Стефан Марковић (кошаркаш)
Стефан Марковић (Београд, 25. април 1988) бивши је српски кошаркаш. Играо је на позицијама плејмејкера и бека.
| Стефан Марковић | |||
|---|---|---|---|
.jpg) Марковић као играч Химкија | |||
| Лични подаци | |||
| Пуно име | Стефан Марковић | ||
| Датум рођења | 25. април 1988. | ||
| Место рођења | Београд, СР Србија, СФР Југославија | ||
| Држављанство | Србија | ||
| Висина | 1,99 m | ||
| Информације о каријери | |||
| НБА драфт | 2010. / није изабран | ||
| Проф. каријера | 2005—2023 | ||
| Позиција | плејмејкер / бек | ||
| Сениорска каријера | |||
| Године | Клуб | ||
| 2005—2006 2006—2010 2010—2011 2011—2013 2013—2014 2014—2016 2016—2017 2017—2019 2019—2021 2021—2023 |
Атлас Хемофарм Бенетон Тревизо Валенсија Банвит Малага Зенит Санкт Петербург Химки Виртус Болоња Црвена звезда | ||
| Репрезентативна каријера | |||
| Године | Репрезентација | ||
| 2007—2016 | Србија | ||
Клупска каријера
уредиМарковић је почео да тренира кошарку у клубу Офи баскет.[1] Професионалну каријеру је почео у Атласу из Београда. Године 2006, на позив Муте Николића, прелази у Хемофарм. Током четири године проведене у Вршцу стекао је пуну афирмацију. У лето 2010. прелази у италијански Бенетон Тревизо и тамо проводи једну сезону.
У јуну 2011. потписао је са Валенсијом двогодишњи уговор са опцијом за још једну годину. У јулу 2013. није успео да се договори за продужетак уговора и постао је слободан играч. У октобру 2013. потписао је једногодишњи уговор са турским Банвитом. У јуну 2014. је потписао двогодишњи уговор са шпанском Уникахом.[2]
У сезони 2016/17. био је играч Зенита из Санкт Петербурга а потом је две године носио дрес Химкија.[3] Почетком августа 2019. је потписао уговор са Виртусом из Болоње.[4] Провео је наредне две сезоне у Виртусу, играјући под тренером Сашом Ђорђевићем. У сезони 2020/21. са екипом Виртуса је освојио титулу првака Италије, што му је први клупски трофеј у играчкој каријери.[5]
У новембру 2021. је потписао уговор са Црвеном звездом до краја 2022/23. сезоне.[6] Са Црвеном звездом је у сезони 2021/22. освојио Јадранску лигу, Куп Радивоја Кораћа и првенство Србије. У наредној 2022/23. сезони поново је освојио Куп Радивоја Кораћа и првенство Србије док је у финалу Јадранске лиге поражен од Партизана. У јуну 2023. године завршио је професионалну каријеру.[7]
Репрезентација
уредиНаступао је у млађим репрезентативним селекцијама Србије. На Светском првенству за младе играче до 19 година 2007. у Новом Саду освојио је златну медаљу.
За сениорску репрезентацију Србије је први пут играо на Европском првенству 2007. године. Са сениорским националним тимом освојио је три сребра - прво на Европском првенству 2009. у Пољској, друго на Светском првенству 2014. у Шпанији и треће на Летњим олимпијским играма 2016. у Бразилу. У августу 2016. је објавио да се повлачи из репрезентације.[8]
Успеси
уредиКлупски
уреди- Виртус Болоња:
- Првенство Италије (1): 2020/21.
- Црвена звезда:
- Првенство Србије (2): 2021/22, 2022/23.
- Јадранска лига (1): 2021/22.
- Куп Радивоја Кораћа (2): 2022, 2023.
Репрезентативни
уреди
Референце
уреди- ^ „Svom sinu nismo nosili torbu”. politika.rs. 14. 12. 2007. Приступљено 13. 8. 2021.
- ^ „Марковић у Уникахи до 2016.”. pressonline.rs. 27. 6. 2014. Архивирано из оригинала 30. 07. 2014. г. Приступљено 27. 6. 2014.
- ^ „Стефан Марковић напустио Химки! Где ће?”. mozzartsport.com. 18. 7. 2019. Приступљено 18. 7. 2019.
- ^ „Званично - Марковић код Теа и Ђорђевића”. mozzartsport.com. 2. 8. 2019. Приступљено 2. 8. 2019.
- ^ „Stefan Marković za MOZZART Sport: Đorđević je otišao iz Virtusa kao pobednik”. mozzartsport.com. 15. 6. 2021. Приступљено 13. 8. 2021.
- ^ „Stefan Marković novo pojačanje Crvene zvezde mts!”. kkcrvenazvezda.rs. 9. 11. 2021. Приступљено 6. 1. 2022.
- ^ „Zvezda potvrdila, Stefan Marković odsvirao kraj: Pefi, hvala ti za sve”. mozzartsport.com. 23. 6. 2023. Приступљено 24. 7. 2023.
- ^ „Стефан Марковић се повукао из репрезентације”. b92.net. 24. 8. 2016. Приступљено 24. 8. 2016.
