Томислав Тодоровић (вајар)
Томислав Тодоровић (Сибница, 11. октобар 1948) српски је вајар, редовни професор на Академији уметности у Новом Саду, који је више од четири деценије, у континуитету, активан на српској уметничкој сцени. Дипломирао је вајарство 1972. године на Академији ликовних уметности у Београду.
| Томислав Тодоровић | |
|---|---|
 Томислав Тодоровић, Ниш 2016. | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 11. октобар 1948. |
| Место рођења | Сибница, {СФР Југославија |
| Уметнички рад | |
| Поље | вајарство |
20 самосталних и преко 500 колективних изложби у земљи и иностранству. Учествовао је у раду 43 уметничке колоније
Живот и каријера
уредиДипломирао је вајарство 1972. године на Академији ликовних уметности у Београду. Студирао је вајарство у класи професора; Александра Зарина, Војина Стојића и Јована Кратохвила, код кога је 1974. године завршио и последипломске студије.
Од 1988. до 1993. године радио је као професор вајања у једној од најстаријих београдских установа културе у „Шуматовачкој“ улици на Врачару, Центру за ликовно образовање.
Од 1998. запослен је на Академији уметности Универзитета у Новом Саду, у звању редовни професор. Паралелно се бави излагачким и педагошким радом.[1]
Живи и ради у Београду.
Уметничко стваралаштво
уредиУ основи вајарства Томислава Тодоровића препознаје се „здрава идеја по којој хуманизам уметничког дела не зависи од реалности уметничке форме, већ од њеног унутрашњег садржаја”.[2]
С једне стране, Тодоровићевог стваралаштва, су дела од бронзе и камена, а с друге - рад у последњих 15 година, у који он уноси нове материјале, теракоту и стакло. Тако настављајући своја ранија истраживања на пољу савремене скулптуре, и продубљујући их изражајним могућностима, Тодоровић све више ствара у теракоти и стаклу. И тако комбинујући ове материјале са другим материјалима, он са већом слободом и опуштеношћу варира идеју о материји, облику, простору, светлу.
Његова дела настала у првим деценије 21. века изведена су комбиновањем материјала (стакло, теракота, метал, алуминијумске фолија, дрво, пластика), које он моделује или префабрикује. Тако у широком распону кретњи од класичних скулпторских поступака до модернистички схваћене фигурације, уметник ствара конструктивне апстракције, које прате знаковне и симболичке промене.[3]
| „ | У најновијим вајаревим апстракцијама стуб је један од основних елемент његове поставке, а његове варијације у архитектоници простора, третмана или формата ауторово наслућивања парадокса и поигравања са опозитима тешко-лако, флуидно-статично, мануелно-индустријско…[3] | ” |
А у тим поставкама Тодоровић са већом слободом и опуштеношћу варира кроз идеју о материји, облику, простору, светлу.
Скулптуре Томислава Тодоровића налазе се у следећим најзначајним збиркама у Србији:
- Народни музеј и Музеј савремене уметности у Београду,
- Музеј Цептер у Београду,
- Музеја скулптуре у Краљеву,
- Музеја рударства и металургије у Бору.
Његове скулптуре изведене у слободном простору налазе се у:
- Љубљани (скулптура у камену),
- Цазину - Острожцу (скулптура у камену бихациту),
- Ороњском – Пољска (три скулптуре у граниту),
- Даниловграду (скулптура у камену),
- Бору (пет скулптура у бронзи),
- Бајши код Суботице (скулптура у гвожђу, троделни асанблаж, коауторки рад са вајарем Славком Живановићем) и
- Пријепољу (скулптура у граниту).[4]
Изложбе, ликовне колоније и симпозијуми
уредиИзлагао је на 20 самосталних и преко 500 колективних изложби у СФР Југославији, Србији и иностранству.[1]
Учествовао је у раду 43 уметничке колоније и симпозијума у Србији и иностранству (Ороњско-Пољска, у Даниловграду, „Бор-бакар“, „Тера“ Кикинда, „Мермер и звуци“ Аранђеловац...).[1]
Награде и признања
уредиЗа успехе у вајарству награђиван је 24 пута, од којих су значајније награде:[4]
- „Златно длето“,
- „Цртеж и мала пластика“,
- Бијенале минијатуре Горњи Милановац,
- „Простор 88...”
- Награда на „Јесењој изложби“ УЛУС-а, 2014. године
- Прва награда на Првом међународном бијеналу уметности „АРТиЈА“ у Крагујевцу.[5]
Извори
уреди- ^ а б в РТК (2022-10-12). „Изложба скулптура академског вајара Томислава Тодоровића” (на језику: српски). Приступљено 2023-04-25.
- ^ Сава Поповић,Вајар Томислав Тодоровић: Глава је центар света Вечерње новости, Издање од:09. новембра 2013
- ^ а б Ћинкул, Љиљана. „Јак ауторски тоналитет”. Политика, 22.03.2010. Приступљено 17. 10. 2016.
- ^ а б „Самостална изложба скулптура: Томислав Тодоровић”. www.galerija73.com. Приступљено 9. 8. 2020.
- ^ РТК (2018-07-01). „РТК | Прво међународно бијенале уметности „АРТиЈА“” (на језику: српски). Приступљено 2023-04-25.
Спољашње везе
уреди
Медији везани за чланак Томислав Тодоровић на Викимедијиној остави
