Стјепан Цвијић

Стјепан Цвијић Штефек (Загреб, 20. март 1905 — Москва, новембар 1938) био је југословенски револуционар и политички радник.

стјепан цвијић
Стјепан Цвијић Штефек
Лични подаци
Датум рођења	(1905-03-20)20. март 1905.
Место рођења	Загреб, Аустроугарска
Датум смрти	новембар 1938.(1938-11-00) (33 год.)
Место смрти	Москва, Савез Совјетских Социјалистичких Република
Професија	студент
Деловање
Члан КПЈ од	1921.

Биографија

Стјепан Цвијић рођен је 20. марта 1905. године у Загребу. Кренуо је да студира на Трговачкој академији у Загребу, али је због активности у Савезу комунистичке омладине Југославије (СКОЈ) био хапшен и због тога искључен са студија. Од 1921. године био је члан КПЈ. До 1924. године био је члан Обласног секретаријата, а затим и Покрајинског секретаријата СКОЈ-а за Хрватску и Славонију. Вршио је и дужност администратора „Борбе“. Како није било могућности да и даље буде политички активан у земљи, руководство Комунистичке партије Југославије послало га је на школовање у Совјетски Савез, где је завршио студије на Свердловском универзитету.

После саветовања о КПЈ у Коминтерни, коме је и он присуствовао и учествовања на Петом конгресу Комунистичке омладинске интернационале (КОИ), 1928. године илегално је дошао у Југославију и радио као инструктор Централног комитета СКОЈ-а. Током јуна 1929.вршио је партијску агитацију по Далмацији, те обилази Сплит, Градац и Метковић. Међутим, због издаје пао је у руке полицији у Дубровнику, али успева да побегне пошто је убио жандара и полицијског стражара.

Илегалним каналима отишао је преко Сарајева и Загреба у Беч, а затим преко Берлина и Париза у Совјетски Савез. Учествовао је у раду руководства КПЈ, а од 1934. године био је и организациони секретар Комунистичке омладинске интернационале. Марта 1935. био је именован за члана представништва КПЈ у Извршном комитету Коминтерне, заједно с Владимиром Ћопићем и Јосипом Брозом. У саставу југословенске делегације учествовао је у раду Седмог конгреса Коминтерне. Као искусни илегалац, путовао је по задацима Коминтерне у европске земље.

Августа 1936. био је искључен из ЦК КПЈ, те је послан у САД, где међу исељеницима ради на упућивању добровољаца у Шпанију. У Торонту му је публиковано дело „Радничка класа и хрватски народни покрет”. Током новембра 1937. краће је време проборавио и у Шпанији. Након тога преко Париза одлази у Москву.

До 1938. године обављао је у Москви различите задатке за потребе руководства КПЈ. Исте је године ухапшен, осуђен и током новембра умро у затвору, наводно од „ангине пекторис“. Посмртно је рехабилитован одлуком Војног колегија Врховног суда Совјетског Савеза 18. јула 1957. године.

Породица

Из загребачке породице Цвијић су, осим Стјепана, потекла још два значајна револуционара и комуниста. Ђуро Цвијић је неко време био политички секретар Политбироа Централног комитета КПЈ. Ђуро је такође страдао у стаљинским чисткама у Совјетском Савезу. Бранко Цвијић је пре рата помагао партијским илегалцима и сам извршавао неке задатке за КПЈ. За време Народноослободилачког рата, није могао у партизане због болести, али је активно помагао борцима и Партији. После рата налазио се на многим одговорним дужностима.

Литература

• Енциклопедија Југославије (књига трећа), „Југославенски лексикографски завод“. Загреб 1984. година.
• Стипе Угарковић, др Иван Очак. Загреб град херој: Спомен обиљежја револуцији., „Аугуст Цесарец“. Загреб 1979. година.