Стењевац
Стењевац је насеље у Србији у општини Деспотовац у Поморавском округу. Налази се у горњем току реке Ресаве,[1] на падинама планине Бељанице[2]. У селу се налази Основна школа „Стеван Немања“, раније „Иво Лола Рибар“, за ученике од првог до осмог разреда, поштанска јединица, сеоска амбуланта и Парк добрих комшија. У селу делује Културно-уметничко друштво „Милосав Миљковић“, основано је 70-их година прошлог века[3] и Фудбалски клуб „Рудар“, основан 1958[4].
Стењевац | |
|---|---|
 Детаљ из Стењевца | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Поморавски |
| Општина | Деспотовац |
| Становништво | |
| — 2011. |  608 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 05′ 08″ С; 21° 32′ 06″ И / 44.0855° С; 21.535° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 368 m |
.svg)  Стењевац Стењевац на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 35215 |
| Позивни број | 035 |
| Регистарска ознака | DE |
Овде се налази Запис Јовановића храст (Стењевац). Црква је освећена 1940.[5]
Порекло становништва
уредиПодаци датирају из 1930. године)[6]
Село се дели на Горњи и Доњи Крај. Скоро сви становници су Косовци и Тимочани.
У Горњем су Крају:
- Ћосићи (30 к., Св. Ђорђе и Ђурђевдан), дошли са Косова. Од њих је био "Милован Ћосић", Синђелићев бимбаша, који је са њим погинуо на Чегру. Има их и у Стрмостену.
- Митровићи (5 к., Св. Стеван), дошли из околине Врања.
У Доњем су Крају:
- Вељићи (25 к., Св. Арханђел), дошли око 1730. године са Косова, са хиљаду брава оваца.
- Лукићи (10 к., Св. Јован), дошли из Вражогрнца код Зајечара.
- Чупићи (10 к., Св. Арханђел), дошли са Косова.
- Бугарчићи (20 к., Св. Никола), дошли из видинске области у Бугарској.
- Војиновићи (5 к., Св. Тодор), не зна се одакле су.
- Нонићи (2 к., Ђурђевдан), Цигани, дошли из Дворишта.
Демографија
уредиПрема попису из 2002. било је 737 становника (према попису из 1991. било је 947 становника). У насељу Стењевац живи 596 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 43,3 година (42,5 код мушкараца и 44,0 код жена). У насељу има 200 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,69.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| м | ж |
|||
| ? | 0 | 0 | ||
| 80+ | 12 | 11 | ||
| 75—79 | 13 | 14 | ||
| 70—74 | 29 | 33 | ||
| 65—69 | 24 | 32 | ||
| 60—64 | 25 | 31 | ||
| 55—59 | 16 | 19 | ||
| 50—54 | 24 | 21 | ||
| 45—49 | 36 | 26 | ||
| 40—44 | 20 | 25 | ||
| 35—39 | 29 | 24 | ||
| 30—34 | 22 | 17 | ||
| 25—29 | 21 | 21 | ||
| 20—24 | 15 | 25 | ||
| 15—19 | 19 | 19 | ||
| 10—14 | 22 | 23 | ||
| 5—9 | 24 | 16 | ||
| 0—4 | 15 | 14 | ||
| Просек : | 42,5 | 44,0 | ||
| ||||||||||||||||||||||||
|
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 305 | 60 | 215 | 24 | 6 | 0 |
| Женски | 318 | 39 | 216 | 56 | 7 | 0 |
| УКУПНО | 623 | 99 | 431 | 80 | 13 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 142 | 19 | 1 | 81 | 12 |
| Женски | 92 | 50 | 0 | 5 | 8 |
| УКУПНО | 234 | 69 | 1 | 86 | 20 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 1 | 5 | 8 | 2 | 3 |
| Женски | 0 | 0 | 7 | 7 | 1 |
| УКУПНО | 1 | 5 | 15 | 9 | 4 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 3 | 4 | 2 |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 9 | 5 |
| УКУПНО | 0 | 0 | 3 | 13 | 7 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 0 | 0 | 0 | 1 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 0 | |
| УКУПНО | 0 | 0 | 0 | 1 | |
Познате особе
уреди- Добросав Миленковић, официр у Балканским ратовима, првом и другом светском рату, књижевник
Референце
уреди- ^ [https://web.archive.org/web/20130715170556/http://stenjevac.com/ Архивирано на сајту Wayback Machine (15. јул 2013) Стењевац: Укратко о Стењевцу, Приступљено 25. 12. 2012.
- ^ УРС За бољи живот у селу Стењевац Архивирано на сајту Wayback Machine (11. март 2012), Приступљено 25. 12. 2012.
- ^ Стењевац:КУД Архивирано на сајту Wayback Machine (19. јануар 2016), Приступљено 25. 12. 2012.
- ^ Стењевац: ФК Рудар, Приступљено 25. 12. 2012.[мртва веза]
- ^ „Политика”, 15. јул 1940
- ^ Подаци: "Насеља" књ.26 (др. Станоје Мијатовић: Ресава
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
