Суво Поље
Суво Поље или Сухо Поље је насељено мјесто у граду Бијељина, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 1.194 становника.
Суво Поље | |
|---|---|
 Улаз у Суво Поље из правца града Бијељине | |
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Град | Бијељина |
| Становништво | |
| — 2013. | 1.194 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 41′ С; 19° 06′ И / 44.69° С; 19.10° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 27,31 km2 |
  Суво Поље Суво Поље на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 76321 |
| Позивни број | 055 (325) |
Овде се налази Манастир Часног крста у Сувом Пољу.
Суво или Сухо Поље?
уредиУ званичној документацији, а и са историјске тачке гледања, многи мјештани се још и сада сјећају табле на Жељезничкој станици, на којој је писало "Дринско Сухо Поље", а на жигу поште још увијек пише "Бијељинско Сухо Поље". Сухо Поље је важећи назив у свим званичним документима. С друге стране, мјештани када у било којој прилици треба да употријебе придјев који описује да је нешто без присуства воде или влаге, рећи ће сув - сув лист, сув веш, а никада сух. Тако да је у свакодневном разговору, а и комуникацији са окружењем, верзија Суво Поље постала одомаћена.
Географија
уредиОсновне географске одлике
уредиСело Суво Поље има пет заселака: Глоговац (Глоговчић), Читлук, Доња Махала (мјештани најчешће изговарају Мала, са продуженим акцентом на прво слово А), Средња Махала и Зоовац. На сјеверу граничи са Загонима, на сјевероистоку са Хасамa, на истоку Пучилe, a додирује се и са Глоговцем на југоистоку. Кретајући се ка југу наићи ћемо на Ченгић, Доњу Трнову и Модран. У једном дијелу додирује се и са Атмачићима, a на западу су Равно Поље и Јањари. Oва гранична линија са сусједним селима представља површину Сувог Поља, која износи 27,31km².
Рељеф
уредиСуво Поље лежи у равничарском подручју Семберије, које је познато по плодним алувијалним равницама насталим акумулацијом речних наноса. Надморска висина села је релативно ниска, што омогућава развој пољопривреде. Највиша тачка надморске висине налази се у Горњој Мали 165 м/нв[1].
Клима
уредиРегија има умерено-континенталну климу, са топлим летима и хладним зимама. Такви климатски услови погодују узгоју различитих пољопривредних култура, попут пшенице, кукуруза, воћа и поврћа.
Водени ресурси
уредиСредишњим дијелом територије села, у правцу запад-исток протиче ријека Јања (алт. Модран), која се у истоименом насељу код Бијељине улива у ријеку Дрину. Кроз село такође протиче ријечица Дашница (Сувопољска). Недалеко од центра села налази се извор питке воде који мјештани називају Велики Бунар, а на четворомеђи села Суво Поље, Доња Трнова, Ченгић и Модран налази се такође извор питке воде Змајевац.
Пољопривреда и тло
уредиТло у Сувом Пољу је изузетно плодно, претежно чернозем, што је идеално за развој пољопривреде. Село је препознатљиво по интензивној пољопривредној производњи и сточарству.
Саобраћајна повезаност
уредиКроз Суво Поље пролази магистрални пут I реда нумерације М-I-113 (ранија нумерација М-18), од ентитетске линије, одн. превоја Бањ Брдо до Бијељине, изграђен 1974. године. Овом саобраћајницом село је повезано са центром општине на истоку (удаљен 12 км), и на западу са сусједним општинским центром Угљевиком (удаљена 10,6 км) и градом Тузла (59 км).
Одлуком Владе Републике Српске о допуни одлуке о разврставању јавних путева од 20. јуна.2024. године, дотадашњи локални пут Суво Поље - Доња Трнова проглашен је Регионалним путем другог реда: Р-II-4509. Овај пут је најближа комуникација према граничном прелазу са Републиком Србијом (ГП Шепак - ГП Трбушница) и граду Лозница (удаљеност: 26 км).
Године 1979. укинута је ускотрачна пруга Мезграја - Бијељина, која је пролазила кроз село и имала жељезничку станицу: Дринско Сухо Поље[2]. Пруга кроз село је изграђена 1917. године (Бијељина - Угљевик).
Село је добро повезано са Бијељином, што олакшава превоз пољопривредних производа до градских и регионалних тржишта. Постоје локални путеви који омогућавају лако кретање унутар села и околних насеља.
Јавне услуге
уредиСуво Поље посједује секторску амбуланту у склопу Дома здравља Бијељина, која ради по принципу породичне медицине.[3]
Поште Српске функционишу кроз радну јединицу званичног назива Пошта 76321 Бијељинско Сухо Поље.[4]
Историја
уредиПраисторија
уредиНа комплексу њива под називом "Црквине", установљено је постојање неког праисторијског објекта, могуће и насеља. Радови сондажног типа започети су 1996. године иницијативом хаџи Цвијетина Пејчића, мјештанина Сувог Поља, који је, слушајући приче старијих људи о постојању цркве на Црквинама, одлучио да ступи у сарадњу са музејом Семберије и финансира археолошка истраживања. Магистар археолог Мирко Бабић установио је четири слоја сахрањивања. Пронађено је још 28 скелета, праисторијске пећнице и керамика, и камени остаци највјероватније средњовјековне цркве. Даља археолошка испитивања нису рађена, тако да не можемо са сигурношћу одредити тачан временски период када је постојало то праисторијско насеље, и црква.
Данас се на Црквинама налази манастир Часног Крста[5], задужбина хаџи Цвијетина Пејчића и његове супруге хаџи Душанке.
Римски период
уредиСептембра 2024. године, близу старог корита ријеке Јање, на њиви под називом "Кућерине", пронађена је бронзана копча за одјећу. По мишљењу кустоса Мирка Бабића из музеја Семберије копча највјероватније потиче из римског периода. Ово је значајно откриће, које нам доказује да је континуитет живота током различитих историјских периода, почевши од праисторије, преко антике и средњег вијека, па до данашњих дана, присутан у Сувом Пољу. На околним њивама, па и овој, пронађена је и керамика, али до сада нису пронађени никакви конректни предмети, на примјер новчићи, помоћу којих би се могла утврдити тачна старост локалитета.
Средњи вијек
уредиНа горе споменутом локалитету "Црквине", археолошким истраживањем утврђено је постојање цркве из средњег вијека.
Током археолошког истраживања на наведеном локалитету, у земљи је уочен отисак камена којег је мјештанин Сувог Поља Цвјетко Обреновић изорао 1947. године и уградио у темељ куће коју је тада правио. Поред овог отиска, са лијеве стране оцртавао се још један сличан отисак на удаљености од 3,5m. На основу тих отисака закључује се да они припадају темељима цркве која је некада ту била. На основу пронађених скелета, њих 28, кустос Мирко Бабић тврди да су поједини скелети стари и преко 400 година. Вјерује се да су Срби овог краја, у ишчекивању најезде Турака (од 1463. до 1521.) око цркве груписали гробове, да би тако сачували цркву, јер су знали да су тада (а и данас) Турци зазирали од српских гробова и крстова. Скелети су били сахрањени са главама окренутим ка западу, ногама према истоку и рукама прекрштеним на грудима. Та чињеница недвосмислено говори да су ту сахрањени православни Срби. На дубини од око 2 метра пронађен је аустријски новчић (крајцер) из 1816. године. Он није био у близини неког скелета, па пошто је новијег датума претпоставља се да је током копања пао са горњег слоја земље. Један скелет био је посебно издвојен од осталих тако што су изнад њега биле постављене двије даске, односно њихови готово угљенисани остаци. Чинило се да су по дужини биле наслоњене једна на другу и да су прекривале покојника. Овај скелет био је дуг само 120cm, што значи да је припадао некоме изузетно ниског раста, или врло вјероватније дјетету. Према остацима сада утврђеног положаја цркве, са њене сјеверне стране, на око 2m од темеља пронађен је овај скелет. Олтар цркве је наравно био окренут према истоку, а улаз према западу. На излазу из цркве са десне, сјеверне стране, на удаљености од 4m, откривена су на простору око 4х4 метра укупно 7 скелета. Ових седам скелета били су сахрањени један изнад другог, тако да се пола тијела једног упокојеног наслања на половину другог сахрањеног, и то у слојевима на висини од 20 cm. То нам говори да нису сви сахрањени у исто вријеме. Код најдубље сахрањених кости су биле сасвим мекане, а што су кости плиће сахрањиване, утолико су биле тврђе. Најплиће пронађени су били сахрањени на дубини од око 30cm. Најдубље закопани скелети нађени су на дубини од око 1,20m. Један од најплиће сахрањених скелета пронађен је на 30cm испод земље. Према дужини костију стечен је утисак да се радило о покојнику који је био висок преко 2m. Његов скелет био је оивичен камењем пречника између 15 и 20cm. Радници који су учествовали у ископавањима били су мишљења да се ради о човјеку кога су због неке његове врлине, његови насљедници на овакав начин издвојили од осталих. Један од присутних је рекао да се можда ради о Богоугодном човјеку, кога су издвајањем од осталих, његови ближњи посебно обиљежили.
Током обављања радова на уређењу манастирске порте[6], 2019. године, током копања наишло се на камени дио са уклесаним крстом, који нам само још једном доказује на постојање цркве.
Становништво
уреди| Националност[7] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Срби | 1.443 (96,00%) | 1.565 (98,24%) | 1.599 (98,76%) |
| Хрвати | 2 (0,13%) | 4 (0,25%) | 8 (0,49%) |
| Муслимани [а] | 0 | 1 (0,06%) | 10 (0,61%) |
| Југословени | 40 (2,66%) | 13 (0,81%) | 0 |
| остали и непознато | 18 (1,19%) | 10 (0,62%) | 2 (0,12%) |
| Укупно | 1.503 | 1.593 | 1.619 |
| Демографија[7] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 1.300 | |
| 1953. | 1.506 | |
| 1961. | 1.626 | |
| 1971. | 1.619 | |
| 1981. | 1.593 | |
| 1991. | 1.499 | |
Референце
уреди- ^ Топографска карта 1:25000, Бијељина 3-1. Војногеографски институт. 1976. стр. Број листа: 427-3-1.
- ^ Red vožnje vozova 1964/1965. Zagreb: Turističko poduzeće Generalturist Zagreb. 1964.
- ^ Дом здравља у Бијељини: Амбуланта Суво Поље[мртва веза] (језик: српски)
- ^ „Пронађи пошту – Web portal Pošta Srpske” (на језику: српски). Приступљено 2024-12-05.
- ^ „Suvo Polje: Hram Časnog krsta kao sjećanje na davna vremena”. Bijeljina Danas (на језику: српски). 2019-01-11. Приступљено 2024-12-04.
- ^ iqcentar.com. „МАНАСТИР ЧАСНОГ КРСТА”. www.eparhijazt.com (на језику: енглески). Приступљено 2024-12-07.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература
уреди- „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
