Сузафон
Сузафон је лимени дувачки инструмент басовског регистра који је изумео амерички музичар чешког порекла Џон Филип Суза 1898.[1] године. Носи се преко рамена, а корпус му је високо подигнут. Производи дубоке тонове. Осим од лима, овај инструмент може да се прави и од фибергласа и тада је лакши за ношење.[2]
 Сузафон | |
| Други називи | Сузафон |
|---|---|
| Класификација | |
| Хорнобестел-Закс систем | 423,232 |
| Проналазач | Џ.В. Пепер & Џон Филип Суза |
| Развијен | 1893 |
| Опсег | |
 | |
| Сродни инструменти | |
Историја
уреди
,_Museum_of_Making_Music.jpg)
Први сузафон је направио Џејмс Велш Пепер[3] 1893. године на захтев Џона Филипа Сузе,[4][5] који је био незадовољан хеликонима које је користио Марински бенд САД. Неки извори приписују заслуге К.Г. Кону за његову конструкцију, због првог сузафона који је направио касније 1898. године.[6] Суза је желео инструмент сличан туби који би слао звук навише и преко бенда, слично као концертна (усправна) туба. Нови инструмент је имао огромно звоно усмерено право нагоре, пре него дирекционо звоно нормалног хеликона.
Сузафон је првобитно развијен као концертни инструмент, а не за марширање. Суза је желео нови инструмент за професионални бенд који је основао након одласка из маринаца, и тај бенд је марширао само једном. Суза је углавном користио сузафоне које је направио К.Г. Кон.[7] Иако мање балансиран на телу свирача од хеликона, због великог спектакуларног звона високо у ваздуху, сузафон је задржао звук сличан туби тако што је значајно проширио отвор и грло инструмента. Његово усправно звоно довело је до тога да је инструмент назван „хватач кише”. Неке верзије овог дизајна су омогућиле да се звоно такође ротира унапред, пројектујући звук на предњи део бенда. Ова конфигурација звона остала је стандард неколико деценија и данас је стандард.
Овај инструмент се показао практичним за марширање, а до 1908. године га је усвојио Марински оркестар Сједињених Држава.[8]
Верзије са карактеристичним додатним савијањем од 90° које чине звоно окренутим ка напред развијене су почетком 1900-их. Рани сузафони су имали звона пречника 22 in-diameter (560 mm), а звона од 24 in (610 mm) су била популарна током 1920-их. Од средине 1930-их па надаље, звона за сузафоне су стандардизована на пречнику од 26 in (660 mm). Неки већи сузафони (Монстер, Гранд, Џамбо, Џајант или Гранд Џамбо, у зависности од бренда) произведени су у ограниченим количинама.
Запажени свирачи
уредиВорен Хардинг,[9][10][11][12] 29. Председник Сједињених Држава, био је сузафонкси свирач који је свирао довољно добро да се придружи бенду који је прославио његов избор.[13]
Џини Шредер бенда DeVotchKa свира сузафон на неколико песама бенда.[14][15]
Туба Гудинг млађи (Дејмон Брајсон) свира сузафон за групу The Roots.[16]
Референце
уреди- ^ „John Philip Sousa”. Encyclopaedia Britannica. Приступљено 15. 9. 2018.
- ^ Ардли Нил. 2005. Енциклопедија свезнање: „Музика“. Књига-комерц: Београд. ISBN 86-7712-126-9
- ^ „Pepper Winston-Salem Branch Moves to New Location”. J.W. Pepper Sheet Music. J.W. Pepper & Son, Inc. Архивирано из оригинала 24. 4. 2016. г. Приступљено 21. 12. 2015.
- ^ Bierley, Paul E. (2006). The Incredible Band of John Philip Sousa
. University of Illinois Press. стр. 55–. ISBN 978-0-252-03147-2.
- ^ The School Musician Director and Teacher. 57. Ammark Publishing Company. 1985. стр. 23.
- ^ Conn's first sousaphone is now owned by the Interlochen Center for the Arts at Interlochen, Michigan. „A Sousa-phony Exposed”. University of Southern California. Архивирано из оригинала 10. 10. 2015. г.
- ^ Bierley, Paul E. John Philip Sousa: American Phenomenon (Revised Edition). Alfred Music. стр. 16—. ISBN 978-1-4574-4995-6.
- ^ Phillips, Harvey; Winkle, William (10. 10. 1999). The Art of Tuba and Euphonium Playing. Alfred Music. стр. 9—. ISBN 978-1-4574-0438-2.
- ^ Dean, John W. (2004). Warren Harding (Kindle изд.). New York: Henry Holt and Co. ISBN 978-0-8050-6956-3.
- ^ Downes, Randolph C. (1970). The Rise of Warren Gamaliel Harding, 1865–1920. Columbus, OH: Ohio University Press. ISBN 978-0-8142-0140-4.
- ^ Felzenberg, Alvin S. (2010). The Leaders We Deserved (and a Few We Didn't): Rethinking the Presidential Rating Game. New York: Basic Books. ISBN 978-0-7867-2163-4.[мртва веза]
- ^ Ferrell, Robert H. (1996). The Strange Deaths of President Harding (Kindle изд.). Columbia, MO: University of Missouri Press. ISBN 978-0-8262-1202-3.
- ^ Gordon, Bonnie (15. 5. 2012). „What Did Thomas Jefferson’s World Sound Like?”. Slate. Приступљено 1. 1. 2015.
- ^ Frenette, Brad (7. 3. 2011). „DeVotchKa finds joy in the sadness – interview”. National Post. Архивирано из оригинала 22. 1. 2014. г. Приступљено 20. 1. 2014. „We were playing in Montreal, and Arcade Fire stopped by, back in the earlier days. We were doing this covers album and Win [Butler] recommended that we record The Last Beat of My Heart”
- ^ „DeVotchka”. laphil.com. април 2007. Архивирано из оригинала 9. 1. 2018. г. Приступљено 1. 12. 2011.
- ^ Frisby, Mann (19. 2. 2014). „'Tuba Gooding Jr.' marches from South Philly to 'Tonight Show'”. Philly.com. Приступљено 27. 4. 2015.
Литература
уреди- Baines, Anthony (1993). Brass instruments: their history and development. Dover Publications. стр. 300. ISBN 0-486-27574-4.
- Flynn, Mike (20. 6. 2013). „pBone plastic trombone”. Jazzwise Magazine. Приступљено 16. 10. 2016.
- „Korg UK takes on distribution of Tromba”. Musical Instrument Professional. 2. 5. 2013. Архивирано из оригинала 5. 5. 2013. г. Приступљено 12. 7. 2013.
- Yamaha Catalog YSL-350C Архивирано 2009-04-28 на сајту Archive-It with ascending B♭/C rotor
- „Yamaha Catalog "Professional Trombones"”. yamaha.com. Архивирано из оригинала 2009-09-01. г. Приступљено 2009-10-25.
- Bierley, Paul E. (1973). John Philip Sousa: American Phenomenon (revised изд.). Alfred Music. ISBN 978-1-4574-4995-6.
- Bierley, Paul E. (2001). John Philip Sousa: American Phenomenon. Alfred Music. ISBN 978-1-4574-4995-6.
- Shen, Sinyan, Acoustics of Ancient Chinese Bells, Scientific American, 256, 94 (1987).
- Schick, Steven (мај 2006). The Percussionist's Art – Same Bed, Different Dreams. University of Rochester Press. ISBN 978-1-58046-214-3.
- Bicknell, Stephen (1999). The History of the English Organ. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-65409-8.
- Blades, James (1992). Percussion Instruments and Their History. Bold Strummer Ltd. ISBN 978-0-933224-61-2.
- Brown, Howard Mayer (2008), Sachs, Curt, Grove Dictionary of Music and Musicians, Приступљено 5. 6. 2008
- Campbell, Murray; Greated, Clive A.; Myers, Arnold (2004). Musical Instruments: History, Technology, and Performance of Instruments of Western Music. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-816504-0.
- Canadian Broadcasting Corporation (30. 12. 2004), Archeologists discover ice age dwellers' flute, Canadian Broadcasting Corporation, Архивирано из оригинала 16. 11. 2006. г., Приступљено 7. 2. 2009
- Chase, Philip G.; Nowell, April (1998), „Taphonomy of a Suggested Middle Paleolithic Bone Flute from Slovenia”, Current Anthropology, 39 (4): 549, doi:10.1086/204771
- Collinson, Francis M. (1975). The Bagpipe. Routledge. ISBN 978-0-7100-7913-8.
- de Schauensee, Maude (2002). Two Lyres from Ur. University of Pennsylvania Museum of Archaeology and Anthropology. ISBN 978-0-924171-88-8.
- Grillet, Laurent (1901), Les ancetres du violon v.1, Paris
- Kartomi, Margaret J. (1990). On Concepts and Classifications of Musical Instruments. University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-42548-1.
- Marcuse, Sibyl (1975). A Survey of Musical Instruments. Harper & Row. ISBN 978-0-06-012776-3.
- Montagu, Jeremy (2007). Origins and Development of Musical Instruments. The Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-5657-8.
- Moorey, P.R.S. (1977), „What Do We Know About the People Buried in the Royal Cemetery?”, Expedition, 20 (1): 24—40
- Rault, Lucie (2000). Musical Instruments: A Worldwide Survey of Traditional Music-making Musical Instruments: A Worldwide Survey of Traditional Music-making. Thames & Hudson Ltd. ISBN 978-0-500-51035-3.
- Remnant, Mary (1989). Musical Instruments: An Illustrated History from Antiquity to the Present. Batsford. ISBN 978-0-7134-5169-6..
- Sachs, Curt (1940). The History of Musical Instruments. Dover Publications. ISBN 978-0-486-45265-4.
- Slovenian Academy of Sciences (11. 4. 1997), „Early Music”, Science, 276 (5310): 203—205, doi:10.1126/science.276.5310.203g
- West, M.L. (мај 1994), „The Babylonian Musical Notation and the Hurrian Melodic Texts”, Music & Letters, 75 (2): 161—179, doi:10.1093/ml/75.2.161
- Virginia Tech Department of Music. „Modern Instruments and their Families: Symphonic Classifications in Western Music”. Music Dictionary. Архивирано из оригинала 11. 10. 2014. г. Приступљено 22. 1. 2007.
- Claire King. „Tuning the Water Drum”. From Cradleboard to Motherboard. Архивирано из оригинала 28. 9. 2007. г. Приступљено 22. 1. 2007.
- „Drum Telegraphy”. TIME. 21. 9. 1942. Архивирано из оригинала 30. 9. 2007. г. Приступљено 7. 11. 2006.
