Сушица (Приштина)

За другу употребу, погледајте страницу Сушица.

Сушица (алб. Shushicë) је насељено место у граду Приштини, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. у насељу је живело 515 становника.

Сушица
Црква Светог Димитрија у Сушици
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Косово и Метохија
Управни округ	Косовски
Општина	Приштина
Становништво
— 2011.	515
Географске карактеристике
Координате	42° 34′ 44″ С; 21° 12′ 42″ И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	715 m
Сушица Сушица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	038
Регистарска ознака	PR

Географија

Сушица се налази на 715m надморске висине. Село је смештено у подножју Оштрог врха, на путу Јањево-Грачаница и сврстава се у групу села збијеног типа. Сушица је подељена на Доњу и Горњу махалу.

Историја

Село се под именом Свшица/Соушица помиње у Грачаничкој повељи краља Милутина из 1321. године. У селу се налази црква посвећена Светом Димитрију, која је 1991. године подигнута на темељима старијег храма из 14. века.

Становништво

Према попису из 2011. године, Сушица има следећи етнички састав становништва:

Националност	2011.
Албанци	308 (59.81%)
Срби	204 (39.61%)
неизјашњени	3 (0.58%)
Укупно	515

Демографија
Година	Становника
1948.	575
1953.	643
1961.	757
1971.	718
1981.	746
1991.	863
2011.	515

Родови

Сушица је готово цело било читлук са изузетком Албанаца Алимчевића (алб. Alimi) и једне куће Срба Рајковчан. До средине 19. века Рајковчани су живели у Доњој, а Марковчани и Алимчевићи у Горњој махали. Од тада су се почели досељавати у село и други родови, а измештале се и куће старих родова, те су махале у погледу родова мешовите. Према подацима из 1932. године, у Сушици је живело 10 родова:

Српски родови

• Рајковчани (12 кућа;Митровдан) — доселили се крајем 18. века из Дебарске стране. Имају поменик (читуљу) преписану 1813. године у коме се међу прецима помиње прво Палеја па Рајко, само није означено ни кад су живели нити кад су умрли. Од овог рода има у Приштини 13, Скопљу 4 и у Прокупљу 3 куце. Све су оне исељене од зулума и то од 1900. Његових раних исељеника има у Грачаници и у Рујцу.
• Марковчани (20 кућа., св. Никола). — досељени из Сиринића са почетком 19. века.
• Микичићи или Рашићи (4 куће., св. Никола). — пресељени су из Бадовца средином 19. века а даљом су старином из Рашинца.
• Младенчићи (2 куће., св. Арханђел) — доселили се око 1860. из Бостана (новобрдска крива река).
• Перић (1 кућа., Митровдан) — старином из новог села а у Сушицу пресељени из Ливађа око 1880.
• Ивић (1 кућа., св. Никола) — преселили се из Шашковца око 1870.
• Бадовчани (3 куће., св. Никола) — пресељени из Бадовца 1875.
• Словинци (2 куће., св. Арханђео) — досељени из Гњиланске Мораве 1901.

Албански родови:

• Алимчевићи (алб. Alimi) (5 кућа) — досељени са краја 18. века из Сиринића, из села Фираје од рода Драгоша. Даљим пореклом су из Арне (Скадарска малесија). Појасеви у 1932. од досељења из Фираје: Ферат, Алим, Селим, Мисим, Јашар(5 кућа.).
• Плана (1 кућа) — од Фиса (племена) Шаље, Музаћ (2 куће.), од Фиса (племена) Шаље и Точан (1 кућа.), од Фиса (племена) Климената, Мухаџири, из 1878. из Плане, Музаћа и Точана у Топлици. Цигански род је Бурјани (2 куће.). Мухаџир је из 1878. из Топлице.

Спољашње везе

• Гугл сателитска мапа (Maplandia) (језик: енглески)
• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain) (језик: енглески)