Тодор Бушетић (Рековац, 1864Пољна, 1919) био је српски етнограф и учитељ, сарадник Јована Цвијића при проучавању простора Левча.[1] Његове сакупљене песме и мелодије из Левча је обрадио Стеван Мокрањац.[2]

Тодор Бушетић
НадимакТоша
Датум рођења1864
Место рођењаРековацКнежевина Србија
Датум смрти1919
Место смртиПољнаКраљевство СХС
Место укопаПољна
Занимањеучитељ, етнограф
Значајни радовиСрпске народне песме и игре с мелодијама из Левча (1902);
Левач (1903)
НаградеОрден Светог Саве, 5. реда

Биографија

уреди

Рођен је 1864. године у Рековцу.[1] Учитељску школу завршава 1883. године, и постаје учитељ у селу Лоћика, да би убрзо био премештен у село Пољна, где остаје до своје смрти.[1]

Постаје школски надзорник Среза Крагујевачког.[1] Награђен је орденом Светог Саве 5. реда 1901. године.[1]

Буштотић крајем 19. века почиње са проучавањем Левча, и његови радови су објављени у Српском етнографском зборнику, у издању тадашње Српске краљевске академија (данашња САНУ).[3][4]

Његово дело "Српске народне песме и игре с мелодијама из Левча" (1902), је музички приредио Стеван Мокрањац.[3][5][2]

Његово најзначајније етнографско дело је "Левач" (1903) објављено у Српском етнографском зборнику, чији је уредник тада био Јован Цвијић.[1] У њему је Бушотић објавио податке о географији, локалној култури, обичајима, сеоској архитектури и о пореклу становништва.[1]

Значајна дела

уреди
  • Српске народне песме и игре с мелодијама из Левча (1902)[3]
  • Левач (1903)[4]
  • Народна медицина Срба сељака у Левчу (1911)[6]
  • Технички радови Срба сељака у Левчу и Темнићу (1925)[7]


Извори

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е novine, Levačke (2020-05-03). „Todor Bušetić – etnograf Levča”. Levačke Novine (на језику: српски). Архивирано из оригинала 31. 10. 2020. г. Приступљено 2021-04-27. 
  2. ^ а б „WAS MOKRANJAC THE FIRST SERBIAN ETHNOMUSICOLOGIST? 1 - ProQuest”. search.proquest.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-04-27. 
  3. ^ а б в Гласник Етнографског музеја у Београду (на језику: српски). Музеј. 1971. 
  4. ^ а б Bušetić, Todor M. (1903). Levač (на језику: енглески). Srpska kraljevska akademija. 
  5. ^ Dević, Dragoslav (1990). Folklore and Its Artistic Transposition: Proceedings of the Scientific Assembly : Belgrade, 24-26.X.1989 (на језику: енглески). Faculty of Music Arts. 
  6. ^ Bušetić, Todor M. (1911). Narodna medicina Srba seljaka u Levču (на језику: енглески). Državna štamparija Kraljevine Srbije. 
  7. ^ Garić Petrović, Gorgana (2019-12-27). „MAIZE CULTIVATION IN SERBIA: А HISTORICAL PERSPECTIVE”. Историјски часопис (на језику: српски) (68/2019): 268. doi:10.34298/IC1968261G.