Стећци у Придворици
Некрополе са стећцима у Придворици представљају национални споменик Босне и Херцеговине[1] и непокретно културно добро Републике Српске. Некрополе чувају чак 135 стећака смештених на две локације у селу Придворица, општина Гацко, Република Српска. Једна некропола са 111 стећака налази се у засеоку Шустери, код цркве Светог Лазара, док је друга некропола, која броји 24 стећака, смештена у засеоку Стоичић, на месту некадашњег манастира, где се данас налази џамија. У првој некрополи налазе се 92 сандука, 16 плоча и 3 слемењака, од којих су неки уграђени у зидове цркве, а неки искоришћени за нова гробна места, док друга некропола чува 23 сандука и 1 слемењак, од којих су неки уграђени у зидове и ограду џамије.[2]
| Стећци у Придворици | |
|---|---|
| Светска баштина Унеска | |
| Званично име | Стећци - средњовековни надгробни споменици |
| Критеријум | културна: iii, vi |
| Референца | 1504 |
| Упис | 2016. (41. седница) |
| Веб-сајт | http://whc.unesco.org/en/list/1504 |
Поред стећака има гробова из 19. и са почетка 20. века, што говори о континуитету сахрањивања на овом месту. Најлепши приказ на једном од тих гробова јесте надгробни крст придворичког гуслара. У дубоком рељефу на крсту се види човек у народној ношњи, а испод њега гусле са козјом главом и гудалом.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Комисија за Очување Националних Споменика. „Џамија у Придворици, место и остаци историјског споменика”. Архивирано из оригинала 15. 06. 2020. г. Приступљено 31. 7. 2016.
- ^ Бешлагић, Шефик (1971). Стећци. Каталошко-топографски преглед. Сарајево.
Литература
уреди- Бешлагић, Шефик (1971). Стећци. Каталошко-топографски преглед. Сарајево.
- Некропола стећака у Придворици на сајту Племенито Архивирано на сајту Wayback Machine (30. октобар 2019)
