Стефан Остоја Котроманић

Стефан Остоја је био краљ Срба Босне, Поморја, Хумске земље, Западних страна, Доњих Краја, Усоре, Соли и Подриња. Владао је у два наврата од 1398. до 1404, а други пут од 1412. до 1418.

Стефан Остоја
Лични подаци
Датум смрти	1418.
Породица
Супружник	Витача Котроманић, Кујава Радиновић, Јелена Нелипчић
Потомство	Стефан Томаш, Радивој Остојић, Стефан Остојић
Родитељи	Твртко I Котроманић
Династија	Котроманићи
Краљ Босне (прва владавина)
Период	1398–1404.
Претходник	Јелена Груба Котроманић
Наследник	Стефан Твртко II Котроманић
Краљ Босне (друга владавина)
Период	1412–1418.
Претходник	Стефан Твртко II Котроманић
Наследник	Стефан Остојић Котроманић

Прва владавина

Стефан Остоја је преузео власт од Јелене Грубе 1398. године. Владао је два пута. У првој владавини (1398—1404) одржавао је добре односе са велможама. Власт је изгубио, када је одузео посед једном племићу, који је био под заштитом Хрвоја Вукчића. Био је прогнан из Босне све до 1412. године, када се поново вратио на власт.

Друга владавина

Након што је Стефан Остоја био протјеран из Босне, на власт је дошао неискусни и млади Твртко II Котроманић, који је владао само четири године, и то од 1405. до 1409. године. Од 1409. до 1412. године, био је период "Двовлашћа“, јер се Стефан Остоја вратио у Босну и тражио је своје право, да се врати на пријестоље. 1412. године Твртко II Котроманић је мистериозно нестаје, а власт преузима Стефан Остоја, који је Босном владао по други пут и то од 1412. до 1418. У том периоду, није се много бринуо за просперитет Босне. Дао је слободу самовоље велможама, који су се борили једни против других. У његово вријеме Османско царство је постепено почело продирати у Босну. Наследио га је његов син, Стефан Остојић 1418. године.

Са јаком војском је ушао у Босну 1410. године. Војвода Хрвоје је само чувао Доње Крајеве и није хтео да помаже Остоји, па се рат продужио и у 1411. годину. Сигисмунд је неколико пута позивао војводу Сандаља на преговоре, али овај није хтео са њим да преговара, него се ставио на чело Остојине војске, потукао и протерао Угаре из Босне. Тако је пропала Сигисмундова намера да се у Бобовцу крунише за краља Босне, како је то он већ био најавио. После потпуног неуспеха у својим ратним подухватима, Сигисмунд је позвао српске представнике на мировне преговоре у Будим. На тим преговорима су учествовали са босанске стране краљ Остоја, Хрвоје, Сандаљ и кнез Павле Раденовић.

Преговори су одржани 1412. године и склопљен је мир између Босне и Угарске. Међутим, тај мир, као што ћемо видети, неће трајати ни пуну годину дана.

Деспот Стефан Лазаревић је био нападнут, 1413 г., од Мусе Челебије, који је ратовао за свој рачун и са јаком војском опседао Ново Брдо у коме се налазио деспот Стефан. Војвода Сандаљ Хранић је отишао са једном јаком војском и потукао Мусу под Новим Брдом.

Исте године угарски краљ је прогласио војводу Хрвоја за издајника и одузео му сва звања и поседе. Ово је била само празна прича, јер угарски краљ није могао Хрвоја сменити нити му поседе одузети, јер је војвода према договору из 1408. године само начелно признавао права угарског краља на Далмацију и Хрватску не признавајући његову власт над собом. У ствари то је био покушај да се сломи војвода Хрвоје који тада није био у добрим односима са краљем Остојом нити са војводом Сандаљом. Са друге стране угарски краљ је на овај начин покушао да добије Далмацију и Хрватску. Под изговором да се збаци „издајник Хрвоје“ Сигисмунд шаље 1415. године угарску војску у напад на Босну, а не на Хрвојеве поседе. Ту угарску војску су водили Павле Чупор, Јован Горјански и Јован Моравички. Правац напада био је долином реке Босне према Добоју. Пре преласка преко Саве Угари су запосели све Хрвојеве поседе у Славонији, осим тврђаве Пожеге која се са успехом бранила. Хрвоје се измири са краљем Остојом, стане на чело српске војске и пође пред Угаре.

Истовремено Хрвоје позове Турке да нападну на Угаре у Славонији. Он је пресрео Угаре код Добоја, у јуну месецу 1415. године, и ту их страшно поразио и заробио сва три војсковође. Павла Чупора је зашио у воловску кожу и бацио у реку Босну говорећи му: „Ти си онај што воли да буче као во, па ево ти сада воловске коже па бучи Босном док те вода носи." Јована Горјанског и Јована Моравичког откупио је из ропства деспот Стеван, јер су са њим били у некаквом пријатељству. Истовремено је турска војска, коју је на Хрвојево тражење послао султан Мехмед I, прошла харајући кроз Славонију, Хрватску и Словенију и стигла све до Карантиније.

Па и поред ових ратних успеха Српско краљевство се налазило у врло тешком положају. Чести ратови и непријатељи са свих страна; на престолу су седели људи врло просечне вредности и на крају неслога међу водећим личностима, као последица тешког стања. У зиму 1415. године једна турска војска је похарала јужну Босну и северни Хум, а да нико није ни покушао да је протера. Ову војску је водио сердар Исак и пошто га нико није ни гонио он се настанио на горњем Подрињу и у Врхбосни као да је то султанова земља. Тако су се Турци у виду једног клина углавили усред Српског краљевства. Славни војвода Хрвоје Вукчић је умро у Котору 1416. године. Да би одржао јединство у Краљевству краљ Остоја се оженио Хрвојевом удовицом Јеленом. Одмах после Хрвојеве смрти настао је рат између Венеције и Угарске око Далмације. Краљ Остоја није имао могућности да брани Далмацију, а далматински Срби су стали на страну Венеције. Млетачки заповедник у Далмацији, Антоније Канта-рини, јавља својој влади, 28-XII-1418. године, да је међу Србима дигао 5000 добрих војника који ће обезбедити коначну победу млетачког оружја над Угарима.

Краљ Остоја је умро 1418. године, баш када је био на путу да постигне унутрашње јединство и да окупи снаге за борбу против Турака, који су отимали део по део његове краљевине.

Породично стабло

16. Пријезда I

8. Стефан I Котроманић

17. Јелисавета Славонска

4. Владислав Котроманић

18. Стефан Драгутин

9. Јелисавета Немањић

19. Каталина Арпад

2. Стефан Твртко I

20. Павле I Шубић

10. Јурај II Шубић Брибирски

5. Јелена Шубић Котроманић

1. Стефан Остоја Котроманић

3. Доротеја Видинска

Породица

Супружник

име	слика	датум рођења	датум смрти
Витача		око 1380.	након 1420.
Кујава
Јелена			1422.

Дјеца

име	слика	датум рођења	датум смрти	супружник
Краљ Стефан
Краљ Стефан Томаш		око 1411.	10. јул 1461.	Катарина Косача Котроманић
Радивој		око 1410.	јун 1463.	Катарина од Велике

Пријезда I Котроманић

Стефан I Котроманић

Јелисавета Славонска

Владислав Котроманић

Стефан Драгутин

Јелисавета Немањић

Каталина Арпадовић

Стефан Твртко I Котроманић

Павле I Шубић

Ђурађ I Шубић Брибирски

Урса

Јелена Шубић Котроманић

Лелка

Стефан Остоја Котроманић

Срацимир

Јован Александар

Кераца Петрица

Јован Страцимир

Басараб I

Теодора Влашка

Маргарита

Доротеја Видинска

Басараб I

Никола Александар

Маргарита

Ана Влашка

Јован Добокај

Клара Добокај

Литература

• Мргић, Јелена (2002). Доњи Краји: Крајина средњовековне Босне. Београд: Филозофски факултет. 
• Мргић, Јелена (2008). Северна Босна: 13-16. век. Београд: Историјски институт. 
• Ћирковић, Сима (1964а). Историја средњовековне босанске државе. Београд: Српска књижевна задруга. 
• Ћирковић, Сима (1964б). „Сугуби венац: Прилог историји краљевства у Босни”. Зборник Филозофског факултета у Београду. 8 (1): 343—370. 
• Ћоровић, Владимир (1940). Хисторија Босне. Београд: Српска краљевска академија. 
• Академија наука и умјетности Републике Српске (2008). Грађа о прошлости Босне (PDF) (1 изд.). стр. 114. Приступљено 12. 16. 2015. 
• Fine, John Van Antwerp (1994). The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest. University of Michigan Press. ISBN 978-0-472-08260-5. 
• Академија наука и умјетности Републике Српске (2008). Грађа о прошлости Босне (PDF) (1 изд.). стр. 114. Приступљено 12. 16. 2015. 

Спољашње везе

• Жељко Фајфрић: Котроманићи; прва владавина, друга владавина Стефана Остоје
• Повеља босанског краља Стефана Остоје
• „Тајна краља Остоје“ (Политикин забавник)