Википедија

Сухој Су-30

Сухој Су-30 (рус. Сухой Су-30; НАТО класификација Flanker-C) руски је двомоторни борбени авион, двосед, 4.+ генерације. Карактерише га супер-маневрабилност, велики радијус дејства, савремена опрема и мотори и опција са решењем управљања вектором потиска. Способан је за директно управљање формацијом пресретача, као командни авион и самостално, на великим удаљеностима од своје базе, у свим временским условима, дању и ноћу, ваздух-ваздух, ваздух-тло, а и у непријатељском ваздушном простору. Су-30 је настао даљим развојем авиона Су-27,[3] а развио га је ОКБ Сухој. Производи га Уједињена авио-производна корпорација. Авион се производи у Руској Федерацији, велики је извозни успех, а продат је у десет земаља, у преко 500 примерака. У Иркутску је поред авиона за извоз, у току и производња 60 примерака за Руско ратно ваздухопловство, са роком испоруке до 2016. године.[4]

Су-30

Сухој Су-30 (основни)
Опште
Намена вишенаменски
Посада два члана[1]
Произвођач Комсомољско-на-Амуру и Иркутско авијацијско производно удружење, Русија
Први лет 1989.
Почетак производње 1992.
Статус у оперативној употреби
Број примерака 500[2]
Димензије
Дужина 21,94[1] m
Размах крила 14,70[1] m
Висина 6,36[1] m
Површина крила 62,00 m²
Маса
Празан 17.000 kg
Нормална полетна 24.000 kg
Макс. тежина при узлетању 33.500[1] kg
Макс. спољни терет 8.000[1] kg
Погон
Мотори 2 × АЛ-31Ф
Потисак 2 × 122.58 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 2.125 km/h
Тактички радијус кретања 1.500 km
Долет 3 500 km
Плафон лета 19.820[1] m
Брзина пењања 13.800 m/min

Оперативно искуство је показало да савремени авион једносед прекомерно оптерећује пилота, поготово при већим растојањима од базе до места борбеног дејства. За главне радње, при вођењу борбе, а то су маневрисање и истовремено управљање сложеним оружјем, пилот је већ истрошен претходним дугим летом. Поред тога, напредне функције код савремених авиона на кабинској инструменталној табли електронских система су веома бројне, што један пилот при маневрисању у борби физички тешко може у потпуности да прати и управља њима. За превазилажење овог недостатка потребан је и други члан посаде, због чега је уведена друга кабина са свим командама и функцијама као у првој, са неопходном допуном за командни авион.[1][5]

Тактичко-технички захтеви

уреди

Обезбеђење превласти у ваздушном простору изнад пространстава совјетског севера и Далеког истока био је један од главних задатака ПВО Црвене армије. Многобројни аеродроми који не испуњавају ни основне стандарде, а поготово не у тешким климатским условима, ставили су пред ваздухопловну индустрију тежак задатак да обезбеди ловачке авионе великог радијуса дејства, опремљене квалитетном навигацијском опремом и способне за самостално извршавање задатака. Повољна искуства у оперативној употреби авиона Су-27УБ показала су да тај авион по својим особинама одговара захтевима дуготрајног патролирања и да је одлична основа за наменску надоградњу у циљу развоја одговарајуће варијанте. Захтевима је дефинисана намена противваздухопловне одбране, са авионом велике аутономије лета и великог радијуса дејства, за уништавање носача авиона, крстарећих ракета (непосредно после лансирања), ношење властитих крстарећих ракета у лету и свих других мисија, дању и ноћу, у тешким условима противелектронског дејства на територији непријатеља, вођење борбених операција појединачно или у формацијама, као и за директно управљање пресретачима у формацији, то јест, као командни авион.[1][3][5]

Развој

уреди

Рад на пројекту авиона двоседа Су-30 је почео у ОКБ Сухој средином осамдесетих година 20. века под руководством рус. И. В. Емельянов-а, репројектујући постојећи двосед Су-27УБ. Изграђена су два прототипа, а њихово испитивање извршено је у јесен 1988. године. Поред увођења друге кабине, повећана је количина унутрашњег горива и интегрисан је систем за пријем горива у лету, што је продужило трајање (аутономију) лета на 10 часова. Допуњено и осавремењено му је наоружање. Први серијски примерак Су-30 полетео је 14. априла 1992. године.[1][6]

Допуњена је опрема авиона тактичким приказивачем, у другој кабини, на инструменталној табли командира формације ловачких авиона. Интегрисан је пулсирајући-доплер радар и комуникациони систем КДЛУЭ, што користе командни авиони у пружању смерница, истовремено за четири пресретача Су-27, у формацији. Уређај за везу и навођење обезбеђује пријем података, као што су координате и карактеристике циљева и положај ловаца Су-27, у формацији. Подаци стижу из оперативног центра система ПВО и осматрачких радарских станица А-50, у лету. Напреднији навигацијски систем, значајно је побољшао и олакшао навигацију у мисији патролирања. Таква борбена формација, осим директног супротстављања противничким авионима, може да блокира претпостављене правце лета крстарећих ракета. У подели одговорности између чланова посаде, пилот Су-30 на првом седишту је задужен за управљање авионом и наоружањем као и за вођење ваздушне борбе на малим удаљеностима, а командир, на другом седишту, осим вођења групне ваздушне борбе, одлучује о употреби ракета већег домета против циљева изван визуелног контакта, на дистанци.[1]

Пројекат

уреди
 
Цртеж авиона Сухој Су-30, у три пројекције.

Главна карактеристика, која доприноси успеху пројекта Су-27, његова је аеродинамичка конфигурација, позната као „интегрисана аеродинамичка конфигурација“. Ова конфигурација је једна од најуспешнијих интеграција крила и трупа, у јединствено аеродинамичко тело. Трапезно крило мале виткости, стапа се у средњи део трупа, стварајући јединствено складно узгонско тело, што је у потпуности пренето и на Су-30.

На авиону су електричне команде лета (СДУ-10), са релаксираном резервом статичке стабилности, око нуле. Системом електричних команди лета управља се пропињање и нагиб, обезбеђује се оптимална стабилност и управљивост авиона за пилота, повећавају се аеродинамичке перформансе, ограничава се преоптерећење и нападни угао, што омогућује оптимизацију при димензионисању структуре, па и мање масе.

Погоне га два двопроточна мотора АЛ-31Ф, одвојено уграђена, значајно размакнута испод јединственог узгонског тела. Усисници су такође размакнути. Поседује два вертикална репа, постављена бочно на задњи део трупа и одвојене целообртне површине хоризонталног репа. Аеродинамичне кочнице, налазе се близу тежишта авиона, иза пилотске кабине. Стајни трап је типа трицикл, са по једним точком на свакој главној нози, код авиона Су-27 и Су-27УБ. Носни точак је опремљен са заштитним блатобраном, ради заштите од оштећења.[7][8]

Карактеристике лета

уреди

Интегрисана аеродинамичка конфигурација, у комбинацији са управљањем вектором потиска, резултира у карактеристикама супер покретљивости и јединственог полетања и слетања. Опремљен са системом дигиталних електричних команди лета, Су-30 је у стању да обавља неке веома напредне маневре, укључујући Пугачеву кобру и клизање на реп. Ови маневри брзо успоравају авион, узрокујући губљење ловца као циља, јер релативна брзина авиона падне испод прага, где се сигнал не региструје на радару.[9]

 
Двопроточни турбомлазни мотор Сатурн АЛ-31Ф.

Погон

уреди

Погон авиона сачињавају два двопроточна мотора Сатурн АЛ-31Ф, мале двопроточности, напајана ваздухом помоћу два одвојена усисника који су прави канали променљиве геометрије у функцији Маховог броја лета, са минималним губицима. Сваки мотор може да развије потисак од 123 kN, са допунским сагоревањем, с чиме обезбеђује М=2 на оптималној висини лета, а брзину од 1.350 km/h на малој висини. Обезбеђено му је 5.270 kg унутрашњег горива, Су-30МК поседује аутономију лета до 4,5 сата борбене мисије, са долетом од 3.000 km. При допуњавању горива у току лета повећава се долет до 5.200 km или трајање лета до 10 сати крстарења на оптималној висини.[1][10][11]

Опрема

уреди

У оквиру импозантне опремљености, авион поседује ефикасан аутопилот у свима фазама лета, укључујући мале висине пратећи конфигурацију терена, следећи начин рада радара и при извршавању борбених задатака ваздух-ваздух и ваздух-тло, самостално и у формацији четири ловца. Аутоматски систем контроле повезане са навигационим системом осигурава руту лета, приступ циљу, повратак до аеродрома и слетања у аутоматском режиму.[7][10]

Преглед опреме[10]
  • Систем управљања дејством оружја (ватром)
    • Систем управљања дејством оружја ваздух-ваздух
      • Радарско претраживање и праћење
      • IRST и ласерски даљиномер
        • Станица за оптичко претраживање и праћење
        • Кацига пилота са нишанским приказивачем циља
      • Широкоугаони HUD (горњи нишански приказивач)
      • IFF систем питача
    • Системом за управљање дејством оружја ваздух-тло
      • Вишенаменски LCD приказивачи у боји
      • Дигитални рачунар
      • GPS систем сателитске навигације
      • Систем управљања оружјем
  • Систем даљинског управљања авионом
  • IFF систем предајника
  • Систем напајање антена
  • Навигациони систем лета
    • Дигитални рачунар
    • Став и позиција референтног система
    • Радио-технички систем за навигацију, кратког домета
    • GPS систем
    • Аутопилот
    • Систем ваздушних података
    • Систем обраде података и приказ висине и брзине лета
  • Опрема електронских противмера
    • Радар за упозорење и пријемник са померањем границе
    • IC и противрадарски мамци
    • Предајник радио ометача (у контејнеру)
  • Комуникациони систем
    • Група VHF и UHF комуникацијских примопредајника
    • Група SW радио комуникацијских примопредајника
  • Систем аутоматског управљања
    • Интегрисани систем упозорења посаде, на табли за управљање
    • Опрема за снимање информација о лету
    • Опрема за хитно упозоравајуће стање
  • Систем за видео снимање
    • Управљање на табли са видео снимањем
    • Предња видео камера
    • Видео управљач
  • Одговарач авиона
  • Систем навођења телекомандом
  • Контејнер са системом FIRST и ласерским даљиномером

Наоружање

уреди
 
Авион Су-30МКИ на изложби наоружања.

Преглед наоружања[1]

  • Топ: ГШ-30-1 калибра 30 mm, бојеви комплет 150 граната.
  • Тачака подвешавања: 12
  • Спољна носивост: 8.000 kg
  • Подвесно наоружање:
    • 6 вођених ракета средњег домета Р-77, Р-27Р или Р-27ЭР, Р-27Т или Р-27ЭТ с ТГС и 6 ракета за блиску борбу Р-73 с ТГС.
    • Слободнопадајуће бомбе масе по 500 kg (до 8 пример.) или по 250 kg (28 пример.).
    • Контејнера КМГ (до 7 пример.) или лансера НАР, са невођеним ракетама С-13 и С-8 (до 4 пример.).
    • Могуће су различите комбинације вођеног и невођеног наоружања различите класе.
Сухој Су-30МК[12]
Ношење наоружања
 
№ носача 7 5 3 11 9 1

2

10 12 4 6 8
6 х Р-27Р        
6 х Р-73            
4 х Р-27Р
2 х Р-27Т
4 х Р-73 		               
16 х ФАБ-500М54
10 х ФАБ-500М62
36 х ФАБ-250М54
18 х ФАБ-250М62
5 х КМГУ          
120 х С-8 (6 х Б-8М1)
30 х С-13
(6 х Б-13Л)
6 х С-25
6 х Р-27Р
2 х Р-27Т
4 х Р-73 		                   
10 х РВВ-АЕ         Датотека:2 РВВ-АЕ.svg        
6 х Х-29Т
 
 
 
 
 
 
6 х КАБ-500КР
 
 
 
 
 
 
6 х Х-31П(А)
 
 
 
 
 
 
2 х Х-59М
 
 

Варијанте

уреди

У производним погонима КНААПО, производе се варијанте: Су-30М2, Су-30МК2, Су-30МКВ, Су-30МКК, Су-30МК2-В, Су-30МК2-И и Су-30МК2-V. У производним погонима „Иркут“, производе се варијанте: Су-30МКИ, Су-30МКИ(А), Су-30МКМ и Су-30СМ. У зависности од земље наручиоца и специфичних захтева, у називу авиона су додатна слова или бројеви.[4][5][13]

  • Су-30К - комерцијална верзија двоседа пресретача на основу Су-27УБ, са системом пуњења горива у лету и сателитском навигацијом (GPS, ГЛОНАСС). Први лет је направио 1993. године. Мотори су му АЛ-31Ф. Ограничена унутрашња запремина ваздухоплова није дозвољавала жељени избор и уградњу потребне опреме, што је изнудило њену интеграцију у спољне контејнере и заузимање спољних носача. Ово укључује систем за ласерско откривање и даљиномер, за потребе ласерски вођеног оружја и IC камере за детектовање циљева у инфрацрвеном спектру, која ради и ноћу и у неповољним временским условима. Авион је опремљен седиштем К-36ДМ, постављеним под нагибом од 30°. Према борбеним карактеристикама Су-30К може додатно да се користи изнад мора и изнад копна (ваздух-тло), са прецизно вођеним оружјем, домета до 250 km. Широк спектар оружја, омогућује му дејство по разним циљевима на копну и мору. Су-30К је у могућности да додатно користи високо прецизно тактичко оружје ваздух-тло - противбродске ракете Х-31А, противрадарске ракете Х-31П, ракете дугог домета са ТВ навођењем Х-59М, ракете кратког домета Х-29Т, вођене авио-бомбе КАБ-500 и КАБ-1500. За повећање ефикасности у решавању проблема стицања супериорности у ваздушном простору, користи ракете средњег домета АГСН РВВ-АЕ (Р-77).[14][15][16]
  • Су-30МК (модернизована, комерцијална верзија) - Авион двосед за подршку, намењен за извоз. Први лет је направио 1993. године. Проширен му је асортиман оружја: Р-77, Х-31, Х-29, Х-59М. Повећана му је максимална маса полетања и борбени терет, ранији ресурс змаја је повећан од 2.000 на 3.000 часова, а мотора - од 900 до 1.500 часова.[12][17]
  • Су-30МКИ (модернизовани, за извоз у Индију) - Први лет прототипа је направљен 1997. године. Вишенаменски ловац, са паралелно (удвојено) примењеним канардима и хоризонталним репом, а мотор са управљањем с потиском (АЛ-31ФП), опремом обезбеђеном у оквиру међународне сарадње Русија - Француска - Израел - Индија, са новим радаром Н011М, пасивног електронског скенирања и повећаног домета у задацима ваздух-ваздух и ваздух-тло.[18]
  • Су-30КН (комерцијална, нова верзија) - двоседи ловац. Су-30К је унапређеном опремом и радарском структуром, додатним самосталним каналом радара са ФАР „Перо“. Први лет је направио 1999. године. Пријемник А-737 сателитског навигационог система са подршком за ГЛОНАСС и NAVSTAR. Радару Н011М је додат рачунар за мапирање тла и покретних циљева. Обе кабине су поседовале конвенционалне телевизијске екране, замењени су са приказивачима од течног кристала у боји (мултифункционални приказивачи, величина 5к5 инча) МФИ-55. Систему управљања оружјем (СУО) додат је рачунар МВК за повезивање са новим опто-електронским системом вођења ракета ваздух-ваздух и ваздух-земља: Р-77, Х-31, Х-59, Х-29.[19]
  • Су-30МКК - модернизована, комерцијална верзија за Кину. Су-30МКК је ловац двосед са побољшаном ефикасношћу дејства ваздух-земља, интегрисан је радар Н001ВЕ. Погон са моторима АЛ-31Ф. Први лет је направио у 1999. години.[20]
  • Су-30МКИ(А) - модернизована, комерцијална Индијска верзијаСу-30МК за Алжир. Интегрисан је радар Н011М, а први лет је направљен 2007. године.[21][22]
  • Су-30МКМ - модернизована, комерцијална малезијска верзија Су-30МК. На основу верзије Су-30МКИ, са радаром Н011М.[22]
  • Су-30МКВ - модернизована, комерцијална верзија за Вијетнам.[23]
  • Су-30МК2 - модернизована, комерцијална, верзија 2, унапређена вагијанта Су-30МК. Први лет је направио 2002. године, Са моторима Ал-31Ф и радаром Н001. Наоружање: 6 пројектила РВВ-АЕ/Р-27/Р-73/Х-29/Х-31, у репном делу трупа је контејнер.[22] Извозна цена је око 50 милиона америчких долара.[24]
  • Су-30МК2-V - модернизована, комерцијална верзија Су-30МК2 за Венецуелу.
  • Су-30М2 - модернизована, верзија Су-30МК2, намењена за Руско ваздухопловство. Фабричка испитивања у лету су завршена, у 2010. години.[25]
  • Су-30СМ - модернизована верзија авиона Су-30МКИ за Руско ваздухопловство, са моторима Ал-31ФП. Први лет је направио 21. септембра 2012. Од 2014. године. Руско ратно ваздухопловство је поручило 60 примерака Су-30СМ.[26]

Оперативна употреба

уреди

Сирија

уреди

Неколико авиона Су-30 СМС је послато у Сирију у функцији руске војне интервенције против терористичке исламске организације у Сирији, са наменом да прате бомбардере при извршавању њихових мисија.[27] Су-30СМ су лоцирани на аеродрому у Латакији, у септембру 2015. године. Сматра се да у остваривању ових задатака учествују 4 летелице Су-30СМ. После обарања Су-24, 23. новембара 2015. године, од стране турских F-16 успостављена је пратња бомбардера са Су-30 СМС.[28]

Рат у Украјини

уреди

Од почетка сукоба 2022. године, ВВС Русије користи Су-30СМ и Су-30СМ1 против украјинских снага. ВВС Русије су имале губитке у сукобу.

Корисници авиона Су-30

уреди

Авион Су-30 је велики извозни успех, а продат је у десет земаља, у преко 500 примерака.[4]

Корисници авиона Сухој Су-30
  Алжир – Алжирско ваздухопловство поседује 44 примерка авиона Су-30МКИ, у оперативној употреби и 14 Су-30 СМС очекују да им се испоруче.   Ангола – Анголско ваздухопловство је уговорило 18 примерака ловаца Су-30К, 16. октобра 2013. године. Ови су авиони првобитно били испоручени Индији у 1990. години, па су се вратили у Русију 2007.[29]
  Кина – Ратно ваздухопловство и морнарица Кине располажу са укупно 76 Су-30МКК и 24 Су-30МК2.   Венецуела – Ратно ваздухопловство и влада Венецуеле саопштили су 14. јуна 2006. године да су купљена 24 авиона Су-30МК2. Прва два су стигла почетком децембра 2006. године, док су 8 уведени у оперативну употребу током 2007. године. Преосталих 14 јединица стигло је 2008. године. Наредну партију од 12 јединица Су-30МКВ је такође разматрана у 2009. години, никада није настављено. У октобру 2015. године, Венецуела је најавила куповину још 12 примерака Су-30МК2.
  Индија – Индијско ратно ваздухопловство располаже са 200 примерака Су-30МКИ, од августа 2014. године.
  Индонезија – Ратно ваздухопловство Индонезије увело је у оперативну употребу комбиновано 11 примерака авиона варијанти Су-30МК / МК2. Комплетирали су опремање у септембру 2013. године.
 
Су-30 Ратног ваздухопловства Индонезије.
 
Су-30 Ратног ваздухопловства Венецуеле.
  Ирак – Ратно ваздухопловство Ирака поседује 10 примерака Су-30К, јуна 2014. године. Добили су авионе Су-30К, који су претходно били у оперативној употреби у Индији.   Русија – Руско ратно ваздухопловство поседује 3 авиона Су-30, 16 Су-30М2 и 39 Су-30СМ, у новембру 2015. године.[30] Поручено је 16 примерака Су-30М2, у децембру 2013. године,[31] што прати претходну поруџбину за 4 авиона тог типа. Укупно је 69 примерака Су-30СМС по наруџбини у фебруару 2014. године, а испорука ће се завршити до 2016. године.[32][33] У току је реализација другог дела уговора за испоруку 30 Су-30СМ, до 2016. године.[34][35]

Руско морнаричко ваздухопловство је уговорило 20 авиона Су-30СМС, а укупно је планирано 50. У току 2015. године је испоручено 8 примерака.[36][37][38]

  Уганда – Ратног ваздухопловства Уганде уговорило је 6 примерака Су-30МК2, 2010. године.[39][40] Последњи два авиона су испоручена у јуну 2012. године.[41]
  Казахстан – Казахстанско ратно ваздухопловство је уговорило ловце Су-30СМ у фебруару 2015. године. Прва 4 су испоручена почетком 2015.[42][43]
  Вијетнам – Ратно ваздухопловство Вијетнама поседује 4 примерка Су-30МК и 20 Су-30МК2В, 2013. године. Вијетнам је наводно потписао уговор за још 12 Су-30МК2 у 2009. години, али је уговор смањен на 8 примерака. Русија је саопштила, 21. августа 2013. године, да ће испоручити још 12 Су-30МК2 у износу од 450 милиона $ по уговору, са роком испоруке до краја 2015. године.[44]
 
Корисници авиона Су-30
   — тренутни корисници.
  Малезија – Краљевско ратно ваздухопловство Малезије уговорили су 18 примерака Су-30МКМ, у мају 2003. године. Прва 2 примерка Су-30МКМ су званично предата у Иркутску 23. маја 2007. године, а стигли су у Малезију, 21. јуна. Тренутно је у оперативној употреби Ратног ваздухопловства Малезије 18 примерака Су-30МКМ.[45]

Карактеристике фамилије Су-30

уреди
Упоредне карактеристике фамилије авиона Су-27 / Су-30 / Су-32 / Су-33 / Су-34 / Су-35[8][10][12][46]
Назив Су-27С

Су-27П

Су-27УБ Су-27СК Су-27СКМ Су-30

(Су-27ПУ)

Су-27КН Су-33

(Су-27К)

Су-35

(Су-27М)

Су-34

(Су-32)

Су-30МКИ Су-30МКК Су-30МК2 Су-35

(Су-27БМ)

Мотор (2x) АЛ-31Ф АЛ-31Ф АЛ-31Ф АЛ-31Ф АЛ-31Ф АЛ-31Ф АЛ-31Ф3 АЛ-31ФМ АЛ-31Ф АЛ-31ФП АЛ-31Ф АЛ-31Ф АЛ-41Ф
Потисак

kN

СДС 122,58 122,58 122,58 122,58 122,58 122,58 125,5 142 122,58 130 122,58 122,58 142,2
БДС 76,2 76,2 76,2 76,2 76,2 76,2 — — 76,2 — 76,2 76,2 88,4
Дужина m 21,935 21,935 21,935 21,935 21,935 21,935 21,185 22,18 23,34 21,935 21,935 21,935 21,9
Распон крила m 14,7 14,7 14,7 14,7 14,7 14,7 14,7 14,7 14,7 14,7 14,7 14,7 14,7
Висина m 5,932 6,357 5,932 5,932 6,357 6,357 5,72 6,43 6,36 / 6,09 6,357 6,43 6,43 5,9
Маса kg празног 16.300 17.500 16.870 — 17.700 — — 18.400 22.500 18.400 — — —
нормална 23.000 24.000 23.430 24.000 — 24.780 25.000 25.700 38.240 25.700 24.900 — 25.300 n
максимум 28.000 30.500 30.450 33.000 30.450 33.000 33.000 34.000 44.360 34.000 34.500

38.800

34.500

38.000

34.500
Унутрашње гориво kg 9.400 9.400 9.400 9.400 9.400 9.400 9.500 10.250 12.100 10.000 9.640 9.720 11.500
Max брзина km/h Hopt m 2.500 2.125 2.500 — 2.125 — 2.300 2.500 1.900 2.125 2.120 2.100 2.400
H = 0 m 1.400 1.400 1.400 1.400 1.400 — 1.300 1.400 1.400 1.400 1.350 1.400 1.400
Max брз. пењања m/s — — 330 — — — — — — — — — >280 h
Плафон лета m 18.500 17.500 18.500 17.750 17.500 — 17.000 18.000 15.000 17.300 17.300 17.300 18.000
Max фактор оптер. n 9 9 9 9 9 8 8 9 7/9 9 9 9 9
Долет km на висини 3.900 3.000 3.680 3.530 3.000 3.000 3.000 3.200 4.000 3.000 3.000 3.000 3.000
ниво мора 1.400 1.300 1,370 — 1.300 — 1.000 1.450 — 1.300 1.300 1.300 1.580
прелет — — — — — — — — — — — — 4.500t
по IFR — — — — 5.200 5.200 — 6.500 7.000 5.200 5.200 5.600 —
Полетање m 650 750 450 450 750 — 105 r 750 1.260 550 550 550 400-450
Слетање m 620 650 620 700 650 — 90 a 600 950 650 750 750 c 650 c
Напомене
* – основа Су-27П/Су-27С

a – хватан при слетању
c – са кочним падобраном
h– на висини 1.000 m

n – са 2x РВВ-АЕ + 2x Р-73Е
r – полетање са носеће рампе
t – са 2x ПТТ-2000 спољна резервоара

Референце

уреди
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л „Су-30” (на језику: (језик: руски)). airwar. 2004. Приступљено 19. 11. 2015. „Су-30” 
  2. ^ „Delivery of Su-30 MKI Fighters for IAF to get Delayed Due to HAL’s Limited Assembly Line” (на језику: (језик: енглески)). defencenow. Архивирано из оригинала 22. 02. 2014. г. Приступљено 30. 11. 2015. „Delivery of Su-30 MKI Fighters for IAF to get Delayed Due to HAL’s Limited Assembly Line” 
  3. ^ а б Goebel, Greg (1. 3. 2014). „Second-Generation Su-27 & Derivatives” (на језику: (језик: енглески)). airvectors. Приступљено 19. 11. 2015. „Second-Generation Su-27 & Derivatives” 
  4. ^ а б в „Су-30. Бестселлер российской авиации” (на језику: (језик: руски)). defendingrussia. 13. 1. 2015. Приступљено 30. 11. 2015. „Су-30. Бестселлер российской авиации” 
  5. ^ а б в „Sukhoi Su-30 Multi-Role Flanker” (на језику: (језик: енглески)). milavia. Приступљено 21. 11. 2015. „Sukhoi Su-30 Multi-Role Flanker” 
  6. ^ „SU-27PU (SU-30) / EXPORT SU-30MK DEMONSTRATORS” (на језику: (језик: енглески)). airvectors. Приступљено 21. 11. 2015. „SU-27PU (SU-30) / EXPORT SU-30MK DEMONSTRATORS” 
  7. ^ а б „Su-27 Flanker” (на језику: (језик: енглески)). milavia. Приступљено 21. 11. 2015. „Su-27 Flanker” 
  8. ^ а б „Sukhoi Su-30, 1993.” (на језику: (језик: енглески)). aviastar. Приступљено 24. 11. 2015. „Sukhoi Su-30, 1993.” 
  9. ^ R. E. Smith. „Discovering Novel Fighter Combat Maneuvers” (pdf) (на језику: (језик: енглески)). cs.ucl.ac. Приступљено 21. 11. 2015. „Discovering Novel Fighter Combat Maneuvers” 
  10. ^ а б в г „Aircraft performance” (на језику: (језик: енглески)). sukhoi. Архивирано из оригинала 16. 07. 2011. г. Приступљено 21. 11. 2015. „Aircraft performance” 
  11. ^ „Турбореактивные двигателиАЛ-31Ф” (на језику: (језик: руски)). umpo. Архивирано из оригинала 24. 02. 2018. г. Приступљено 21. 11. 2015. „Турбореактивные двигателиАЛ-31Ф” 
  12. ^ а б в „Sukhoi Su-30MK Su-30MKM fighter aircraft” (на језику: (језик: енглески)). airrecognition. 16. 11. 2011. Приступљено 25. 11. 2015. „Sukhoi Su-30MK Su-30MKM fighter aircraft” [мртва веза]
  13. ^ Writer, Staff. „Variants:” (на језику: (језик: енглески)). militaryfactory. Приступљено 24. 11. 2015. „Variants:” 
  14. ^ „Su-27 Flanker Operators List” (на језику: (језик: енглески)). milavia. Приступљено 24. 11. 2015. „Su-27 Flanker Operators List” 
  15. ^ „Su-27 Flanker Variants Overview” (на језику: (језик: енглески)). milavia. Архивирано из оригинала 28. 09. 2011. г. Приступљено 24. 11. 2015. „Su-27 Flanker Variants Overview” 
  16. ^ Carlo Kopp, AFAIAA, MIEEE, PEng (2007). „Sukhoi Flankers The Shifting Balance of Regional Air Power” (на језику: (језик: енглески)). ausairpower. Приступљено 24. 11. 2015. „Sukhoi Flankers The Shifting Balance of Regional Air Power” 
  17. ^ „Вооружение” (на језику: (језик: енглески)). sukhoi. Архивирано из оригинала 25. 11. 2015. г. Приступљено 24. 11. 2015. „Вооружение” 
  18. ^ „Indian Air Force Sukhois Dominate UK Fighter Jets in Combat Exercises” (на језику: (језик: енглески)). ndtv. 6. 8. 2015. Приступљено 25. 11. 2015. „Indian Air Force Sukhois Dominate UK Fighter Jets in Combat Exercises” 
  19. ^ „Су-30КН” (на језику: (језик: руски)). airwar. 2004. Приступљено 25. 11. 2015. „Су-30КН” 
  20. ^ „Су-30МКК МНОГОФУНКЦИОНАЛЬНЫЙ ИСТРЕБИТЕЛЬ” (на језику: (језик: енглески)). русская-сила. Приступљено 25. 11. 2015. „Су-30МКК МНОГОФУНКЦИОНАЛЬНЫЙ ИСТРЕБИТЕЛЬ” 
  21. ^ „Russia, Algeria sign contract for 14 Su-30MKA aircraft” (на језику: (језик: руски)). tass. 11. 9. 2015. Архивирано из оригинала 15. 09. 2015. г. Приступљено 25. 11. 2015. „Russia, Algeria sign contract for 14 Su-30MKA aircraft” 
  22. ^ а б в „Авиационное направление разработок” (на језику: (језик: руски)). niip. Приступљено 27. 11. 2015. „Авиационное направление разработок” 
  23. ^ Writer, Staff (21. 12. 2009). „Russia, Vietnam ink submarine, arms deal” (на језику: (језик: енглески)). spacewar. Архивирано из оригинала 07. 01. 2010. г. Приступљено 27. 11. 2015. „Russia, Vietnam ink submarine, arms deal” 
  24. ^ 28 февраля 2012 г. „У разбившегося истребителя Су-30 загорелся двигатель” (на језику: (језик: руски)). bbc. Приступљено 27. 11. 2015. „У разбившегося истребителя Су-30 загорелся двигатель” 
  25. ^ Годовой отчёт ОКБ Сухого 2010 год. стр. 8
  26. ^ „Минобороны подписало контракт на поставку еще восьми Су-30СМ” (на језику: (језик: руски)). ria. 7. 9. 2015. Приступљено 27. 11. 2015. „Минобороны подписало контракт на поставку еще восьми Су-30СМ” 
  27. ^ „Сирийский размещены российские истребители Су-30СМ” (на језику: (језик: руски)). ria. 5. 10. 2015. Приступљено 30. 11. 2015. „Сирийский размещены российские истребители Су-30СМ” 
  28. ^ „ЦАХАЛ сбил сирийский штурмовик. Все подробности” (на језику: (језик: руски)). mignews. Приступљено 30. 11. 2015. „ЦАХАЛ сбил сирийский штурмовик. Все подробности” 
  29. ^ „Angola Inks $1Bln Arms Deals With Russia – Paper” (на језику: (језик: енглески)). sputniknews. 16. 10. 2013. Приступљено 27. 11. 2015. „Angola Inks $1Bln Arms Deals With Russia – Paper” 
  30. ^ „Первые Су-30СМ в Миллерово” (на језику: (језик: енглески)). bmpd.livejournal. Приступљено 28. 11. 2015. „Первые Су-30СМ в Миллерово” 
  31. ^ „Новый Су-30М2 в Дземги” (на језику: (језик: руски)). bmpd.livejournal. Приступљено 29. 11. 2015. „Новый Су-30М2 в Дземги” 
  32. ^ Military & Intelligence (13. 2. 2014). „Russian Air Force to Get 21 Su-30 Fighter Jets in 2014” (на језику: (језик: енглески)). sputniknews. Приступљено 29. 11. 2015. „Russian Air Force to Get 21 Su-30 Fighter Jets in 2014.” 
  33. ^ „Еще два Су-30СМ в Миллерово” (на језику: (језик: руски)). bmpd.livejournal. Приступљено 28. 11. 2015. „Еще два Су-30СМ в Миллерово” 
  34. ^ „Подписан контракт на поставку в ВВС России истребителей Су-30СМ” (на језику: (језик: руски)). vz. 19. 12. 2012. Приступљено 30. 11. 2015. „Подписан контракт на поставку в ВВС России истребителей Су-30СМ” 
  35. ^ „ВВО получит около 15 Су-30СМ и Су-30М2” (на језику: (језик: руски)). vpk-news. 27. 10. 2014. Архивирано из оригинала 10. 03. 2016. г. Приступљено 30. 11. 2015. „ВВО получит около 15 Су-30СМ и Су-30М2” 
  36. ^ „Еще три морских Су-30СМ отправились в Саки” (на језику: (језик: руски)). bmpd.livejournal. Приступљено 29. 11. 2015. „Еще три морских Су-30СМ отправились в Саки” 
  37. ^ „Минобороны и «Иркут» подписали контракт на поставку первых истребителей Су-30СМ для ВМФ” (на језику: (језик: руски)). flotprom. 17. 1. 2014. Приступљено 29. 11. 2015. „Минобороны и «Иркут» подписали контракт на поставку первых истребителей Су-30СМ для ВМФ” 
  38. ^ „МИНОБОРОНЫ РОССИИ И КОРПОРАЦИЯ «ИРКУТ» ЗАКЛЮЧИЛИ КОНТРАКТ НА ПОСТАВКУ ИСТРЕБИТЕЛЕЙ СУ-30СМ ДЛЯ МОРСКОЙ АВИАЦИИ ВМФ РОССИИ” (на језику: (језик: енглески)). irkut. 5. 9. 2014. Архивирано из оригинала 11. 09. 2014. г. Приступљено 30. 11. 2015. „МИНОБОРОНЫ РОССИИ И КОРПОРАЦИЯ «ИРКУТ» ЗАКЛЮЧИЛИ КОНТРАКТ НА ПОСТАВКУ ИСТРЕБИТЕЛЕЙ СУ-30СМ ДЛЯ МОРСКОЙ АВИАЦИИ ВМФ РОССИИ” 
  39. ^ „Russia signs $1.2 bln contract for jet fighter delivery to Algeria, Uganda” (на језику: (језик: енглески)). sputniknews. 5. 4. 2010. Приступљено 28. 11. 2015. „Russia signs $1.2 bln contract for jet fighter delivery to Algeria, Uganda” 
  40. ^ Butagira, Tabu & Ssebuyira, Martin (13. 6. 2011). „New Russian-built jet fighters arrive” (на језику: (језик: енглески)). monitor. Приступљено 28. 11. 2015. „New Russian-built jet fighters arrive” 
  41. ^ defenceWeb (7. 6. 2012). „Uganda receives final Su-30s from Russia” (на језику: (језик: енглески)). defenceweb. Приступљено 28. 11. 2015. „Uganda receives final Su-30s from Russia” 
  42. ^ IHS Jane's Defence Weekly (4. 2. 2015). „Kazakhstan to acquire Su-30SM fighters” (на језику: (језик: енглески)). Приступљено 28. 11. 2015. „Kazakhstan to acquire Su-30SM fighters” 
  43. ^ Biggers, Chris (30. 6. 2015). „Kazakhstan Has Received Four Russian SU-30SM Fighters” (на језику: (језик: енглески)). bellingcat. Приступљено 28. 11. 2015. „Kazakhstan Has Received Four Russian SU-30SM Fighters” 
  44. ^ Military & Intelligence (21. 8. 2013). „Russia to Deliver 12 Su-30 Fighter Jets to Vietnam – Source” (на језику: (језик: енглески)). sputniknews. Приступљено 28. 11. 2015. „Russia to Deliver 12 Su-30 Fighter Jets to Vietnam – Source” 
  45. ^ Defense Industry Daily staff (18. 3. 2014). „Malaysia’s SU-30MKMs – Will a New Competition Bring More?” (на језику: (језик: енглески)). defenseindustrydaily. Архивирано из оригинала 17. 09. 2017. г. Приступљено 28. 11. 2015. „Malaysia’s SU-30MKMs – Will a New Competition Bring More?” 
  46. ^ „Specifications Su-27 Family” (на језику: (језик: енглески)). milavia. Приступљено 23. 11. 2015. „Specifications Su-27 Family” 

Галерија

уреди
  •  
    Авиони Су-30 у групном лету
  •  
    Авион Су-30 лет на аеро изложби

Литература

уреди
  • Радић, Александар (2002). Ваздушна моћ Русије (на језику: (језик: српски)). Беоgrad. 
  • Encyclopedia of World Military Aircraft (на језику: (језик: енглески)). London: Aerospace publishing. 1994. 
  • Јанић, Чедомир (2003). Век авијације - [илустрована хронологија] (на језику: (језик: српски)). Беочин: Ефект 1. COBISS.SR 110428172. 
  • Хлопотоб, О. Д. (2004). История военной авиации от первых летательных аппаратов до реактивных самолётоб (на језику: (језик: руски)). Москва: АСТ, Москва и Полигон, СПб,. 
  • Багратинов, Валерий (2005). Крылья России (на језику: (језик: руски)). Москва: Эксмо. ISBN 978-5-699-13732-9. 
  • Гордюков, Николай (1994). Первые реактивные истребители Сухого (на језику: (језик: руски)). Москва: Polygon. ISBN 978-5-88541-003-8. 
  • Лавров, А. Б. (2010). Реформирвание Военно-воздушных сил России (на језику: (језик: руски)). Москва: Новая армия России. ISBN 978-5-9902620-1-0. 
  • Antonov, Vladimir (1996). OKB Sukhoi (на језику: (језик: енглески)). Gordon, Yefim & others. Midland: Leicester. ISBN 978-1-85780-012-8. 
  • Donald, David (1997). The Complete Encyclopedia of World Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. ISBN 978-18-9410-224-7. 
  • Donald, David (2000). The Encyclopedia of World Military Aircraft (на језику: (језик: енглески)). NY: Barnes & Noble. 
  • Gunston, Bill (1995). The Osprey Encyclopaedia of Russian Aircraft 1875 - 1995 (на језику: (језик: енглески)). London: Osprey. ISBN 978-1-85532-405-3. 
  • Gunston, Bill (1995). The Encyclopedia of Modern Warplanes (на језику: (језик: енглески)). New York: Barnes & Noble,. 
  • Rendall, David (1999). Jane's Aircraft Recognition Guide (на језику: (језик: енглески)) (2nd изд.). London: Harper Collins Publishers. ISBN 978-00-0470-980-2. 
  • Monro, Bob (1995). Jane`s Combat Aircraft (на језику: (језик: енглески)). Chant, Christopher. Glasgow: Harper Collins Publishers. 
  • David, Isby,C (1997). Jane`s Fighter Combat in the Jet Age (на језику: (језик: енглески)). London: Harper Collins Publishers. 
  • Shavrov, V.B. History of the aircraft construction in the USSR (на језику: (језик: енглески)). ISBN 978-5-217-02528-2. 
  • Green, W (2001). The Great Book of Fighters. Swanborough, G. MBI Publishing. ISBN 978-0-7603-1194-3. 
  • Winchester, Jim (2006). Military Aircraft of the Cold War (на језику: (језик: енглески)). San Diego, CA: Thunder Bay Press. 
  • Taylor, Michael (1996). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1996/1997 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. 
  • Taylor, Michael (1999). Brassey's World Aircraft & Systems Directory 1999/2000 (на језику: (језик: енглески)). London: Brassey's. 

Спољашње везе

уреди
 
Сухој Су-30 на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wiki.x.io/w/index.php?title=Сухој_Су-30&oldid=28503763”