Таскалуса (Алабама)
Таскалуса (енгл. Tuscaloosa, IPA: /ˌtʌskəˈlusə/) град је у америчкој савезној држави Алабама, у округу Таскалуса.[1] Налази се на западу Алабаме и пети је град по величини у тој савезној држави. Лежи на реци Црни Ратник. По попису становништва из 2010. године у њему је живело 90.468 становника.[2]
Таскалуса енгл. Tuscaloosa | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Сједињене Америчке Државе |
Федерална јединица | Алабама |
Округ | Таскалуса |
Основан | 1819. |
Статус града | 13. децембар 1819. |
Становништво | |
Становништво | |
— 2010. | 90.468 |
— густина | 523,54 ст./km2 |
Агломерација (2008.) | 206.765 |
Географске карактеристике | |
Координате | 33° 12′ 24″ С; 87° 32′ 05″ З / 33.206667° С; 87.534722° З |
Временска зона | UTC-6, лети UTC-5 |
Апс. висина | 68 m |
Површина | 172,8 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Волт Мадокс |
Позивни број | 205 205 |
ЗИП код | 35401-35407, 35485-35487 |
ФИПС код | 01-77256 |
ГНИС код | 0153742 |
Веб-сајт | |
www.tuscaloosa.com/ |
Таскалуса је индустријски, трговачки, здравствени и образовни центар западне Алабаме. У овом граду се такође налази Универзитет Алабаме. Иако је град привукао пажњу међународне заједнице када је Мерцедес изјавио да ће отварати своју прву аутомобилску фабрику у САД, овдје, у округу Таскалуса, универзитет је остао доминантан у економском и културном смислу.
Географија
уредиТаскалуса се налази на надморској висини од 68 m.
Клима
уредиУ Таскалуси је суптропска клима. Најнижа икад измјерена температура је била –18.3 °C, а највиша 41,7 °C.
Мјесец | Јан | Феб | Мар | Апр | Мај | Јун | Јул | Ауг | Сеп | Окт | Нов | Дец | Годишње |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
Средњи максимум °F (°C) |
58 (15) |
61 (16) |
67 (20) |
77 (26) |
84 (28) |
91 (33) |
93 (34) |
93 (34) |
87 (30) |
78 (25) |
66 (19) |
58 (15) |
76 (24.4) |
Средњи минимум °F (°C) |
35 (2) |
38 (4) |
43 (6) |
51 (10) |
59 (15) |
67 (20) |
70 (21) |
69 (21) |
63 (17) |
51 (11) |
39 (4) |
35 (2) |
52 (11.1) |
Количина падавина: инч/mm | 5 / 127 |
5.5 140 |
6.1 155 |
4.3 110 |
4.4 113 |
3.4 168 |
4.0 102 |
3.0 76 |
3.3 84 |
2.7 69 |
3.9 99 |
4.7 119 |
50.3 / 1278 |
Source: weatherbase.com
Демографија
уредиПрема попису становништва из 2010. у граду је живело 90.468 становника, што је 12.562 (16,1%) становника више него 2000. године.
Састав становништва – Таскалуса | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
2020.[3] | 2010.[2] | 2000.[2] | |||||
Укупно | 99 600 (100,0%) | 90 468 (100,0%) | 77 906 (100,0%) | ||||
Белци | 47 663 (47,85%) | 47 574 (52,59%) | 41 667 (53,48%) | ||||
Афроамериканци | 40 867 (41,03%) | 37 543 (41,50%) | 33 287 (42,73%) | ||||
Хиспаноамериканци | 5 438 (5,460%) | 2 705 (2,990%) | 1 092 (1,402%) | ||||
Остали | 3 280 (3,293%) | 980 (1,083%) | 698 (0,896%) | ||||
Азијати | 2 352 (2,361%) | 1 666 (1,842%) | 1 162 (1,492%) |
Година | Бр. становника |
---|---|
1860. | 3.989 |
1870. | 1.689 |
1880. | 2.418 |
1890. | 4.215 |
1900. | 5.094 |
1910. | 8.407 |
1920. | 11.996 |
1930. | 20.659 |
1940. | 27.493 |
1950. | 46.396 |
1960. | 63.370 |
1970. | 65.773 |
1980. | 75.211 |
1990. | 77.759 |
2000. | 77.906 |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Dictionary.com | Find the Meanings and Definitions of Words at Dictionary.com, Приступљено 25. 4. 2013.
- ^ а б в „Alabama Trend Report 2: State and Complete Places”. Архивирано из оригинала 18. 09. 2012. г. Приступљено 11. 9. 2012.
- ^ „Explore Census Data”. data.census.gov. Приступљено 2021-12-06.
Литература
уреди- Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh изд.). Collins Reference. ISBN 0062700553.
- Peter C. Mancall; Gary B. Nash; Allan M. Winkler; Charlene Mires; John W. Jeffries, ур. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365.
- Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third изд.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332.
- Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095.
- Michael Kazin; Rebecca Edwards; Adam Rothman, ур. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071.