Теофан Затворник

Теофан Затворник
Теофан Затворник
	Теофан Затворник
Лични подаци
Датум рођења	10. јануар 1815.
Датум смрти	6. јануар 1894. (78 год.)

Теофан Затворник Вишински, рођен као Георгије Васиљевич Говоров (рус. Феофан Затворник;) је руски светитељ, епископ, теолог и књижевник.

Рођен је 1815. године у селу Черновскоје, у Орловској губернији, у Руској Империји. На крштењу је добио име Георгије. 1841. године се замонашио и постао јеромонах. Исте године завршава Кијевску духовну академије са степеном магистра. Убрзо је изабран за ректора Кијево-софијевске духовне школе.

1844. године изабран је за предавача на Петербуршкој духовној академији, где предаје морално и пастирско богословље. 1845. године је постављен за помоћника инспектора Петербуршке духовне академије, а током 1846. години врши и дужност инспектора Академије.

1847. године по сопственој жељи постаје члан Духовне мисије у Јерусалиму, коју у то време предводи архимандрит Порфирије Успенски, велики познавалац Истока и истакнути црквени археолог. За време шестогодишњег боравка, јеромонах Теофан ревносно посећује древне монашке обитељи и ишчитава старе хришћанске рукописе, нарочито оне у којима су била изложена житија Светитеља и устави древног монашког живљења. Уз то, среће се и води духовне разговоре са великим подвижницима, нарочито током својих боравака на Светој гори.

1854. се враћа у Русију, заједно са Руском духовном мисијом која је, због Кримског рата повучена.

1855. године постављен је за архимандрита и изабран за професора на катедри за канонско право на Петербуршкој духовној академији, а убрзо и за ректора Олонецке духовне семинарије.

1856. године постављен је за старешину цркве при Руском посланству у Цариграду, где је био до 1857. године када се враћа у Русију где је постављен за ректора Петербуршке духовне академије.

1859. године архимандрит Теофан је изабран за епископа тамбовског и шацког. Као епископ те епархије он четири године неуморно поучава паству једноставним и снажним проповедима које је касније објавио. Тамо отвара многе црквено-парохијске и друге школе, и покреће излажење епархијког часописа. Од посебне важности је његов богословски рад „Писма о хришћанском животу“.

1863. године Синод Руске Цркве доноси одлуку да Тефону повери епархију Владимирску.

1866. године Теофан се повукао у Вишинску пустињу где је провео остатак живота у посту и молитви. Удубљујући се све више у тајну пустињачког подвижвиштва, епископ Теофан 1872. године почиње да живи затворничким животом. Прекида контакте са људима и престаје да одлази у манастирски храм на богослужења, затворивши се у посебни кутак пустињских обитавалишта, због чега је и назван Затворник.

Живећи подвижнички и затворнички, пише многа писма - одговоре онима који су му се обраћали, тражећи од њега духовну утеху, помоћ и поуку, што он схвата посебном врстом служења Цркви Божјој и народу хришћанском.

Истакао се и као врстан преводилац светоотачких текстова. Најпознатији је његов превод „Добротољубља“, књиге која садржи највиша учења о духовном животу из пера оснивача и великих учитеља хришћанског аскетизма.

Умро је 1894. године на дан Крштења Господњег - дан празника храма који је подигао у својој келији.

Спољашње везе

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.