Тортиља
Тортиља (шп. tortilla) је равна, кружнo обликована танка погача, слична танком сомуну, обично направљена од самлевеног кукурузног или пшеничног брашна. Астеци и други Наватл говорници називали су тортиље тлашкали (лат. tlaxcalli, [t͡ɬaʃˈkalli]).[1] Тортиље су први пут направили аутохтони народи средње Америке, америчка индијанска племена пре колонизације и темељни су део кухиња многих земаља америчког континента. Порекло кукурузне тортиље на територији Мезоамерике датира још пре 500. п. н. е.
Врста јела | Лепиња |
---|---|
Место порекла | Мезоамерика |
Регије или држава | Мексико |
Део националне кухиње | мексичка |
Главни састојци | кукурузно или пшенично брашно, со, вода, маст |
Медији: Тортиља |
Реч тортиља на шпанском буквално значи мала торта или тортица (шп. torta, торта + illa, суфикс за деминутив). У Шпанији, тортиља је често назив и за омлет, те шпански омлет, национално јело Шпаније које се на шпанском некад зове tortilla española (шпанска тортиља), не треба мешати са мексичком тортиљом.
Опис
уредиТортиља је округлог облика и веома танка. Величина може да варира од 6 до 30cm у пречнику, у зависности од регије и јела за које се користи. Пече се на уљу или масти. Дебеле тортиље се у Мескику зову гордите (gorditas). Тортиље у Сан Салвадору и Гватемали су нешто дебље и сличне гордитама.
Верзије
уредиТортиља од кукуруза
уредиТортиље направљене од кукуруза најстарија су верзија тортиља пореклом из Мексика и Гватемале, а и даље су популарне у Северној, Централној и Јужној Америци. Докази показују да су народи регије Оаксака у Мексику правили тортиље у периоду од 1500. п. н. е. до 500. п. н. е.[2] Крајем 19. века у Мексику су измишљен и произведен први механички прибор за прављење тортиља, названи преса за тортиљу, тортиљера или тортиљадора.
Тортиља од пшенице
уредиЕвропљани су пшеницу и њен узгој увезли на амерички континент, и она постаје састојак тортиља од пшеничног брашна. Тортиље од пшеничног брашна настале су у северном делу Мексика, где је клима погоднија за узгој пшенице.
Тортиље од пшенице традиционално садрже уље или маст, со, брашно и воду, а често се додају и средства за квашење попут прашка за пециво и других састојака. Иначе, припрема и кување тортиља од пшеничног брашна идентична је припреми кукурузних тортиља. Tортиље се обично користе за јела као што су бурито, такос, фахита и др, а популарно је и као додатак многим другим јелима Јужне Америке. Део је свакодневног репертоара хране у целом Мексику, чија су гастрономија и култура утицали на оне у многим земљама Централне Америке и неким државама у САД.
Пшеничне тортиље се користе као храна у спејс шатловима јер се слабо мрве и у бестежинском простору не оштећују опрему.[3]
Нопалтила
уредиНопалтила је кактусно-кукурузна тортиља. Сама реч је сложеница од речи nopal, шпанског назива за опунцију, и тортиља.[4][5]
Тортиље су такође веома популарне у земљама источне Африке и обично их зову '"chapati" или "chapatis".
Тортиље се користе и као средство за сликање. Амерички сликар хиспанског порекла Џо Браво је у недостатку платна почео да слика на тортиљама, што је постало популарно међу Латиноамериканцима у САД и инспирисало и друге уметнике. [6]
Види још
уредиГалерија
уредиРеференце
уреди- ^ Wood, Stephanie (ур.). „tlaxcalli”. Online Nahuatl Dictionary. Wired Humanities Projects at the University of Oregon. Приступљено 2020-07-19.
- ^ Winter, Marcus (1992). Oaxaca: the Archaeological Record (2nd изд.). Minutiae Mexicana. ISBN 968-7074-31-0. OCLC 26752490.
- ^ „HSF”. www.spaceflight.nasa.gov. Архивирано из оригинала 27. 11. 2020. г. Приступљено 2020-12-20.
- ^ Bernal, Marisa (2012-02-20). „Cactus tortillas offer a novel take on traditional food”. Arizona Daily Star (на језику: енглески). Приступљено 2020-07-19.
- ^ Vercammen, Paul (2009-03-17). „Can green tortillas create new jobs?”. AC360° (на језику: енглески). CNN. Архивирано из оригинала 23. 03. 2021. г. Приступљено 2020-07-19.
- ^ „The Tortilla Art of Joe Bravo: Gallery”. Highland Park-Mount Washington, CA Patch (на језику: енглески). 2011-07-29. Приступљено 2020-12-20.