Танкосићево
Танкосићево је насеље у Кисачу код Новог Сада.
Танкосићево | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Аутономна покрајина | Војводина |
| Управни округ | Јужнобачки |
| Град | Нови Сад |
| Градска општина | Нови Сад |
| Географске карактеристике | |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 021 |
| Регистарска ознака | NS |
Историја
уредиНасеље Танкосићево је настало након Првог светског рата, у склопу насељавања колониста и давања у својину земље српским ратним добровољцима на подручју Бачке, Баната, Барање и Срема.
До 1936. године, насеље се звало Мало Ирмово. На предлог Дамјана Рончевића и Марка Поповића, од те године је понело име Танкосићево, по четничком војводи и мајору Војиславу Воји Танкосићу, прослављеном команданту у Балканским ратовима и Првом светском рату.[1]
Први учитељ у насељу био је Андрија Тепавчевић, српски добровољац из Гацка, који је за учитеља у Танкосићеву дошао 1937. године. Он је ту основао Народну књижницу и читаоницу. Колонија је 1938. године имала 60 кућа и основну школу.
Дана 7. новембра 2021. године, у насељу је откривена биста Војиславу Воји Танкосићу, по којем место носи име. Бисту је открио Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада.[2]
Демографија
уреди
| ||||||||||||||||||
Референце
уреди- ^ „Танкосићево”. Солунски добровољци. Архивирано из оригинала 07. 11. 2021. г. Приступљено 07. 11. 2021.
- ^ „Откривен споменик војводи Танкосићу у Кисачу”. Политика. 07. 11. 2021.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.