Татјана Кецман
Татјана Кецман (Бихаћ, 8. августа 1969) српска је позоришна, телевизијска и филмска глумица.
Татјана Кецман | |
---|---|
Лични подаци | |
Пуно име | Татјана Кецман |
Друга имена | Тања Кецман |
Датум рођења | 8. август 1969. |
Место рођења | Бихаћ, СФР Југославија |
Образовање | |
Занимање | глумица |
Рад | |
Битна улога | Подземље — Дара из Јасеновца — часна сестра Бунар — Стана Блок 27 — Радослава |
Веза до IMDb-а |
Каријера
уредиТатјана Кецман је рођена 1969. године у Бихаћу, a oдрасла је у Петровцу, који сматра својим родним градом.[1] Прву телевизијску улогу остварила је као дете у серији Осма офанзива редитељке Соје Јовановић. Студије је најпре започела на Академији сценских уметности у Сарајеву, у класи Миралема Зупчевића.[2] После краћег боравка у Скопљу, две године касније је уписала Факултет драмских уметности Универзитета уметности у Београду где је дипломирала у класи професора Владимира Јевтовића.[3] Године 1996. постала је члан Савеза драмских уметника Србије. Десет година је играла на сцени КПГТ-а, а 2002. године је на сцени „Култа“[а] поставила ауторски пројекат Прекобројна.[7] Након тога је урадила већи број ауторских пројеката које је изводила на домаћим сценама и у иностранству.[8] Учествовала је на „Вечерима монодраме” у Етнографском музеју током јануара 2005.[9] Тако је 2017. године у свом репертоару имала 12 представа, од којих је неколико написала сама.[10] У наредне три године остварила је по једну премијеру у Београдском драмском позоришту, те је њено име заступљено у ансамблима представа Женска посла, Расло ми је бадем дрво и Идеалан муж.[11][12][13]
После дужег времена, телевизијска публика била је у прилици да је гледа у улози Бранке у серији Убице мог оца.[14] Касније је имала и епизодне улоге у пројектима Војна академија и Жигосани у рекету,[15] а затим је добила и једну од улога у глумачкој подели филма Дара из Јасеновца.[16] Телевизијска премијера тог остварења приказана је на Радио-телевизији Србије у фебруару 2021. године. У разговору са представницима медија говорила је о припреми за улогу часне сестре,[17] која у филму представља један од споредних ликова, а утемељен је на историјској личности Барте Пулхерије.[18][19][20]
Улоге
уредиФилмографија
уредиГод. | Назив | Улога |
---|---|---|
1979. | Осма офанзива (серија) | Стојанка |
1995. | Подземље | |
1995. | Била једном једна земља (серија) | |
2015. | Сизиф К. | Семела |
2018. | Убице мог оца (серија) | Бранка |
2018. | Војна академија (серија) | Лили |
2020. | Жигосани у рекету (серија) | Судија Караклајић |
2020. | Дара из Јасеновца | часна сестра Барта Пулхерија |
2021. | Тома (серија) | |
2021. | Певачица (серија) | vidovnjakinja (2. sezona glavni lik,1. epizodni) |
2022. | Блок 27 (серија) | Радослава |
2022. | Бунар (серија) | |
2022. | Комунистички рај | |
Будимо у контакту (кратки филм) |
Позоришне представе
уреди- Прекобројна[21]
- Сутерен[7]
- Кентаур[7]
- Лудило удвоје[7]
- Иза сцене[7]
- 10:1[22]
- Више среће овај пут[23]
- А где су кокошке?[24]
- Перверзије у Чикагу[25]
- Сирена и Викторија[26]
- Женска посла[11]
- Лепе речи напред, остале стој![27]
- Јелисаветини љубавни јади због молера[28]
- У(с)меће живљења[29]
- Флора Сендс[30]
- Помахнитали[31]
- Расло ми је бадем дрво[12]
- Идеалан муж[13]
Напомене
уреди- ^ Сцена „Култ”, као део Театра Вук, основаног 2005. године, реновирана је 2009. године.[4][5][6]
Референце
уреди- ^ „Татјана Кецман извела монодраму „10:1“ у Дому Културе”. СЛужбена страница Општине Босански Петровац. Приступљено 12. април 2021.
- ^ Чикарић, Снежана (6. 3. 2018). „Увек буде хлеба од доброг посла”. Политика. Приступљено 28. 2. 2021.
- ^ „Ko je neustrašiva inspektorka Branka iz serije "Ubice mog oca"?”. story.rs. 24. 2. 2018. Приступљено 28. 2. 2021.
- ^ „Сцена Култ”. Театар Вук. Приступљено 28. 2. 2021.
- ^ Mašojević, Danilo (8. 11. 2009). „Teatar Kult: Scena u novom ruhu”. glossy.espreso.co.rs. Приступљено 28. 2. 2021.
- ^ Васиљевић, Бранка; Алексић, Дејан (10. 3. 2019). „За мање од пет година „Вуку” други пут мењају име”. Политика. Приступљено 28. 2. 2021.
- ^ а б в г д „Татјана Кецман”. pozoriste.bradmilo.net. Архивирано из оригинала 29. 01. 2020. г. Приступљено 28. 2. 2021.
- ^ Jelić, Boba (30. 7. 2020). „Intervju: Tatjana Kecman, glumica – „Spasa nam nema, propasti nećemo“”. svet-australia.com. Приступљено 28. 2. 2021.
- ^ „Etnografski muzej”. Блиц. 3. 1. 2005. Приступљено 28. 2. 2021.
- ^ Petrović, Jelena (2. 1. 2017). „Moderna Putujuća pozorišta Šopalović u beogradskim klubovima”. Н1. Приступљено 28. 2. 2021.
- ^ а б Vidaković, Katarina (7. 3. 2017). „BDP: Premijera predstave „Ženska posla“”. danubeogradu.rs. Приступљено 28. 2. 2021.
- ^ а б „"Raslo mi je badem drvo" na sceni BDP”. Б92. 27. 11. 2018. Приступљено 28. 2. 2021.
- ^ а б „Премијера у БДП-у: „Идеалан муж“”. Илустрована Политика. 26. 2. 2019. Приступљено 28. 2. 2021.
- ^ Kalaba, Ana (24. 2. 2018). „Tajna najopasnije žene iz "Ubica mog oca"”. noizz.rs. Приступљено 28. 2. 2021.
- ^ „Tatjana Kecman”. videodetective.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 05. 2023. г. Приступљено 28. 2. 2021.
- ^ „Film i serija “Dara iz Jasenovca” na RTS-u”. tvinemania.rs. 5. 2. 2021. Приступљено 28. 2. 2021.
- ^ Eraković, Veljko (21. 2. 2021). „Radni logor i Dara iz Jasenovca: kritika filma”. bgedtculture@blogspot.com. Приступљено 5. 3. 2021.
- ^ Radanov, Ljubomir (23. 2. 2021). „Prijatelji me nisu prepoznali kao Časnu sestru Tatjana Kecman izgleda kao bomba, a za Kurir priča o Dari iz Jasenovca FOTO”. Курир. Приступљено 28. 2. 2021.
- ^ Tubin, Isidora (23. 2. 2021). „3 puta je plakala gledajući "Daru iz Jasenovca", u kojoj igra časnu sestru: Ova scena ju je slomila”. Телеграф. Приступљено 28. 2. 2021.
- ^ Mačužić, M. J. (23. 2. 2021). „Ekskluzivno za Alo! Katolička sestra iz pakla, Tatjana Kecman: Utroba mi se prevrtala pri ulasku u logor”. Ало!. Приступљено 28. 2. 2021.
- ^ Годишњак 35 2014, стр. 80.
- ^ Годишњак 34 2013, стр. 82.
- ^ Годишњак 33 2012, стр. 86.
- ^ Годишњак 34 2013, стр. 83.
- ^ „Perverzije u Čikagu”. Театрослов. Музеј позоришне уметности. Приступљено 28. 2. 2021.
- ^ „Сирена и Викторија”. Академија 28. Архивирано из оригинала 02. 03. 2021. г. Приступљено 28. 2. 2021.
- ^ „Лепе речи напред, остале стој!” (PDF). inforsportal.com. стр. 6. Приступљено 28. 2. 2021.[мртва веза]
- ^ Годишњак 34 2013, стр. 81.
- ^ Годишњак 36 2015, стр. 80.
- ^ „11.08. - POZORIŠNA PREDSTAVA "Flora Sends" u Narodnom muzeju Pančevo”. k-013.com. 8. 8. 2018. Архивирано из оригинала 05. 12. 2021. г. Приступљено 28. 2. 2021.
- ^ Marinković, Ljiljana. „Reč dve o …”. Позориште Минхен. Приступљено 28. 2. 2021.
Литература
уреди- Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna (2012). Godišnjak pozorišta Srbije 2010/2011. (PDF). Стеријино позорје.
- Markovinović, Nina; Kerenac, Vesna (2013). Godišnjak pozorišta Srbije 2011/2012. (PDF). Стеријино позорје.
- Керенац, Весна (2014). Годишњак позоришта Србије 2012/2013. (PDF). Стеријино позорје.
- Марковиновић, Нина; Баштић, Томислав (2015). Годишњак позоришта Србије 2013/2014. (PDF). Стеријино позорје.
Спољашње везе
уреди- Кецман, Татјана Театрослов на сајту Музеја позоришне уметности
- Татјана Кецман Архивирано на сајту Wayback Machine (9. децембар 2021) на сајту enterbelgrade.tickets.rs
- Татјана Кецман на сајту pozorista.com