Топлодолска река (притока Темштице)
Топлодолска река је друга најважнија притока (саставница) у сливу Височице (Темштице), која дренира јужне падине Старе планине. Настаје у Топлом Долу спајањем Јаворске и Рекитске реке. У ширем смислу она припада сливу реке Темштице као њена лева саставница, а у најширем смислу припада сливу реке Нишаве, односно Јужне Мораве, затим Велике Мораве, Дунава, па самим тим и Црноморском сливу.[1] Административно слив Топлодолске реке припада општини Пирот у Пиротском управном округу.
| Топлодолска река | |
|---|---|
 | |
| Опште информације | |
| Дужина | 20,78 km |
| Басен | 136,95 km2 |
| Слив | Црноморски |
| Пловност | не |
| Водоток | |
| В. извора | 1880 m |
| Ушће | река Височица |
| Географске карактеристике | |
| Држава/е |  Србија |
| Насеља | Топли До и Засковци |
| Притоке | Јасковичка река |
| Река на Викимедијиној остави | |
Географска истраживање Топлодолске реке
уредиО формирању Топлодолске реке писао је својевремено међу првима Јован Цвијић, који у о њој ово каже:
„Топлодолштица извире челенком из цирка, којем су у залеђу Миџор, Доња и Горња Мартиница, Брезова Чука и Вражја Глава; на западу му је оквир Бабин Зуб, а на истоку Белан, који је зглобљен са Вражјом Главом. Дугим Билом, које се од Миџора одваја, подељен је овај цирк на двоје и тако су издвојена два крака Топлодолштице; у западном је цирку челенка Затрапње, а у источном, који је на скици представљен, челенка је Јаворске реке. Унутрашњост је оба цирка под густом гором, у Бацкој Реци превлађују четинари. Земљиште циркова је састављено из црвеног пешчара и црвеног конгломерата; у њима извиру многобројни слаби извори, које храни поглавито сочница, и њихове јаруге се састављају у главне кракове." [2]
Географске одлике
уредиСливно подручје Топлодолске реке налази се у југоисточном делу Србије у оквиру подручја Старе планине између:
- 43° 17' 35” и 43° 24' 11” северне географске ширине
- 22° 35' 13” и 22° 47' 56” географске дужине.[3]
По површини слива од 136,95 km² и дужини речног тока од 20,78 km Топлодоласка река је друга најважнија притока Височице (Темштице). Код Топлог Дола дно долине Топлодолске реке се мало проширује, а низводно се на малој дужини местимично јавља и алувијална раван. Ипак, и даље је река дубоко усечена а долинске стране, нарочито леве, су високе и стрме.[4]
Пад речног корита се смањује али и на сектору од Топлог Дола до ушћа у Височицу износи значајних 24,7 m/km.
Са десне стране Топлодолска река прима највећу притоку Засковачку реку.
Ток Топлодолске реке има велику снагу због водности слива, нарочито у пролеће када се топи снег на Старој планини, као и изразитих падова. Имајући у виду и подлогу од црвених пешчара, често носи велику количину наноса. Улива се у Височицу на надморској висини од 483 метара.
Густина речне мреже у сливу Топлодолске реке је највећа ако гледамо само веће сливове површине преко 50 km² , и износи 2,4 km/km². Од тога је 1,06 km/km2 сталних водотокова (44,2%), и 1,34 km/km² периодичних водотокова (55,8%). Просечан пад Топлодолске са Јаворском реке износи 67,23 m/km.[4]
Саставнице Топлодолске реке
уредиТоплодолска река постаје од Ракитске (њене десне саставнице) и Јаворске реке (њене леве саставнице) које се састају код села Топлог Дола, по коме је и добила назив, на надморској висини од 699 метара.
- Јаворска река
Јаворска река је и по дужини тока (12,03 km) и по површини слива већа саставница од Ракитске реке (6,92 km), тако да се може рачунати као почетак Топлодолске реке. Јаворска река извире 1,4 километара југоисточно од Миџора на 1.880 m н.в. Готово цео слив Јаворске реке, као и Ракитске изграђен је у пермским црвеним пешчарима, алевролитима и глинцима, осим развођа према Гостушкој и Дојкиначкој реци која су од тријаских кластичних стена. Ова врста геолошке подлоге, уз изразите падове омогућава изградњу веома густе речне мреже. Извори се налазе углавном на великим висинама, испод развођа.[4]
Притоке Јаворске реке су бројне, углавном кратког тока. Лева страна слива је шира и ту можемо издвојити Чунгуљски дол, Киселички дол, Студеначку реку. Са десне стране, пре Топлог Дола издваја се притока Ковани дол.
Јаворска река има изразити пад речног тока, долинско дно је уско, а стране долине су уз речно корито покривене шумском вегетацијом.[5] И притоке имају јако велике падове, а на одсецима се јављају бројни већи и мањи водопади.[4]
- Кањон Кованог дола, притоке Јаворске реке
-
-
- Ракитска река
Ракитска река извире испод Војводиног венца (1.671 m н.в), на 1.612 метара надморске висине. Са леве стране у њу се улива Калуђерска река која извире из Калуђерских врела испод Миџора, а њене десне притоке одводњавају Прилепски врх (1.906 m н.в) и Тупанар (1.956 m н.в). И слив Ракитске реке одликује се великим бројем водотока, истина углавном периодичних, са изворима најчешће високо при развођима и великим падовима речних корита.[4]
Слив
уредиНакон спајања Рекитске и Јаворске реке новоформирана Топлодолска река, до њеног спајања са реком Височицом, тече ка југозападу формирајући ток дужине око 8,801 км, и на том путу дренира слив укупне површине од 138,2 km². Ако се узме у обзир да дужине њених саставница износе за Јаворску реку 12,21 км, а за Рекитску реку 6,87 км, а да је тачка Топлодолске реке извор дуже саставнице (а то је Јаворска река), онда укупна дужина Топлодолске реке износи 21,011 км.[6]
На свом путу до ушћа у Височицу Топлодолска река прима следеће притоке:
- Засковачку реку (своју најзначајнију притоку) која се након 2,7 km улива се у Топлодолску реку са њене леве стране на коти 581 m. Име је добила по селу Засковци где настаје спајањем Терзинске реке са Живадиновим долом.
- Дебелолушки дол, који се у Топлодолску реку улива са њене десне стране.[7]
- Низ мањих и углавном повремених токова.
Ако се у обрачун укључе само стални водотокове, у том случају густина речне мреже Топлодолске реке износила 1,03 km/km².
Топлодолска река се углавном прихрањује на рачун отапања снега са највиших врхова Старе планине, као и на рачун пролећних киша. Она је током пролећних месеци изузетно јака, великих протицаја и велике кинетичке енергије тако да до самог спајања са Височицом доноси облутке пермских пешчара дециметарских до скоро метарских димензија. Насупрот овоме, током дужег периода без кише река скоро да пресушује.[6]
Ушће
уредиНакон тока од 8,801 км, од настанка до спајања са Височицом, Топлодолска река, код Мртвачког моста као једна од саставница, формира реку Темштицу.[6]
Хидрографија
уреди Хидрографска мрежа развијена у оквиру слива Топлодолске реке је дендритичног типа, са великим бројем повремених токова. Токови су великих градијената, бујичног карактера.[3]
Режим Топлодолске реке, али и њених главних саставница Јаворске и Рекитске реке као и њених главних притока, условљен је на првом месту отапањем снега као и пролећним кишама. Максимуми су присутни углавном током пролећних месеци, а условњени су позитивним температурама ваздуха које условљавају отапање снежног покривача. Последица овога су чињенице да су март, април и мај најводнији месеци у години када у просеку око половине укупне годишње количине воде протекне коритом Топлодолске реке.[3]
Галерија
уреди
- Део фауне Топлодолске реке
-
-
-
-
-
-
Извори
уреди- ^ Миловановић, Б. (2010). Клима Старе планине, Београд, Географски институт „Јован Цвијић“ САНУ.
- ^ Цвијић, Ј. (1896). Извори, водопади и тресаве у источној Србији. У: Глас Српске краљевске академије. Први разред, [Одељење природно-математичких наука], књ. 18 (стр. 1-122). Београд, Српска краљевска академија. стр. 12
- ^ а б в В. Ристић Вакањац и сар.: Климатске и хидрографске карактеристике слива Топлодолске реке. Пиротски зборник 41 (2016) 115-140
- ^ а б в г д Топлодолска река У: Мрђан М. Ђокић, Нишава – потамолошка студија, докторска дисертација, Ниш, стр. 152-154
- ^ Видановић, Рајко, Биоеколошка основа за газдовање шумама у сливу Топлодолске реке, Пиротски зборник, књ. 23–24, Пирот, 1998, стр. 27–37.
- ^ а б в В. Ристић Вакањац и сар.: Климатске и хидрографске карактеристике слива Топлодолске реке. Пиротски зборник 41 (2016) стр. 134
- ^ В. Ристић Вакањац и сар.: Климатске и хидрографске карактеристике слива Топлодолске реке. Пиротски зборник 41 (2016), стр. 139–140
Литература
уреди- Станковић С. 1997, Географија Понишавља, Београд.
Спољашње везе
уреди
Медији везани за чланак Топлодолска река на Викимедијиној остави