Тамара (грузијска краљица)
Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Тама́ра (груз. თამარი, транскрибовано као T'amar, Thamar или Tamari; 1160—1213) је била краљица средњовековне грузијске државе (1184—1212[1]), кћерка Георгија III који ју је довео на престо још за свога живота.[2]
| Тамара თამარი | |
|---|---|
 Краљица Грузије | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1160. |
| Место рођења | Мцхета, |
| Датум смрти | 1213. |
| Место смрти | Аргани замак, |
| Породица | |
| Супружник | David Soslan, Yury Bogolyubsky |
| Потомство | Гиорги IV од Грузије, Русудан |
| Родитељи | Гиорги III од Грузије Burdukhan of Alania |
| Династија | Багратион |
| Период | 1184—1212. |
| Претходник | Гиорги III од Грузије |
| Наследник | Гиорги IV од Грузије |
Грузијски летописи наводе да су лепота, доброта, мудрост, храброст и војничка слава ове владарке привлачиле многе европске и азијске великаше. Међу њима се спомињу син византијског цара Манојла I, антиохијски кнез Боемунд III, два осетинска кнеза[а] и син једног калифа из Шпаније.[б][3]
Тамара је освајањима, окружена спретним генералима, знатно проширила територију Грузије и основала Трапезунд, православно царство потчињено њој, чиме је хтела да се покаже као борац за религију уз раме са Византијом. Наредила је градњу бројних манастира и цркава, али и војних утврђења, широм Грузије.
Тамара је била велика заштитница и покровитељка многих цркава и манастира, коме је увек слала добротворне доприносе у храни и новцу, чиме је привукла калуђере са свих страна. У летописима се спомиње да су они пристизали из Александрије, Антиохије, Хеладе, Македоније, па чак из Зете.[3]
Њена владавина сматра се златним столећем Грузије. Након њеног преминућа зашло је, како сами Грузини говоре, њихово сунце.[3]
Породично стабло
уреди| 4. Demetrius I of Georgia | ||||||||||||||||
| 2. Гиорги III од Грузије | ||||||||||||||||
| 1. Тамара | ||||||||||||||||
| 3. Burdukhan of Alania | ||||||||||||||||
Напомене
уредиИзвори
уреди- ^ Г. Острогорски, Историја Византије, Београд 1998, 399
- ^ Ростислав Плетњев, Шота Руставели, Српски књижевни гласник, књ. LVIII, свеска 4, Београд 1939, 218
- ^ а б в г д Анте Гвозденовић, Кратке путничке биљешке из Крима у Туркменију Средња Азија, Отаџбина. лист за науку, књижевност и друштвени живот, књ. IX, свеска 33-36, Београд 1882, 550
Литература
уреди- Острогорски, Георгије (1969). Историја Византије. Београд: Просвета.
