Стефан Маљковић
Стефан (Стјепан) Маљковић (1620—1675?) је био чувени морлачки заповедник и јунак епских народних песама. Потицао је из угледне српске породице Маљковић, која је према предању дошла са Косова и Метохије и која се преко црногорских брда и Босне доселила у пределе Далмације и Лике, где су били војни граничари Млетачке републике, а касније и Аустријског царства.
Детињство и младост
уредиСтефан се родио 20-их година 17. века у Равним Котарима. Првобитно је ратовао на страни Млетачке републике да би после сукоба са једним народним кнезом прешао у Лику у село Здјелар где поче ратовати са личким Мустај бегом. Стјепан је у епским песмама приказан као неустрашив јунак којег прате његови ратници - „раја од две до три стотине пушака, са ледењацима и шездесет коњаника". Млетачки историчар Гирламо Брусони у својој књизи „Historia dell’ ultima guerra tra Veneziani e Turchi“ спомиње Стефана Маљковића „Stefano Malcouich Morlacco, principale in quei confini“ (Стефан Маљковић Морлак, поглавица на овим границама). Ту је описан као морлачки поглавица на далматинским границама у једној бици из 5.јуна 1657. године.[1]
Епска књижевност
уредиСтефан (Стјепан) Маљковић нарочито се спомиње у личким муслиманским народним песмама које су настале за време турске владавине Ликом(1527—1687). Након турског повлачења из Лике, епске песме су пренете у Босанску Крајину где се данас чувају међу муслиманским живљем. Стјепан се помиње у 15 епских песама:
- „Маљковић Стипан избавља Мерданагића Мују"[2]
- „Женидба Бојчић - Делалије и личког Мустајбега"[3]
- „Женидба двају Ћејванагића"[4]
- „Женидба Кумалијћа Мујаге"[5]
- „Боснић Новљанин освећује ујака и побратима"[6]
- „Мехмедбег у сужањству и Врцић бајрактар"[7]
- „Глумчевић Алија и бербер-удовица"[8]
- „Јанковић Стојан удаје посестриму Туркињу"[9]
- „Ајка Бајагића избавља браћу"[10]
- „Невјера племена Козлица"[11]
- „Бабић Османага жени шуру Ченгић-Алибега"[12]
- „Умија Козлића и Танковић Осман"[13]
- „Југ Брињанин удара на Рибник"[14]
- „Женидба Хрњице Мује с Малтешкињом"[15]
- „Лички Мустајбег брани Удбину"[16]
Стефан Маљковић је живео у свом чардаку у месту Здјелару о чему и сведочи десетерачка народна песма:[17]
- Маљковићу, Богом побратиме,
- Јеси л'дома у кули каменој
- Бијеле дворе Маљковић Стипане
- Оде Стипан своме белом двору
- Већ му с'жарко постушћало сунце,
- Кад угледа чардак од дрвета
- Он окрену дрвену чардаку
- По авлији глену Стјепановој ...
Крај живота
уредиСтјепан је имао седморицу синова: Матеју, Милована, Тодора, Михајла, Илију, Радосава и Јована, који су касније били граничари Војне крајине[17]. Стјепан је умро у селу Могорић између 1670. и 1680. године и важи за једног од истакнутих личности међу Крајишким Србима али је такође поштован и од стране Хрвата и муслимана Босанске Крајине.[18]
Референце
уреди- ^ Гирламо Брусони„Historia dell’ ultima guerra tra Veneziani e Turchi“
- ^ Народна епска пијесма „Маљковић Стипан избавља Мерданагића Мују"
- ^ Народна епска пијесма „Женидба Бојчић - Делалије и личког Мустајбега"
- ^ Народна епска пијесма„Женидба двају Ћејванагића"
- ^ Народна епска пијесма„Женидба Кумалијћа Мујаге"
- ^ Народна епска пијесма„Боснић Новљанин освећује ујака и побратима"
- ^ Народна епска пијесма „Мехмедбег у сужањству и Врцић бајрактар"
- ^ Народна епска пијесма„Глумчевић Алија и бербер-удовица"
- ^ Народна епска пијесма„Јанковић Стојан удаје посестриму Туркињу"
- ^ Народна епска пијесма„Ајка Бајагића избавља браћу"
- ^ Народна епска пијесма„Невјера племена Козлица"
- ^ Народна епска пијесма„Бабић Османага жени шуру Ченгић-Алибега"
- ^ Народна епска пијесма„Умија Козлића и Танковић Осман"
- ^ Народна епска пијесма„Југ Брињанин удара на Рибник"
- ^ Народна епска пијесма„Женидба Хрњице Мује с Малтешкињом
- ^ „Monumenta Serbica[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 28. 06. 2019. г. Приступљено 05. 04. 2020. Сукоб URL—викивеза (помоћ)
- ^ а б www.poreklo.rs/2012/02/05/poreklo-prezimena-maljkovic
- ^ Порекло презимена Маљковић
[1] [2] [3] [4] [5] [6] [7] [8] [9] [10] [11] [12] [13] [14] [15] [16] [17] [18] [19] [20]
Спољашње везе
уреди- ^ „Historia dell’ ultima guerra tra Veneziani e Turchi“
- ^ др Никодим Милаш, Православна Далмација, Нови Сад 1901
- ^ www.monumentaserbica.com
- ^ Стјепан Павичић, Сеобе и насеља у Лици – Зборник за народни живот и обичаје Јужних Словена, књига 41, Загреб 1962
- ^ „Лика и Срби медачке општине“. стр. 240-251
- ^ www.geni.com/people/Stefan-Maljković
- ^ Народна епска пијесма „Женидба Кумалијћа Мујаге"
- ^ Народна епска пијесма „Женидба двају Ћејванагића "
- ^ Народна епска пијесма „Женидба Бојчић-Делалије и личког Мустајбега"
- ^ Народна епска пијесма „Боснић Новљанин освећује ујака и побратима"
- ^ Народна епска пијесма „Мехмедбег у сужањству и Врцић бајрактар
- ^ Народна епска пијесма „Глумчевић Алија и бербер-удовица"
- ^ Народна епска пијесма „Јанковић Стојан удаје посестриму Туркињу"
- ^ Народна епска пијесма „Ајка Бајагића избавља браћу"
- ^ Народна епска пијесма „Невјера племена Козлица"
- ^ Народна епска пијесма „Бабић Османага жени шуру Ченгић-Алибега"
- ^ Народна епска пијесма „Умија Козлића и Танковић Осман"
- ^ Народна епска пијесма „Југ Брињанин удара на Рибник"
- ^ Народна епска пијесма „Женидба Хрњице Мује с Малтешкињом"
- ^ Народна епска пијесма„Лички Мустајбег брани Удбину"