Википедија

Теодора Анђел Ватац

супруга Леополда VI, војвоткиња од Аустрије
(преусмерено са Теодора Анђелина, војвоткиња Аустрије)

Теодора Анђел ( грч. Θεοδωρα Αγγελινα ; 1190 — 23. јун 1246 ) је била супруга Леополда VI од Аустрије, са њим је имала више деце. У детињству ју је њен деда, цар Алексије III Анђел, користио као политичко оруђе за приврженост обласних моћника Иванка и Добромира Хрса. Њене веридбе или бракови са њима прекинути су јер их је цар узастопно заробио.

Теодора Анђел Ватац
Лични подаци
Датум рођења1190
Место рођењаКонстантинопољ,
Датум смрти23. јун 1246.(1246-06-23) (55/56 год.)
Место смртиKahlenberg,
Породица
СупружникЛеополд VI Аустријски, Иванко, Добромир Хрс
ПотомствоMargaret of Austria, Queen of Bohemia, Фридрих II, војвода Аустрије, Constance of Babenberg, Leopold Babenberský, Agnes of Babenberg (1205-1226), Gertrud von Babenberg, Heinrich der Grausame von Österreich
РодитељиИсак Комнин Ватац
Ана Комнин Анђел
ДинастијаAngelina

Идентитет

уреди

Научници су дуго оспоравали идентитет жене Леополда VI. Средњовековни извори бележе само њено име Теодора и да је била унука византијског цара.[1] Савремени научници, почев од Георга Јурича 1894. године, нудили су различита мишљења о томе ко је био тај цар, а неки сматрају Теодору унуком цара Исака II Анђела (р. 1185–1195, 1203–1204), док су други сматрали да је то био Алексије III Анђел (1195–1203).[2]Други су пак тумачили наптис не као унуку као у класичном латинском, већ као нећаку, или чак пранећакиу, што је било уобичајеније значење речи у средњем веку.[3]

Сада је коначно идентификована[4] [5] као ћерка Исака Комнина Ватаца, унука византијског војсковође Теодора Ватаца и пурпурне принцезе Евдокије Комнин, ћерке цара Јована II Комнина (р. 1118–1143), [6] и Ане Комнин Анђел, друге кћери цара Алексија III Анђела).[7]

Живот

уреди

Њени родитељи су се венчали 1190. године или нешто пре, а Теодора је рођена убрзо након тога, пошто је 1203. године тек улазила у четрнаесту годину.[8]

Веридба за Иванка и Добромира Хрса

уреди

Њен отац је унапређен у чин севастократора када је Алексије III ступио на престо 1195. године,[9] али је у лето исте године ухваћен током похода на бугарске побуњенике под Асеном и заточен у бугарској престоници. Трнову, где је умро у пролеће 1196. године.[10] [11]

Према једној причи коју је пренео савремени хроничар Никита Хонијат, Исак је играо улогу у атентату на Асена од стране незадовољног бугарског бојара Иванка: Исак је наводно обећао Иванку Теодорину руку, у замену за дело.[12][13] Исак је умро пре Асеновог убиства,[14] али пошто је Иванко убио Асена и побегао на византијски двор, где је ступио у царску службу, цар Алексије III га је верио за Теодору да би учврстио његову верност.[15] [16] Због њене младости — Хонијат описује будућу младу као „дете које је проговорило“[15] — брак, ако га је икада и постојао, никада није закључен; Теодора је остала у Цариграду, док је Иванко дигао устанак 1199. године, да би био ухваћен и затворен на превару.[17] [18]

Убрзо након тога, Теодору је искористио цар Алексије III да стекне оданост другог регионалног балканског војсковође, Добромира Хрса, који је 1201. године подигао устанак заједно са незадовољним византијским генералом Манојлом Камицесом. Хрс је већ био ожењен Камицесовом ћерком, али је спремно прихватио цареву понуду и предао тврђаве Пелагонију (данашњи Битољ) и Прилеп, које је заузео, царевим снагама.[19] [20]Убрзо након тога, цар Алексије III се такође окренуо против Хрса и заробио га.[21]

Брак са војводом Леополдом VI од Аустрије и потомство

уреди

Теодора се 1203. године удала за даљег рођака, Леополда VI, војводу од Аустрије.[5] [22] Њен муж је умро 1230. године и она је касније постала монахиња у манастиру Клостернојбург.[23] Тамо је умрла 23. јуна 1246, наводно од туге због смрти њеног сина Фридриха II у борби против Мађара осам дана раније.[23][24]

Леополд и Теодора су имали седморо деце:[23]

  • Маргарета, војвоткиња од Аустрије (1204—28. фебруар 1266)
  • Агнес од Аустрије (19. фебруар 1205 — 29. август 1226)
  • Леополд од Аустрије (1207–1216) пао је са дрвета и умро
  • Хенрик II, војвода од Модлинга (1208—28. новембар 1228)
  • Гертруда од Аустрије (1210–1241)
  • Фридрих II, војвода Аустрије (25. април 1211 — 15. јун 1246)
  • Констанција Аустријска (6. април 1212 — 5. јун 1243)

Представе у уметности

уреди

Теодора је приказана на породичном стаблу из касног 15. века куће Бабенберг у манастиру Клостернојбург северно од Беча. Заједно са супругом, она је такође једна од историјских личности Анкерухра, монументалног механичког сата у центру Беча.

Референце

уреди
  1. ^ Rhoby 2004, стр. 388–389, 390
  2. ^ Rhoby 2004, стр. 389–390
  3. ^ Rhoby 2004, стр. 390–391
  4. ^ Rhoby 2004, стр. 391–395
  5. ^ а б Preiser-Kapeller 2011, p. 70.
  6. ^ Varzos 1984, стр. 437–439
  7. ^ Varzos 1984, стр. 742
  8. ^ Varzos 1984, p. 742 (note 68)
  9. ^ Varzos 1984, стр. 746
  10. ^ Choniates 1984, стр. 255–257
  11. ^ Varzos 1984, стр. 753–75
  12. ^ Choniates 1984, стр. 257–258
  13. ^ Varzos 1984, стр. 697
  14. ^ Varzos 1984, стр. 697, 754
  15. ^ а б Choniates 1984, стр. 259
  16. ^ Varzos 1984, стр. 697, 698
  17. ^ Choniates 1984, стр. 281–282, 284–285
  18. ^ Varzos 1984, стр. 704–709
  19. ^ Choniates 1984, стр. 293–294
  20. ^ Varzos 1984, стр. 710–712
  21. ^ Varzos 1984, стр. 756
  22. ^ Varzos 1984, стр. 697, 742
  23. ^ а б в Rhoby 2004, стр. 396
  24. ^ Neukam 2013, стр. 231

Литература

уреди
  • Choniates, Nicetas (1984). O City of Byzantium: Annals of Niketas Choniatēs. Detroit: Wayne State University Press. ISBN 0-8143-1764-2. .
  • Neukam, Susanna (2013). Schweigen ist Silber, Herrschen ist Gold: Die Babenbergerinnen und ihre Zeit. Amalthea. ISBN 978-3-85002-822-6. .
  • Preiser-Kapeller, Johannes (2011). "Von Ostarrichi an den Bosporus. Ein Überblick zu den Beziehungen im Mittelalter" [From Ostarrichi to the Bosporus: An Overview of Relations in the Middle Ages]. Pro Oriente Jahrbuch 2010 (in German). Vienna: 66–77.
  • Rhoby, Andreas (2004). "Wer war die "zweite" Theodora von Österreich? Analyse des Quellenproblems" [Who was the "second" Theodora of Austria? Analysis of the Sources]. Wiener Byzantinistik und Neogräzistik. Beiträge zum Symposion "Vierzig Jahre Institut für Byzantinistik und Neogräzistik der Universität Wien im Gedenken an Herbert Hunger" (Wien, 4.–7. Dezember 2002). Byzantina et Neograeca Vindobonensia XXIV (in German). Vienna. pp. 387–396.
  • Varzos, Konstantinos (1984). Η Γενεαλογία των Κομνηνών [The Genealogy of the Komnenoi] (PDF) (in Greek). Vol. B. Thessaloniki: Centre for Byzantine Studies, University of Thessaloniki. OCLC 834784665.


Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Теодора_Анђел_Ватац&oldid=27700085”