Традиционалистичка архитектура XX века

Конзервативна архитектура 20. века описана још као традиционална архитектура антимодернистичка из 20. века стоји у опозицији модерној архитектури и реакција је на њене идеје.

Соцреализам: Егон Хартман, Алеја Маркса у Берлину

Антимодернизам је настао у Европи и у Америци уз повезивање за узоре и историзујуће форме и није акцептирала апстрактне форме у архитектури. У противљењу се модернизму овде се потеже за традиционалним и локалним уз коришћење традиционалних материјала уз употребу симетрије и неретко монументализма.

У годинама 30. тим до 50. тим у тоталитаристичким режимима у Савезу Совјетских Социјалистичких Република и у нацистичким и фашистичким државама развија се архитектура која је у опозицији са модерном архитектуром. 1937. године је за архитектуру Берлина задужан архитекта Алберт Шпер и за њега је класицизам узор и мерило савремене архитектуре. Инспирисан овим стилом Шпер реализује неке зграде у Нирнбергу, а и немачки павиљон на изложби у Паризу 1937. године. Хаинрих Берншове зграде творнице Опел у Бранденбургу могу се сматрати генерално као декаденција.

У Совијетском Савезу долази до стагнације развоја и до негације толико до тада револуционарних идеја у развоју архитектури и грандиозни пројекат Ле Корбизијеа из 1931. године за палату врховног совијета се не реализује и даљи пут одређују архитекти који су кренули у обрачун са интернационализмом нових снага. Мноштвом архајских мотива и укреса совијетске се зграде настављају на форме архитектуре прошлих стилова тако позориште у Москви (1940) има у основи петокраку звезду и трем са аркадама у неоклазицизму се огледа спој у нову целину са новом држевом.

Форме историцизма са својим програмима јављају се у Италији, Немачкој и Француској тако и у другим земљама и усмерене су прозив „интернационалног стила“ који произилази из конкретних задатака у решавању објеката и потреба човека.

Изабрани представници:

Пол Бонац („Paul Bonatz“)
Борис Жофан („Borys Jofan“)
Вернер Марх („Werner March“)
Лев Рудњев („Lew Rudniew“)
Алберт Шпер („Albert Speer“)
Пол Труст („Paul Ludwig Troost“)

Види још

Литература

Udo Kuterman, Savremena arhitektura Novi Sad 1971.
истоимени чланак у пољској Википедији