале француске револуције, после Плаво и пре Црвено. Филм је изабран као пољски кандидат у конкуренцији за најбољи филм на страном језику на 67. додели Оскара, али није прихваћен у ужи избор кандидата.[3]

Три боје: Бело
Филмски постер
Изворни насловTrois couleurs: Blanc
Trzy kolory. Biały
Жанрдрама
комедија
РежијаКшиштоф Кјешловски
СценариоКшиштоф Кјешловски
Кшиштофом Писевиц
ПродуцентМарин Кармиц
Главне улогеЗбигњев Замаховски
Јули Делпи
Јануш Гајос
МузикаЗбигњев Прејснер
Директор
фотографије
Едвард Клосињски
МонтажаУршула Лесјак
Продуцентска
кућа
MK2 Productions
CAB Productions
TOR Productions
France 3 Cinéma
Canal+
Година1994.
Трајање87 минута
ЗемљаПољска
Француска
Швајцарска
Језикфранцуски
пољски
Буџет1,4 милиона долара
IMDb веза

Бело говори о једнакости, а филм приказује Карола Карола, стидљивог човека који, након што га је жена оставила у понижавајућим околностима у Паризу, губи новац, боравиште и пријатеље. Као просјак дубоко посрамљен у Паризу, Карол кроз велике напоре покушава да врати равноправност у свој живот кроз освету.

Продукција

уреди

Последња сцена у којој Доминик стоји иза решетака своје затворске ћелије снимљена је месецима након снимања остатка филма, и имала је за циљ да ублажи Домиников имиџ; Кјешловски је рекао да је раније био незадовољан завршним каром и да је желео да она изгледа мање налик чудовишту.[4]

Анализа

уреди

Филм је Роџер Иберт протумачио као антикомедију, упоредо са Плавом која је антитрагедија, а Црвено анти-романса.[5]

Пријем

уреди

Три боје: Бело је наишао на позитивне критике; тренутно има 87% позитиван рејтинг на Rotten Tomatoes, са просечном оценом 7,4/10, на основу 46 рецензија. Консензус гласи: „Узимајући светлији тон од осталих филмова трилогије Три боје, Бело је духовита, горко-слатка комедија која истражује теже теме него што би се на први поглед могло замислити.[6]

Награде и признања

уреди

Кјешловски је освојио Сребрног медведа за најбољу режију на 44. Берлинском међународном филмском фестивалу 1994.[7]

Референце

уреди
  1. ^ MacCabe, Colin. „Three Colors: A Hymn to European Cinema”. Criterion. Приступљено 13. 3. 2012. 
  2. ^ Ankeny, Jason. „White (1994)”. Allmovie. Rovi Corporation. Приступљено 9. 12. 2012. 
  3. ^ Margaret Herrick Library, Academy of Motion Picture Arts and Sciences
  4. ^ "A Conversation with Julie Delpy on Kieslowski", special feature on White (Miramax DVD, Buena Vista Home Entertainment, Region 1 release, 2003).
  5. ^ Three Colors Trilogy: Blue, White, Red (1993-1994), by Roger Ebert, March 9, 2003
  6. ^ Overview and synopsis on Rotten Tomatoes; Film review and synopsis on Rotten Tomatoes
  7. ^ „Berlinale: 1994 Prize Winners”. berlinale.de. Архивирано из оригинала 26. 07. 2011. г. Приступљено 2011-12-30. 

Спољашње везе

уреди