Палата Топкапи
Палата Топкапи или Топкапи сарај (тур. Topkapı Sarayı) била је главна резиденција свих османских султана скоро 400 година.[2][3] Изграђена је на захтев Мехмеда II Освајача када је заузео Истанбул. Ова палата је била главна резиденција све до 1856. године када је султан Абдулмеџид I наредио да главна резиденција буде палата Долмабахче. Из Топкапи палате вођени су сви државни послови. Ова палата је била само “срце” Османског царства. Ту се, такође, налазио и султанов харем. Ова палата је изузетно раскошно украшена са великим количинама злата.
Топкапи палата | |
Информације
| |
---|---|
Локација | Истанбул, Османско царство |
Статус | затворена |
Отварање | 1465. |
Затварање | 1856. |
Компаније
| |
Архитекта | Мехмед II, Алаудин, Давуд Ага, Мимар Синан, Саркис Балјан[1] |
Управљање | Истанбул, Османско царство |
Палата је тада била место одржавања многих историјских државних догађаја и краљевских забава, а данас је музеј који има велику и вредну колекцију споменика и уметнина (попут огртача и мача пророка Мухамеда, али и Хрвојев мисал). Данас Топкапи палата представља једну од главних туристичких атракција Истанбула.
Године 1985, Палата Топкапи је, заједно са осталим споменицима "Историјског језгра Истанбула", стављена на листу светских баштина и под заштиту је УНЕСКА као "најбољи пример комплекса палате [...] из Османског периода".[4]
Изградња, коју је наредио султан Мехмед Освајач, почела је 1459. године, шест година након освајања Цариграда. Топкапи се првобитно звала „Нова палата“ (Јени Сарај или Saray-ı Cedîd-i Âmire) да би се разликовала од Старог двора (Ески Сарај или Sarây-ı Atîk-i Âmire на тргу Бајазит. У 19. веку је добила име Топкапи, што значи Топовска капија.[5] Комплекс се ширио вековима, великим реновирањем након земљотреса 1509. и пожара 1665. године. Комплекс палате се састоји од четири главна дворишта и много мањих зграда. У харему су живеле женске чланице султанове породице, а водећи државни званичници, укључујући и великог везира, одржавали су састанке у згради Царског савета.
Име
уредиНазив палате је био Сараје Цедиде Амире (османски: سراى جديد عامره, Царска нова палата) до 18. века.[6] Своје данашње име палата је добила за време Махмуда I; када је Topkapusu Sâhil Sarâyı, приморска палата, уништена у пожару, њено име је пренето на ову палату.[7] На турском данашњи назив палате, Топкапи, значи Топовска капија.[8]
Историја
уредиИзградња Палате Топкапи започела је 1459. године по наредби султана Мехмеда II Освајача, са циљем да се направи византијски Константинопољ.[9] Име му на турском у буквалном преводу значи Палата топовске капије јер је изграђена на месту градских врата Константинопоља која су уништена турским топовима.
На врхунцу моћи Османског царства, палата је представљала град у малом и у њој је живело око 4.000 људи одједном и покривала је веће подручје уз обалу него данас (око 700.000 m²). Комплекс се ширио вековима, обично у обновама након катастрофа као што су земљотрес 1509. и пожар 1665. године. Крајем 17. века палата губи свој значај јер султани више времена проводе у својој новој палати на Босфору.
На крају је султан Абдулмеџид I преместио двор у новоизграђену палату у стилу европске културе, Долмабахче. Но, ипак су неке функције, попут царске ризнице, књижнице, џамије и ковачнице новца, задржане у Топкапи сарају.
Након пропасти Османског царства 1921. године, Палата Топкапи је државним декретом 1924. године претворена у Царски музеј под управом Министарства културе и туризма.
Одлике
уредиПалата је комплекс који чини палата с четири главна дворишта, попут одвојених домаћинстава (Аулус) са стотинама просторија и много мањих грађевина на површини од 592.600 m². У њој се налазе џамије, болница, пекаре, ковачница и још много тога. Само најважније просторије су отворене за јавност, а остатак строго чувају представници министарства и оружане снаге турске војске.
Царска врата (Bâb-ı Hümâyûn) воде до првог дворишта у којем су били уреди и управа. У друго двориште су водила Врата поздрава (Bâb-üs Selâm) где се налазила царска већница (софа) и ризница. Врата чедности (Bâbüssaâde) су водила у треће двориште у којему је био харем (Harem-i Hümayûn) и унутрашње приватне просторије султана, попут приватне школе (ендерун). У четвртом дворишту које попут терасе гледа на Босфор, су биле приватне просторије и грађевине за дневни боравак султана.
Осим што је палата изванредан пример османске архитектуре, у њој се налазе и вредни примерци царског намештаја, порцелана, одеће, оружја, илуминираних рукописа (међу којима и Хрвојев мисал), калиграфски списи и фреске, као и изложбе накита и других вредности из османске ризнице.
Царска капија
уредиГлавна улица која води до палате је византијска авенија Месе, данас позната као Диван Јолу (Улица Савета). Ова улица је коришћена за царске процесије током византијског и османског доба. Она води директно до Аја Софије и скреће на северозапад према дворском тргу до Фонтане Ахмеда III.[10][11]
Царска капија је главни улаз у Прво двориште.[12] Султан би улазио у палату кроз Царску капију (тур. Bâb-ı Hümâyûn, што значи „Краљевска врата“ на персијском, или Saltanat Kapısı) која се налази јужно од палате.[13] Ова масивна капија, која првобитно датира из 1478. године, сада је прекривена мермером из 19. века. Њен централни лук води до пролаза са високом куполом; позлаћена отоманска калиграфија краси структуру на врху, са стиховима из Курана и туграма султана. Идентификоване су тугре Мехмеда II и Абдул Азиза, који су обновили капију.[14]
Према старим документима, до друге половине 19. века изнад капије постојао је дрвени стан.[15] Као павиљон користио га је Мехмед, за оставу имовине умрлих унутар палате без наследника и пријемно одељење ризнице. Такође је кориштен као видиковац за даме из харема у посебним приликама.[16]
Галерија
уреди-
Модел палате -
Царска врата -
Византијска Црква св. Ирине у првом дворишту -
Врата поздрава -
Трем испред пријемне дворане (Диван) -
Торањ правде
Референце
уреди- ^ Batur Afife, ур. (2006). Historic peninsula. Istanbul: Chamber of Architects of Turkey Istanbul Metropolitan Branch. стр. 65—6. ISBN 9753958994.
- ^ Necipoğlu, Gülru (1991). Architecture, Ceremonial, and Power: The Topkapı Palace in the Fifteenth and Sixteenth Centuries. Cambridge: MIT Press. стр. 278 (Plate 13). ISBN 978-0-262-14050-8.
- ^ „Topkapi Palace Museum - museum, Istanbul, Turkey”.
- ^ „2006 Periodic Reporting” (PDF). State of Conservation of World Heritage Properties in Europe SECTION II. ICOMOS. UNESCO. 2006. Приступљено 2008-09-17.
- ^ „Top Capou (i.e. Top Kapı), Constantinople, Turkey”. World Digital Library. 1890—1900. Приступљено 2013-10-20.
- ^ Zeynep Tarim Ertuğ (2012). „Topkapı sarayı”. TDV Encyclopedia of Islam, Vol. 41 (Tevekkül – Tüsterî) (на језику: Turkish). Istanbul: Turkiye Diyanet Foundation, Centre for Islamic Studies. стр. 256—261. ISBN 9789753897136.
- ^ „Topkapı Sarayı Müzesi Resmi Web Sitesi”. www.topkapisarayi.gov.tr. Архивирано из оригинала 22. 01. 2018. г. Приступљено 19. 05. 2023.
- ^ Viator. Retrieved 30 May 2015
- ^ Necipoğlu, Gülru (1991). Architecture, ceremonial, and power: The Topkapı Palace in the fifteenth and sixteenth centuries. Cambridge, Massachusetts: The MIT Press. стр. 3. ISBN 0-262-14050-0.
- ^ „The Fountain of Sultan Ahmed, Constantinople, Turkey”. World Digital Library. 1890—1900. Приступљено 2013-10-18.
- ^ Central Bank of the Republic of Turkey Архивирано 2009-06-15 на сајту Wayback Machine. Banknote Museum: 4. Emission Group - Ten Turkish Lira - I. Series Архивирано 2009-02-25 на сајту Wayback Machine & II. Series Архивирано 2009-04-29 на сајту Wayback Machine. – Retrieved on 20 April 2009.
- ^ Simons, Marlise (1993-08-22). „Center of Ottoman Power”. The New York Times. Приступљено 2009-06-04.
- ^ „Bâb-ı Hümâyûn / Imperial Gate”. Topkapı Palace Museum. Архивирано из оригинала 2008-05-10. г. Приступљено 2008-09-17.
- ^ Necipoğlu, стр. 36
- ^ Depiction from the 16th-century miniature Hünername
- ^ Necipoğlu, стр. 38–39
Литература
уреди- Necipoğlu, Gülru (1991). Architecture, ceremonial, and power: The Topkapı Palace in the fifteenth and sixteenth centuries. Cambridge, Massachusetts: The MIT Press. стр. 3. ISBN 0-262-14050-0.
- Batur Afife, ур. (2006). Historic peninsula. Istanbul: Chamber of Architects of Turkey Istanbul Metropolitan Branch. стр. 65—6. ISBN 9753958994.
- Necipoğlu, Gülru (1991). Architecture, Ceremonial, and Power: The Topkapı Palace in the Fifteenth and Sixteenth Centuries. Cambridge: MIT Press. стр. 278 (Plate 13). ISBN 978-0-262-14050-8.
- G., Goodwin (2003). A History of Ottoman Architecture. London: Thames & Hudson Ltd. ISBN 978-0-500-27429-3.
- Turhan Can, Topkapi Palace, Orient Turistik Yayinlar Ve Hizmetler Ltd., Istanbul, 1994;
- Turner, J. (ed.) - Grove Dictionary of Art - Oxford University Press, USA; New edition (January 2). . 1996. ISBN 978-0-19-517068-9. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ) - Ertug, Ahmet. Topkapi: The Palace of Felicity. Istanbul: Ertug and Koluk. стр. 244 pages.
- İpşiroğlu, Mazhar Şevket (1980). Masterpieces from the Topkapı Museum : paintings and miniatures. London: Thames and Hudson. стр. 150 pages. ISBN 978-0-500-23323-8.
- Goodwin, Godfrey (2000). Topkapi Palace: An Illustrated Guide to its Life and Personalities. Saqi Books. ISBN 978-0-86356-067-5.
- The Imperial Treasury. Topkapi Palace Museum. MAS Publications. 2001. ISBN 978-975-7710-04-2.
- Necipoğlu, Gülru (1991). Architecture, ceremonial, and power: The Topkapi Palace in the fifteenth and sixteenth centuries. Cambridge, Massachusetts: The MIT Press. стр. 336 pages. ISBN 978-0-262-14050-8.
- Misugi, Takatoshi (1981). Chinese porcelain collections in the Near East: Topkapi and Ardebil. Hong Kong: Hong Kong University Press. стр. 273 pages. ISBN 978-962-209-004-0.
- Ahmet Ertuğ. Topkapi: The Palace of Felicity. Ertug & Kokabiyik. 1989. Topkapi: The Palace of Felicity. Ertuğ & Kölük. јануар 1989. ASIN B0006F4CM6.
- Tahsin Oz. Topkapi Saray Museum 50 Masterpieces. Turkish Press. The Topkapi Saray Museum;: 50 masterpieces. Turkish Press, Broadcasting and Tourist Dept. јануар 1950. ASIN B000VHIQCG.
- J. M. Rogers. The Topkapi Saray Museum. Architecture; the Harem and other buildings. New York Graphic Society. 1988. Topkapi Sarayi: Architecture. New York Graphic Society. јануар 1988. ASIN B000MKDDF2.
- Hulya Tezcan; J. M. Rogers (1986). The Topkapi Saray Museum: Textiles. Bulfinch Press. ISBN 978-0-8212-1634-7.
- J. M. Rogers (Author), Cengiz Koseoglu. . Topkapi Saray Museum: Bulfinch Press. 1988. ISBN 978-0-8212-1672-9.
- Rogers, J.M. (1987). The Topkapı Saray Museum: Carpets. Boston: Little, Brown & Company. стр. 248 pages. ISBN 978-0-8212-1679-8.
- Filiz Pcafgman (Author), J. M. Rogers (1986). The Topkapi Saray Museum: Manuscripts. Bulfinch Press. ISBN 978-0-8212-1633-0.
- Regina Krahl (Author), Nurdan Erbahar (Author), John Ayers (Author) (1986). Chinese Ceramics in Topkapi Saray Museum, Istanbul: A Complete Catalogue. Sotheby Parke Bernet Publications. ISBN 978-0-85667-184-5.
- Zeynep M. Durukan. The Harem of the Topkapi Palace. Hilal Matbaacilik Koll. 1973. The Harem of the Topkapi Palace [Paperback] by Zeynep M. Durukan. Hilal Matbaacilik. јануар 1973. ASIN B000OLCZPI.
- Atil, Esin (1986). Suleymanname: The Illustrated History of Suleyman the Magnificent. Harry N Abrams. ISBN 978-0-8109-1505-3.
- Fanny Davis. Palace of Topkapi in Istanbul. 1970. The Palace of Topkapi in Istanbul. Scribner. ASIN B000NP64Z2.
- Turhan Can. Topkapi Palace. Orient Touristic Publishing Service. 1997. Topkapi Palace. Net Turistik. 1993. ASIN B000JERAEQ.
- Claire, Karaz (2004). Topkapi Palace Inside and Out: A Guide to the Topkapi Palace Museum and Grounds. Istanbul: Çitlembik Publications. стр. 104 pages. ISBN 978-975-6663-49-3.
- Turkoglu, Sabahattin (1989). The Topkapi Palace. NET. ISBN 978-975-479-074-0.
- Ilhan Aksit. Topkapi Palace. Istanbul. 1994. Topkapi Palace. Aksit Kultur Turzim Sanat Ajans. јануар 1994. ASIN B000MPGBGK.
- Ergun, Nilgün, and Özge İskender. 2003. Gardens of the Topkapi Palace: An example of Turkish garden art. Studies in the History of Gardens & Designed Landscapes, vol.23, no.i: 57-71.
- Ilber Ortaylı. Topkapi Palace. Tughra Books. Somerset, New Jersey. ), İlber Ortaylı (Historien) (2008). Topkapi Palace: Milestones in Ottoman History. Blue Dome Press. ISBN 978-1-59784-141-2.
- İlhan Akşit. The Mystery of the Ottoman Harem. Akşit Kültür Turizm Yayınları. Akşit, İlhan (2014). The Mystery of the Ottoman Harem. Akşit Kültür ve Turizm Yayıncılık. ISBN 978-975-7039-26-6.