Толуј
Толуј или Толуис[а] (монг. Толуй, ср. монг. ᠲᠥᠯᠦᠢ, кин: 拖雷; пин: Tuōléi; 1193—1232) је био најмлађи син Џингис-кана и његове главне супруге Борте.[1][2][3] Једно време је био регент Монголског царства после смрти свог оца (1227—1229). Најпознатији је по томе што је био отац великих канова Монгкеа и Кублаја, и Хулагу-кана, који је срушио Абасидски калифат.[4][3]
Толуј | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 1193. |
Место рођења | Хамаг-Монголски канат |
Датум смрти | 1232. |
Место смрти | Монголско царство |
Религија | тенгризам |
Породица | |
Супружник | Соркохтани Беки |
Потомство | Монгке-кан, Кублај-кан, Хулагу-кан, Арик Боке |
Родитељи | Џингис-кан Борте |
Династија | Борџигин |
регент Монголског царства | |
Период | 1227—1229 |
Претходник | Џингис-кан (као кан) |
Наследник | Огатај-кан (као кан) |
Биографија
уредиТолуј се родио 1193. год. као најмлађи син Темуџина, будућег Џингис-кана, и његове главне супруге Борте, у тренутку кад рат у степи који је имао за резултат формирање Монголског царства још није почео и када је његов отац већ био загазио у сукоб са својим некадашњим андом,[б] Јамуком.[5][1] Формирањем тумена, основне монголске војне јединице, Толују је додељен војни одред од 5.000 људи.[6]
Пре него што се отиснуо у поход на Хорезмијско царство 1219. године, Џингис-кан је сазвао породични курултај[в] који је требало да одлучи о расподели освојене територије и о томе ко ће му бити наследник.[7][8] Толуј је, наравно, заједно са браћом: Џучијем, Чагатајем и Огатајем, присуствовао овом састанку, али није узео никаквог битног учешћа у истом.[9] Као најмлађем брату, припале су му територије монголске постојбине, на рекама Онон и Керлен, укључујући и планину Бурхан Халдун, тј. северна Кина и источна Монголија.[10][11][12]
После очеве смрти 1227. године, Толуј је, као Отчиген,[г] преузео положај регента Монголског царства, док се не обави и формално признање Огатаја за новог великог кана на курултају.[13][14] Толуј је практично владао царством паралисаним смрћу његовог оснивача до лета 1229. године, када је Огатај и званично ступио на своју дужност.[15]
У јесен 1232. године, са непуних четрдесет година, Толуј је умро од последица алкохолизма.[11][3] Управу над његовим поседом, у име младих синова, преузела је његова удовица Соркохтани Беки.[11]
Према Тајној историји Монгола, Толуј је био тих и миран.[9]
Наслеђе
уредиТолуј је био ожењен Соркохтани Беки, нећаком кереидског кана, Онг-кана са којом је имао четири сина: Монгкеа, Кублаја, Хулагуа и Арик Бокеа.[11][16][3] После Огатајеве смрти, 1241. године, наступиле су борбе за власт из које је Соркохтани изашла као коначни победник, а највећа моћ у царству је прешла на њене и Толујеве потомке.[17][16][1][2] Монгке, најстарији син, изабран је за великог кана Монголског царства 1251. године.[18][19][16][1][3] Да би учврстио свој легитимитет и историју поново написао у верзији која би му више одговарала, Монгке је постхумно 1252. године Толују доделио титулу великог кана. Учинио је то на основу правног закључка да је Толуј као најмлађи син, и стога Отчиген, био предодређен наследи титулу свог покојног оца, као и његову постојбину.[14] После Монгкеове смрти ће тај закључак довести до рата за власт између Арик Бокеа и Кублаја.[20]
Када је Кублај преузео власт у царству и прогласио династију Јуан 1277. године, постхумно је доделио кинеска имена Толују и осталим прецима. Изградио је и велики храм са осам просторија, од којих је једна била посвећена Толују.[21] Попут Монгкеа, који је свог оца постхумно уздигао до положаја великог кана, Кублај му је подарио титулу кинеског цара.[22] Наручио је и портрете целе породице у кинеском стилу, при чему су чланови више личили на мандаринске мудраце него на монголске ратнике.[23] Толују је додељено храмовно име Жуи-цунг (кин: 睿宗; пин: Ruìzōng), какво је давано мудрим и племенитим владарима, и постхумно име Цар Жен-шенг Ђинг-сјанг (кин: 仁聖景襄皇帝; пин: Rénshèng Jǐngxiāng huángdì).
Напомене
уредиРеференце
уреди- ^ а б в г Ведерфорд 2007, стр. 323.
- ^ а б Милион путовања Марка Пола 2012, стр. 429.
- ^ а б в г д Милион путовања Марка Пола 2012, стр. 430.
- ^ Милион путовања Марка Пола 2012, стр. 401.
- ^ Ведерфорд 2007, стр. 49-50.
- ^ Ведерфорд 2007, стр. 80.
- ^ Ведерфорд 2007, стр. 127.
- ^ Ведерфорд 2007, стр. 141-142.
- ^ а б Ведерфорд 2007, стр. 142.
- ^ Ведерфорд 2007, стр. 157.
- ^ а б в г Ведерфорд 2007, стр. 168.
- ^ Ведерфорд 2007, стр. 189.
- ^ Ведерфорд 2007, стр. 151.
- ^ а б Ведерфорд 2007, стр. 200.
- ^ Ведерфорд 2007, стр. 155.
- ^ а б в Ведерфорд 2007, стр. 322.
- ^ Ведерфорд 2007, стр. 199.
- ^ Ведерфорд 2007, стр. 171.
- ^ Ведерфорд 2007, стр. 197.
- ^ Ведерфорд 2007, стр. 223.
- ^ Ведерфорд 2007, стр. 231.
- ^ Ведерфорд 2007, стр. 231-232.
- ^ Ведерфорд 2007, стр. 232.
Литература
уреди- Џек Ведерфорд, Џингис Кан и стварање савременог света, 2007. Београд
- Милион путовања Марка Пола, 2012. Београд