Требонијан Гал
Гај Вибије Требонијан Гал (рођен 206. године - умро у августу 253. године) био је римски цар од 251. до 253, у заједничкој влади са својим сином Волусијаном.
Требонијан Гал | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Гај Вибије Требонијан Гал |
Датум рођења | 206. |
Место рођења | Терни, Римско царство |
Датум смрти | Август 253. |
Место смрти | Терни, Римско царство |
Породица | |
Супружник | Afinia Gemina Baebiana |
Потомство | Волусијан, Вибија Гала |
Римски цар | |
Период | 251—253. |
Претходник | Деције Трајан Хереније Етрускус |
Наследник | Емилијан |
Требонијан Гал је рођен у Италији, у сенаторској фамилији. Имао је два детета у браку са Афинијом Гемином Бебином: будућег цара Волусијана, и кћи, Вибију Галу. Требонијан је постао суфектни конзул а 250. године постао је управинк Горње Мезије, што показује да је цар Деције Трајан имао поверења у њега. У Горњој Мезији, Требонијан Гал је имао важну улогу у спречавању Гота да пљачкају преко Дунава. Постао је и популаран у војсци.
Дана 1. јула 251. године, Деције Трајан и његов савладар Хереније Етрускус погинули су у бици код Абрита. Када је војска чула за ово, прогласила је Требонијана Гала за цара, упркос томе што је постојао још један син Деција Трајна, Хостилијан. Требонијан Гал је усвојио Хостилијана, како би избегао грађански рат. Међутим, док је Требонијан Гал био на путу за Рим, избила је куга у граду и млади Хостилијан је подлегао. Тада је Требонијан Гал именовао за савладара свог сина Волусијана.
Када је стигао у Рим, Требонијан Гал је покушао да се избори са последицама болести. Изгледа да је и неке хришћане тада изложио прогону.
На Истоку, персијски краљ Шапур I напао је и освојио Сирију. На Дунаву, Готи су и даље пљачкали, упркос уговору из 251. године. Војска није била задовољна, и када је Емилијан, управник две Мезије и Паноније, победио Готе, војска га је прогласила за цара. Требонијан Гал се припремио за одбрану и затражио да се римска војска са Рајне повуче према Италији. Требонијан Гал и Волусијан су били убијени од стране сопствених војника, који су проценили да Емилијан има више шансе да постане цар.