Сумња
Сумња је стање непотпуне вере или поверења у некога.[1][2] На њену јачину утичу многе чињенице, одлуке и мотиви због чега доводи до кашњења доношења праве одлуке.[3][4] Сигмунд Фројд сматра да искуство које особа доживи у детињству може да проузрокује појављивање сумње приликом формирања ега.
Психологија
уредиДелимично или повремено негативно појачање може створити ефективну климу страха и сумње.[5]
Филозофија
уредиДекарт је користио картезијанску сумњу[6][7] као еминентно методолошко средство у својим фундаменталним филозофским истраживањима.[8]
Огранци филозофије, попут логике, улажу много труда да разликују сумњиво, вероватно и извесно. Велики део нелогичности почива на сумњивим претпоставкама, сумњивим подацима или сумњивим закључцима, при чему реторика, демагогија и обмана играју своју уобичајену улогу.
Теологија
уреди
Сумња као пут ка (дубљем) веровању лежи у срцу приче о светом апостолу Томи.[11][12] Значајни у том погледу су теолошки ставови Георга Хермеса:
... полазиште и главни принцип сваке науке, а тиме и теологије, није само методичка сумња, већ позитивна сумња. Човек може да верује само у оно што сматра истинитим из разумних разлога, и стога мора имати храбрости да настави да сумња све док не пронађе поуздане разлоге да задовољи разлог.[13]
Хришћански егзистенцијалисти као што је Серен Киркегор[14][15][16] сугеришу да би неко заиста могао да верује у Бога, такође би морао да сумња у своја веровања о Богу; сумња је рационални део нечије мисли укључен у одмеравање доказа, без којих веровање не би имало стварну суштину. Веровање није одлука заснована на доказима да су, рецимо, одређена веровања о Богу истинита или да је одређена особа вредна љубави. Ниједан такав доказ никада не би могао бити довољан да прагматично оправда врсту потпуне посвећености која је укључена у истинско теолошко веровање или романтичну љубав. Веровање ионако укључује преузимање те обавезе. Кјеркегор је сматрао да је веровање у исто време и сумња.[17][18]
Наука
уредиСумњати у све или веровати свему су два подједнако згодна решења; и једно и друго ослобађају се од потребе за размишљањем. —Анри Поенкаре, Наука и хипотеза (1905) (из Доверовог скраћеног издања из 1952)
Научна метода редовно квантификује сумњу и користи је да одреди да ли су потребна даља истраживања. Исак Асимов је у својој збирци есеја „Чињеница и фантазија“[19] описао науку као систем за изазивање и разрешавање интелигентне сумње.[20]
Референце
уреди- ^ Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 1264.
- ^ Sharpe, Alfred. „Doubt”. The Catholic Encyclopedia. Vol. 5. New York: Robert Appleton. Приступљено 2008-10-21. „A state in which the mind is suspended between two contradictory propositions and unable to assent to either of them.”
- ^ Primmer, Justin (2018), „Belief”, Ур.: Primmer, Justin, The Stanford Encyclopedia of Philosophy, Stanford, CA: The Metaphysics Research Lab, Архивирано из оригинала 15. 11. 2019. г., Приступљено 2008-09-19
- ^ „Belief”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Архивирано из оригинала 15. 11. 2019. г. Приступљено 22. 6. 2020.
- ^ Braiker, Harriet B. (2004). Who's Pulling Your Strings ? How to Break The Cycle of Manipulation. ISBN 0-07-144672-9.
- ^ Scruton, R. (1994). Modern Philosophy: An Introduction and Survey. London: Penguin Books..
- ^ Leiber, J., ed., A Philosophical Glossary, Philosophy Department, University of Houston, 2001, p. 88.
- ^ Marmysz, J., The Path of Philosophy: Truth, Wonder, and Distress (Boston: Wadsworth, 2012), p. 403.
- ^ Gurewich, Vladimir (1957). „Observations on the Iconography of the Wound in Christ's Side, with Special Reference to Its Position”. Journal of the Warburg and Courtauld Institutes. Warburg Institute. 20 (3/4): 358—362. JSTOR 50787. S2CID 192284546. doi:10.2307/750787.
- ^ Gurewich, Vladimir (1963). „Rubens and the Wound in Christ's Side. A Postscript”. Journal of the Warburg and Courtauld Institutes. The Warburg Institute. 26 (3/4): 358. JSTOR 750501. S2CID 194963813. doi:10.2307/750501.
- ^ Carvalho, Nirmala (29. 6. 2021). „First Indian Christian Day on 3 July” (на језику: енглески). AsiaNews. Приступљено 4. 7. 2021.
- ^ Kumar, Anugrah (4. 7. 2021). „India: Christians celebrate first Indian Christian Day, feast of St. Thomas” (на језику: енглески). The Christian Post. Приступљено 4. 7. 2021.
- ^ Schulte, Karl Joseph (1910). „George Hermes”. The Catholic Encyclopedia. 7. New York: Robert Appleton. Приступљено 2008-10-21.
- ^ Brink, Lars; Lund, Jørn; Heger, Steffen; Jørgensen, J. Normann (1991). Den Store Danske Udtaleordbog. Copenhagen: Munksgaard. ISBN 87-16-06649-9.
- ^ Swenson, David F. Something About Kierkegaard, Mercer University Press, 2000.
- ^ Kierkegaard, Søren (1849), „A New View of the Relation Pastor–Poet in the Sphere of Religion”, JP VI 6521 Pap. X2 A 157.
- ^ Concluding Unscientific Postscript to Philosophical Fragments, ed. by Howard V. Hong and Edna H. Hong, v. 1, Princeton University Press, 1992, pp. 21–57
- ^ Soren Kierkegaard's Journals and Papers, trans. Hong and Malantschuk, p. 399.
- ^ Asimov (1975), Buy Jupiter (VGSF 1988 edition) p. 125
- ^ „Isaac Asimov: A Prophet for Our Time”. Архивирано из оригинала 2017-06-25. г. Приступљено 2017-10-09.
Литература
уреди- Речник српскога језика. Нови Сад: Матица српска. 2011. стр. 1264.
- Berger, Peter L. and Zijderveld, Anton (2009). In Praise of Doubt: How to Have Convictions Without Becoming a Fanatic. New York: HarperOne. ISBN 978-0-06-177816-2. A book by two eminent sociologists, one American and the other Dutch.
- Hecht, Jennifer Michael (2003). Doubt: a history: the great doubters and their legacy of innovation from Socrates and Jesus to Thomas Jefferson and Emily Dickinson
. San Francisco: HarperSanFrancisco. ISBN 0-06-009795-7. - Hein, David (Winter 2006). "Faith and Doubt in Rose Macaulay's The Towers of Trebizond". Anglican Theological Review 88 (1): 47–68, ISSN 0003-3286.
- „Formal Representations of Belief”. Stanford Encyclopedia of Philosophy. Архивирано из оригинала 11. 7. 2020. г. Приступљено 22. 6. 2020.
- Schwitzgebel, Eric (2019). „Belief”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Архивирано из оригинала 15. 11. 2019. г. Приступљено 22. 6. 2020.
- Pitt, David (2020). „Mental Representation”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Архивирано из оригинала 6. 8. 2019. г. Приступљено 2. 4. 2021.
- Borchert, Donald (2006). „Belief”. Macmillan Encyclopedia of Philosophy, 2nd Edition. Macmillan. Архивирано из оригинала 12. 1. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021.
- „Philosophy of mind - Propositional attitudes”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 19. 7. 2020. г. Приступљено 2. 4. 2021.
- Oppy, Graham. „Propositional attitudes”. www.rep.routledge.com (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 4. 3. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021.
- Fassio, Davide. „Aim of Belief”. Internet Encyclopedia of Philosophy. Архивирано из оригинала 11. 2. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021.
- Katz, Matthew. „Language of Thought Hypothesis”. Internet Encyclopedia of Philosophy. Архивирано из оригинала 28. 2. 2021. г. Приступљено 31. 3. 2021.
- Craig, Edward (1996). Routledge Encyclopedia of Philosophy. Routledge. Архивирано из оригинала 16. 1. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021.
- Levin, Janet (2018). „Functionalism”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Архивирано из оригинала 18. 4. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021.
- Polger, Thomas W. „Functionalism”. Internet Encyclopedia of Philosophy. Архивирано из оригинала 19. 5. 2019. г. Приступљено 2. 4. 2021.
- Bickle, John (2020). „Multiple Realizability”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Архивирано из оригинала 16. 3. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021.
- Quilty-Dunn, Jake; Mandelbaum, Eric (1. 9. 2018). „Against dispositionalism: belief in cognitive science”. Philosophical Studies (на језику: енглески). 175 (9): 2353—2372. ISSN 1573-0883. doi:10.1007/s11098-017-0962-x
. - Audi, Robert (1999). „Belief”. The Cambridge Dictionary of Philosophy. Cambridge University Press. Архивирано из оригинала 14. 4. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021.
- Dennett, Daniel (1989). The Intentional Stance (на језику: енглески). The MIT Press. ISBN 9780262040938. Архивирано из оригинала 15. 4. 2021. г. Приступљено 2. 4. 2021.
- Dennett, Daniel C. (1988). „Précis of The Intentional Stance”. Behavioral and Brain Sciences. 11 (3): 495—505. CiteSeerX 10.1.1.1026.2283 . S2CID 145750868. doi:10.1017/S0140525X00058611.
- Child, William (1994). „4. Causalism and Interpretationism: The Problem of Compatibility”. Causality, Interpretation, and the Mind. Oxford, UK: Oxford University Press. Архивирано из оригинала 5. 5. 2016. г. Приступљено 2. 4. 2021.
- Child, William (1994). „1. Interpretationism”. Causality, Interpretation, and the Mind. Oxford, UK: Oxford University Press. Архивирано из оригинала 5. 5. 2016. г. Приступљено 2. 4. 2021.
- Bartlett, Gary (2018). „Occurrent States”. Canadian Journal of Philosophy. 48 (1): 1—17. S2CID 220316213. doi:10.1080/00455091.2017.1323531. Архивирано из оригинала 4. 5. 2021. г. Приступљено 3. 4. 2021.
- Frise, Matthew (2018). „Eliminating the Problem of Stored Beliefs”. American Philosophical Quarterly. 55 (1): 63—79. JSTOR 45128599. S2CID 149057271. doi:10.2307/45128599. Архивирано из оригинала 1. 6. 2021. г. Приступљено 3. 4. 2021.
- Genin, Konstantin; Huber, Franz (2021). „Formal Representations of Belief”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Архивирано из оригинала 13. 4. 2021. г. Приступљено 1. 4. 2021.
- Hájek, Alan (2019). „Interpretations of Probability: 3.3 The Subjective Interpretation”. The Stanford Encyclopedia of Philosophy. Metaphysics Research Lab, Stanford University. Архивирано из оригинала 17. 2. 2021. г. Приступљено 6. 3. 2021.
- Pettigrew, Richard (2018). „Précis of Accuracy and the Laws of Credence”. Philosophy and Phenomenological Research. 96 (3): 749—754. doi:10.1111/phpr.12501. hdl:1983/d9f3e1c4-1bc9-4e04-b74c-dba4eb795393 . Архивирано из оригинала 1. 6. 2021. г. Приступљено 3. 4. 2021.
- Hartmann, Stephan; Sprenger, Jan (2010). „Bayesian Epistemology”. The Routledge Companion to Epistemology. London: Routledge. стр. 609—620. Архивирано из оригинала 16. 5. 2021. г. Приступљено 3. 4. 2021.
- Olsson, Erik J. (2018). „Bayesian Epistemology”. Introduction to Formal Philosophy. Springer. стр. 431—442. Архивирано из оригинала 16. 5. 2021. г. Приступљено 3. 4. 2021.
- Bunge, Mario (лето 1992). „The Scientist's Skepticism”. Skeptical Inquirer. Amherst, New York: Center for Inquiry. стр. 377—380. Архивирано из оригинала 12. 9. 2021. г. Приступљено 12. 9. 2021.
- Descartes, René (1988-02-26). Descartes: Selected Philosophical Writings (на језику: енглески). Cambridge University Press. стр. 122. ISBN 9780521358125.
- Cottingham, Stoothoff, and Murdoch, trans. (1984). The Philosophical Writings of Descartes. Cambridge: Cambridge University Press.
- Janet Broughton, Descartes's Method of Doubt, Princeton University Press, 2002.
- Edwin M. Curley, Descartes against the Skeptics, Harvard University Press, 1978.
- François-Xavier de Peretti. "Stop Doubting with Descartes". Topoi, Springer Nature (2022). https://doi.org/10.1007/s11245-022-09822-0
- François-Xavier de Peretti, « Descartes sceptique malgré lui ? », International Journal for the Study of Skepticism, 11 (3), 2021, Brill, Leyde, pp. 177-192. Online publication date: 15 octobre 2020. Doi:https://doi.org/10.1163/22105700-bja10016
Спољашње везе
уреди
- Newman, Lex. „Descartes' Epistemology”. Ур.: Zalta, Edward N. Stanford Encyclopedia of Philosophy.