Википедија

Сухој Су-6

Сухој Су-6 (рус. Сухой Су-6) је јуришни бомбардер (штурмовик) направљен у Совјетском Савезу у току Другог светског рата. Авион је први пут полетео 1941. године. На бази овог авиона је развијен и висински ловац Су-7 једносед са комбинованим погоном клипним мотором и додатно ракетни мотор. Овај авион је развијен 1944. године и направљен је само један прототип.

Сухој Су-6

Сухој Су-6
Опште
Намена Јуришни бомбардер (штурмовик)
Посада 2 члана (пилот и стрелац)
Земља порекла  СССР
Произвођач пројектант: ОКБ Сухој, произвођач:ОКБ Сухој
Први лет 1. март 1941.
Почетак производње прототип
Статус прототип
Први корисник  СССР - Совјетско војно ваздухопловство
Број примерака 10
Димензије
Дужина 9,24 m
Размах крила 13,50 m
Висина 3,89 m
Површина крила 26,00 m²
Маса
Празан 4.000 kg
Макс. тежина при узлетању 5.534 kg
Погон
Клипно-елисни мотор 1 х Шведсов М-71Ф
Снага 1 x 1.620 kW
Перформансе
Брзина крстарења 320 km/h
Макс. брзина на Hopt 514 km/h
Макс. брзина на H=0 480 km/h
Долет 973 km
Плафон лета 8.100 m
Брзина пењања 471 m/min
Уколико сте тражили суперсонични ловац бомбардер, погледајте чланак Сухој Су-7.

Пројектовање и развој

уреди

Пројектовање авиона Су-6 је почело 1939. године и развијан је као јуришни бомбардер који је требало да замени авион Су-2 и његову модификацију Су-4. Конципиран је као нискокрилни једномоторни авион са ваздушним хлађењем. Тактичко-технички захтеви за овај авион су били:

  • мотор радијални ваздушно хлађен,
  • максимална брзина 435 до 450 km/h,
  • долет 800 km,
  • наоружање: 2 крилна митраљеза калибра 12,7 mm, 2 крилна митраљеза 7,62 mm,
  • нормално оптерећење 200 kg бомби, максимално 400 kg бомби,
  • посада од 1 члана.
  • препоручена дебљина заштитног оклопа 4 до 7 mm,
  • заштита треба да обухвати посаду, резервоаре, доњу и задњу страну авиона.

У септембру 1939. године ОКБ Сухој даје предлог јуришног бомбардера са мотором М-88, алтернатива М-71, који је прихваћен 4. марта 1940. године са роком завршетка два протоипа до 15. новембра 1940. године. Авион је завршен тек у децембру 1940. и добио је ознаку Су-6М-71. Први пробни лет је направљен 13. марта 1941. године. Резултати тестирања су показали да авион има много боље карактеристике од оних задатих Тактичко-техничким захтевима. У току развоја авиона Су-6 направљено је неколико варијанти које су се међусобно разликовале углавном по наоружању или по уграђеном мотору. Преглед варијанти авиона Су-6 и њихових карактеристика приказана је табели Тактичко техничке карактеристика варијанти авиона Су-6 и Су-7.

Технички опис авиона Су-6

уреди

Јуришни бомбардер (штурмовик) Су-6 је био једномоторни једноседи или двоседи конзолни нискокрилац мешовите конструкције. Покретао га је у зависности од типа авиона радијални (звездасти) ваздухом хлађени мотор или линијски течношћу хлађен мотор V распореда цилиндара, постављен у кљун авиона. Авиони који су имали радијалне моторе су имали трокраку металну елису, а авиони са линијским распоредом цилиндара су имали четворокраку металну елису. Посада је седела у затвореном кокпиту који се налазио изнад крила авиона. Код двоседа, иза леђа пилота у истој пространој кабини је седео задњи стрелац који је за одбрану задње сфере авиона имао на располагању митраљез калибра 12,7 mm. Труп авиона је облог попречног пресека полу-монокок конструкције изведене од дрвета, који се сужавао идући ка репу авиона. Крила су била трапезастог облика са кружним завршетком крајева. Нападна ивица крила је била коса, а задња ивица крила је била готово управна на труп авиона. Конструкција крила је била од челика високе еластичности и дуралуминијума, а облога крила авиона од равног Ал-лима. Класични стајни трап је био увлачећи, у току лета се увлачио је предње ноге у крила авиона, испод репног дела авиона је био постављен такође увлачећи мали точак, као трећа тачка ослонца авиона. Авион је био добро наоружан стрељачким наоружањем у зависности од намене авиона (види табеле). Испод сваког крила авион је имао по пет подвесних носача на које су могле да се прикаче бомбе или балистичке ракете.[1][2]

Технички опис авиона Су-7(1944)

уреди

Још 1940. године у ОКБ Сухој је завршен нацрт ловца за борбу на великим висинама, због непостојања мотора са добрим турбинским компресором, али више због тога што није постојала изразита потреба за оваким авионом одустало се од његове даље разраде. Пробни пилот П. М. Стефановски[3] 1943. године тестирајући авион Су-6М-71Ф и уверивши се у његове изванредне летне карактеристике предложио је да се направи један Су-6 наоружан са два топа калибра 37 mm који би могао бити употребљен за борбу против авиона Хајнкел Хе 111, FW-200 и Јункерс Ju 87. Овај његов предлог није прихваћен вероватно зато што су већ тада постојали ловци Ла-7 и Јак-9 који су се са успехом носили са овим авионима.

Почетком 1944. године потреба за оваквим авионом је постала реална, поред немачких извиђача који су летели на великим висинама, појавили су се и савезнички авиони бомбардер B-29 и ловац Спитфајер XIV којима совјетски ловци нису могли парирати. Стога је П. О. Сухој.[3] добио задатак да предложи идејно решење за овакав авион, а он се определио за модификацију постојећег авиона Су-6, тј. авион једносед без оклопа са радијалним ваздухом хлађеним мотором са два два турбо компресора ТК-3 уз додатак ракетног мотора РД-1-Х3 конструктора В. П. Глушкова[3]

Авион је добио ознаку Су-7 (1944) и као Су-6 био је конзолни нискокрилац мешовите конструкције, имао је труп дрвене конструкције са облогом од шпера и метална крила. Мотор М-82ФН снаге 1.360 kW смештен у кљуну авиона, а ракетним мотором РД-1-Х3 потиска 3kN који је био смештен у труп авиона иза пилота. Ракетни мотор је као гориво користио течно гориво керозин и азотну киселину могао је непрекидно да ради 4 минута с тим што је могао да ради и у прекидима односно кад се појави потреба за убрзањем. Када се користи ракетни мотор потребна дужина полетне стазе је била само 300 метара. Недостатак ракетног мотора је била велика топлотна емисија млазника која је нагоревала труп и оплату авиона. Овај проблем није могао никако друкчије да се реши па је пробушен реп авиона, а млазник избачен скоро пола метра ван авиона (погледај слику). Наоружање авиона су била три топа калибра 20 mm са 370 граната. Један топ је био синхронизован са елисом, а друга два су се налазила у крилима авиона. Максимална брзина авиона Су-7 (1944) је била 705 km/h, плафон лета 12.750 m, а долет 990 km. Први пробни лет је обавио пробни пилот Комаров.[3]
јануара месеца 1945. године, а испитивање је трајало до децембра исте године. На крају испитивања (18. децембра 1945) је донета одлука да се прекине даљи рад на развоју овог авиона пошто се увидело да комбинација класичног мотора са унутрашњим сагоревањем и ракетног мотора није перспективна за даљи развој авијације те да је неопходна примена турбо млазних мотора у циљу постизања већих висина и брзина.[4][5]

Наоружање

уреди
Наоружање авиона: Сухој Су-6
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Број и ознака топа 2 х Н-37 Нуделман
Број граната 90
Калибар 37 mm
Митраљез
Број и ознака митраљеза (1 х Березин УБ) и 2 х ШКАС
Број метака 196 УБ; 1.400 ШКАС
Калибар УБ 12,7 mm; и ШКАС 7,62 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Укупна маса 400 kg
Број тачака за подвешавање 10
Ракетно наоружање (ракете)
Број и ознака ракета 10 х РС-82 или 10 х ПЦ-132


Тактичко техничке карактеристике варијанти авиона Су-6 и Су-7

уреди
Карактеристика Су-6/81
(март 1941) 		Су-6/82
(септембар 1941) 		Су-6/ВС
(јули 1942) 		Су-6M-71Ф
(март 1943) 		Су-6 AM-42
(март 1944) 		Су-6 AM-42
(јули 1944) 		Су-7
(1944)
Дужина (m) 9,133 9,243 9,243 9,243 9,5 9,5 9,14
Висина (m) 3,983 3,89 3,89 3,89 3,98 3,98 2,85
Размах крила (m) 13,5 13,5 13,5 13,5 13,58 13,58 13,50
Површина крила (m²) 26,0 26,0 26,0 26,0 28,6 28,6 26,0
Тежина празног авиона (kg) 3.187 3.727 3.835 4.110 4.370 4.366 2.600
Максимална тежина (kg) 4.297 5.450 5.652 5.934 6.200 6.200 4.360
Врста мотора клипни-радијални клипни-радијални клипни-радијални клипни-радијални клипни-линијски клипни-линијски клипни + ракетни
Мотори 1 × Швестов М-71 1 × Швестов М-71 1 × Швестов М-71Ф 1 × Швестов М-71Ф 1 × Микулин АМ-42 1 × Микулин АМ-42 1×М-82ФН + РД-1-Х3
Снага (kW) 1 × 1470 1 × 1470 1 × 1620 1 × 1620 1 × 1470 1 × 1470 1×1360 + 3kN
Максимална брзина (km/h) 566 527 586 514 519 521 705
Плафон лета (m) 10.500 7.600 8.100 8.100 8.100 8.100 12.750
Долет (km) 700 576 972 972 850 790 990
Брзина пењања (m/min) 455 455 471 471 450 450 870
Посада 1 1 1 2 2 2 1
Стрељачко наоружање 6 x 7,62 mm 2 x 23 mm
4 x 7,62 mm		 2 x 37 mm
2 x 7,62 mm		 2 x 37 mm
2 x 7,62 mm
1 x 12,7 mm		 2 x 37 mm
2 x 7,62 mm
1 x 12,7 mm		 2 x 37 mm
2 x 7,62 mm
1 x 12,7 mm		 3 х 20 mm

Оперативно коришћење

уреди

Авиона Су-6 и Су-7(1944) је произведено свега 10 примерака. Иако је Су-6 по својим карактеристикама био бољи од свог конкурента Ил-2 није се серијски производио из два разлога један је: Ил-2 је добро обављао свој задатак и постојала је уходана серијска производња па се није желело ризиковати увођењем новог авиона у производњу, а други је: производња мотора М-71Ф за авион Су-6 је била недовољна јер су ови мотори уграђивани у ловце, а они су имали предност. Авион Су-7 је током тестирања показао неперспективност комбинованог погона авиона (клипни мотор + ракетни) и тиме завршио своју улогу (не безначајну, као и авион Су-5) у историји ваздухопловства.

Земље које су користиле овај авион

уреди

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „Sukhoi Su-6 - assault aircraft”. www.aviastar.org. Приступљено 14. 9. 2011. 
  2. ^ „Su-6, Sukhoj”. www.ctrl-c.liu.se. Приступљено 14. 9. 2011. 
  3. ^ а б в г „Кто есть кто”. www.airforce.ru. Приступљено 14. 9. 2011. 
  4. ^ „Сухой Су-7 (ПЕРВЫЙ)”. www.airwar.ru. Приступљено 14. 9. 2011. 
  5. ^ „Su-7, Sukhoj”. www.ctrl-c.liu.se. Приступљено 14. 9. 2011. 

Литература

уреди
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Хлопотоб, О. Д. (2004). История военной авиации от первых летательных аппаратов до реактивных самолётоб (на језику: (језик: руски)). Москва: АСТ, Москва и Полигон, СПб,. 
  • Antonov, Vladimir (1996). OKB Sukhoi (на језику: (језик: енглески)). Gordon, Yefim & others. Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875—1995 (на језику: (језик: енглески)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob (1995). Jane`s Combat Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Chant, Christopher;. Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • Гордюков, Николай (1994). Первые реактивные истребители Сухого (на језику: (језик: руски)). Москва: Polygon. стр. 26-35. ISBN 978-5-88541-003-8. 
  • Багратинов, Валерий (2005). Крылья России (на језику: (језик: руски)). Москва: Эксмо. стр. 695-696. ISBN 978-5-699-13732-9. 
  • Gunston, Bill (1999). The Illustrated Directory of Fighting Aircraft of World War II. Salamander Books. ISBN 9781840650921. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (на језику: (језик: енглески)). ISBN 978-5-217-02528-2. 
  • Green, W (2001). The Great Book of Fighters. Swanborough, G. MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-1194-3. 

Спољашње везе

уреди
  • „Su-6” (на језику: (језик: руски) и (језик: енглески)). www.sukhoi.org. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „ВВС России Кто есть кто:” (на језику: (језик: руски)). www.airforce.ru. Приступљено 30. 1. 2011. 
  • „Су-6” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 17. 2. 2011. [мртва веза]
  • „Су-7 (Первый)” (на језику: (језик: руски)). Уголок неба. 2004. Приступљено 17. 2. 2011. 
  • „Sukhoi Su-6 1942.” (на језику: (језик: енглески)). www.aviastar.org. Приступљено 17. 2. 2011. 
  • „Su-6, P.O.Sukhoi” (на језику: (језик: енглески)). www.ctrl-c.liu.se. Приступљено 17. 2. 2011. 
  • „Su-7, P.O.Sukhoi” (на језику: (језик: енглески)). www.ctrl-c.liu.se. Приступљено 17. 2. 2011. 
  • „Suchoj Su-6” (на језику: (језик: немачки)). Galerie. Приступљено 2. 4. 2011. 
  • „Suchoj Su-7 von 1943” (на језику: (језик: немачки)). Galerie. Приступљено 2. 4. 2011. 
  • „Sukhoi Design Bureau” (на језику: (језик: енглески)). www.globalsecurity.org. Приступљено 11. 2. 2011. 
  • „Sukhoi Su-6” (на језику: (језик: енглески)). www.ranker.com. Приступљено 17. 2. 2011. 
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Сухој_Су-6&oldid=27889403”