Стеван Павловић

Стеван Павловић
Стеван Павловић
	Стеван Павловић
Лични подаци
Датум рођења	13. март 1829.
Место рођења	Нови Сад, Аустријско царство
Датум смрти	6. фебруар 1908. (78 год.)
Место смрти	Нови Сад, Аустроугарска

Стеван Павловић (Нови Сад, 13. март 1829 — Нови Сад, 6. фебруар 1908) био је српски правник, политичар, публициста, преводилац и председник Матице српске.^[1]

Биографија

Породица

Рођен је у породици сиромашног магистратског службеника.^[2]

Образовање

Основну школу и ниже разреде гимназије завршио је у Новом Саду (1841—1845)^[2], а више разреде гимназије у Халашу, где је научио мађарски. У истом месту школске 1847/48. студирао је филозофију.^[2]

За време Револуције 1848-1849. године пребегао је у Србију, и на београдском Лицеју довршио студије филозофије (1849—50). Потом је у Бечу студирао право (1853—1857). Звање доктора правних наука и адвокатску диплому стекао је у Пешти.^[3]

Правник

Радио је као канцелиста у адвокатској канцеларији Јована Суботића у Новом Саду. Када је Суботић изабран за поджупана Сремске жупаније, преузео је његову канцеларију.^[3]

Политичар

Од почетка шездесетих година 19. века био је врло близак сарадник Светозара Милетића и активиста Српске народне слободоумне странке. У више наврата био је посланик Српских народно-црквених сабора (1869-1885) и угарског Сабора (1870-1871).

Спадао је међу најугледније чланове Народне странке, а због популарности у народу грађани Новог Сада су желели да га изаберу за градоначелника.

У два маха (1867—1868. и 1870-1872) уређивао је Милетићеву Заставу.^[2]

Када је на конференцијама у Будимпешти и Кикинди 1884. дошло до иступања нотабилитета, није се придружио тој струји, али је у начелу прихватио њихов програм. Признао је Аустро-угарску нагодбу из 1867. године.

Уз финансијску подршку патријарха Германа Анђелића и мађарске владе покренуо је 1885. лист Наше доба, у коме је заступао ставове супротне онима из времена када је био Милетићев саборац. Лист је уређивао и издавао до 1908. године.^[3]

Матица српска

Фишкал Матице српске постао је 1867. године. Такође је био председник Матице (1880—1881) и председник њеног Књижевног одељења.^[3]

Српско народно позориште

У Друштву за Српско народно позориште био је фишкал (1862—1870), члан Позоришног одсека (1866—1878) и начелник (1878—1881).^[2]

Академик

Од 1883. био је дописни члан Српског ученог друштва, а од 1892. почасни члан Српске краљевске академије.^[4]

Књижевни и преводилачки рад

Писао је стихове, текстове забавног и научног карактера, путописе, приповетке и романе.

Преводио је са латинског, немачког, француског и мађарског.

Одликован је Орденом Светог Саве.^[3]

Последње године живота

Проказан као сарадник Беча и Пеште и издајник националних интереса Срба у јужној Угарској Павловић је старост дочекао у тешкој финансијској ситуацији. Субвенције које је добијао за издавање Нашег доба временом су смањиване и нису редовно исплаћиване.

Тада му је помогла Матица српска, која му је од 1904. до краја живота, исплаћивала новчану накнаду из „Фонда Атанасија Гереског”, намењеног „остарелим, осиромашеним и заслужним књижевницима“, имајући у виду само његове раније заслуге а не обазирући се на његово одметништво.^[2]

Дела

Насловна страна Мале поетике за школу и народ (Нови Сад, 1887)

Књиге

Реч уочи сабора народног (Нови Сад, 1861)
Србски народни сабор у Сремским Карловцима године 1869 (Нови Сад, 1869)
Беседа у спомен покојном Стевану Брановачком (Нови Сад, 1880)
Мала поетика за школу и народ (Нови Сад, 1887)
Јаков Игњатовић, српски књижевник, живот и књижевна радња му (Нови Сад, 1890)
Сима Милутиновић Сарајлија: живот, књижевна радња и слика му (Нови Сад, 1893)
Естетика или Наука о лепоти (Нови Сад, 1895)
Јелисавета, аустријска царица и угарска краљица (Нови Сад, 1903)

Преводи

С немачког

Х. Чоке, Миліонеръ (Београд, 1851)

С латинског

Квинт Курције Руф, Живот Александра Великог, цара македонског (Беч, I-II 1857, III 1861)
Корнелије Тацит, Живот Кн. Јулија Агриколе (Загреб, 1859)

С француског

О.Е. Пико, Срби у Угарској - њихова повесница, повластице, црква, политичко и друштвено стање, I-II (Нови Сад, 1882)

Референце

^ Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 608.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ „ПАВЛОВИЋ Стеван”. www.snp.org.rs.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Српски биографски речник књига 7, Мл-Пан. Нови Сад: Матица српска. 2018. стр. 807—808.
^ „СТЕВАН ПАВЛОВИЋ”. www.sanu.ac.rs.

Функције у институцијама културе
Стеван Брановачки	Председник Матице српске 1880—1881	Ђорђе Натошевић

[лексикон-1] Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 608.

[:1-2] а ^б ^в ^г ^д ^ђ „ПАВЛОВИЋ Стеван”. www.snp.org.rs.

[:0-3] а ^б ^в ^г ^д Српски биографски речник књига 7, Мл-Пан. Нови Сад: Матица српска. 2018. стр. 807—808.

[4] „СТЕВАН ПАВЛОВИЋ”. www.sanu.ac.rs.

[1]

[2]

[3]

[4]