Стефан Марковић (политичар)

Стефан Марковић
Стефан Марковић
	Стефан Марковић, српски политичар
Лични подаци
Датум рођења	26. децембар 1804.
Место рођења	Земун, Аустријско царство, данас Србија
Датум смрти	29. новембар 1864. (59 год.)
Место смрти	Беч, Аустријско царство, данас Аустрија
Народност	Србин
Религија	Православац
Професија	Политичар
Политичка каријера
Политичка; странка	Нестраначка личност
Монарх
Мандати
Монарх
Вршилац дужности председника владе Србије
	10. јун 1856 — 28. септембар 1856.
Монарх	Александар Карађорђевић
Претходник	Алекса Јанковић
Наследник	Алекса Симић
Монарх
20. председник владе Србије
	1. јул 1857 — 12. јун 1858.
Монарх	Александар Карађорђевић
Претходник	Алекса Симић
Наследник	Стеван Магазиновић

Стефан Марковић (Земун, 26. децембар 1804 — Беч, 29. новембар 1864) био је српски политичар и члан Друштва српске словесности.

Биографија

Основну школу завршио је у Земуну 1815., a гимназију у Сремским Карловцима 1821. године. Студирао је на универзитету у Аустрији, па био српски учитељ у Копривници.^[1] Тада је превео са немачког роман "Возарева дјевица", и у Карловцу 1830. године објавио као књигу.^[2]

Године 1834. је прешао у кнежевину Србију. Прво је био писар суда у Крагујевцу 1834, а од 1835. године је члан Владе и секретар канцеларије председника Владе од 1835. године. По политичким уверењима спадао је међу аустрофиле. Добио је чин мајора и витеза 1838. године, и до краја каријере достићи ће пуковниковски чин. Дописивао се као министар просвете Вуком Ст. Караџићем.

Директор Кнежеве канцеларије постао је 28. септембра 1837., а главни секретар Совјета владе 1839. године. Био је члан Совјета од 1842. до 1857. године. Марковић је био министар правде и просвете од 21. децембра 1854. до 29. маја 1856. године и од 16. септембра 1856. до 19. јуна 1857. године. Био је вршилац дужности министра иностраних дела од 29. маја до 16. септембра 1856, а министар иностраних дела од 19. јуна 1857. до 31. марта 1858. године. Јавља се и као привремени председник владе средином 1856. године. Дочек Етем-паше представља његов последњи званични чин у кнежевини Србији. Након тога Марковић одликован високим турским орденом Ифтихарског реда.^[3] После повратка кнеза Милоша у Србију напустио је земљу.

Именован је 27. маја 1842. године за првог члана Друштва српске словесности^[4] (претеча Академије), а његов председник био је од 1854. до 1857. године.

Настанио се у Бечу, где је и умро новембра 1864. године.

Његови унуци по кћерки, удатој за адвоката Јована Поповића су Богдан Поповић и Павле Поповић. Сестрић му је био Андра Николић.

Види још

Референце

^ "Даница", Нови Сад 1864.
^ Крамер: "Возарска дјевица", превод Стефан Марковић, Карловац 1830.
^ Богдан Љ. Поповић: "Дипломатска историја Србије", Београд 2010.
^ "Грађа за биографски речник чланова ДСС, СУД и СКА", Београд

Спољашње везе

Биографија на сајту министарства иностраних послова Архивирано на сајту Wayback Machine (1. март 2012)
Биографија на сајту САНУ

[1] "Даница", Нови Сад 1864.

[2] Крамер: "Возарска дјевица", превод Стефан Марковић, Карловац 1830.

[3] Богдан Љ. Поповић: "Дипломатска историја Србије", Београд 2010.

[4] "Грађа за биографски речник чланова ДСС, СУД и СКА", Београд

[1]

[2]

[3]

[4]