Стеван Опсеница

стеван опсеница
стеван опсеница
	Стеван Стево Опсеница
Лични подаци
Датум рођења	10. март 1913.
Место рођења	Љубово, код Коренице, Аустроугарска
Датум смрти	26. мај 2002. (89 год.)
Место смрти	Загреб, Хрватска
Професија	војно лице
Деловање
Члан КПЈ од	27. септембра 1941.
Учешће у ратовима	Народноослободилачка борба
Служба	НОВ и ПО Југославије; Југословенска народна армија; 1941 — 1964.
Чин	генерал-потпуковник
Херој
Народни херој од	20. децембра 1951.
Одликовања

Стеван Стево Опсеница (Љубово, код Коренице, 10. март 1913 — Загреб, 26. мај 2002), учесник Народноослободилачке борбе, генерал-потпуковник ЈНА и народни херој Југославије.

Биографија

Рођен је 10. марта 1913. у Љубову, код Коренице, у Лици. Потиче из сиромашне сељачке породице. Пошто у његовом селу није било школе, основну школу је похађао у селу Бунићу, удаљеном око десет километара. После завршене школе, остао је на селу и бавио се земљорадњом.

За време служења војног рока, 1935—1937. године, у Рајловцу, код Сарајева, дошао је у додир са војницима-комунистима и преко њих први пут чуо за марксизам и раднички покрет. У Априлском рату, 1941. године, био је мобилисан у Југословенску краљевску војску, а после њене капитулације, 17. априла, пао је у немачко заробљеништво. Пошто је успео да побегне приликом транспорта заробљеника, вратио се у родно село, али су га тамо ухапсиле усташе. После мучења у усташком затвору, успео је да побегне. Скривао се све до почетка устанка, јула 1941. године.

У лето 1941. године био је један од организатора народног устанка у Лици, против фашиста и усташа. У подизању устанка су учествовала и његова браћа Алекса и Станко Опсеница. Био је један од првих партизанских бораца у Лици. Због истицања у борби, током првих устаничких акција, 27. септембра 1941. године примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Крајем новембра 1941. године, постављен је за оперативног официра у тек формираном батаљону „Огњен Прица“, а средином марта 1942. за команданта тада формираног Другог личког партизанског одреда. Одлуком Главног штаба НОП одреда Хрватске, јула 1942. године постављен је за команданта прве партизанске бригаде у Хрватској — Прве личке пролетерске ударне бригаде.

Почетком 1943. године завршио је Виши официрски курс при Официрској школи Врховног штаба НОВ и ПОЈ. Потом је обављао дужности оперативног официра у Штабу Шесте личке дивизије, начелника Оперативног штаба за Лику, начелника Штаба 35. личке дивизије и заменика команданта Једанаестог хрватског корпуса.

После ослобођења Југославије, завршио је Вишу војну академију ЈНА и Курс оператике на Ратној школи ЈНА. Обављао је разне одговорне дужности у Југословенској народној армији (ЈНА) — командант дивизије, помоћник команданта Подручја и Армије. Пензионисан је у чину генерал-потпуковника ЈНА 1964. године.

Умро је 26. маја 2002. године и сахрањен је у Гробници народних хероја на загребачком гробљу Мирогој.

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања, међу којима су — Орден ратне заставе, Орден заслуга за народ са златном звездом, Орден братства и јединства са златним венцем, Орден партизанске звезде са сребрним венцем и два Ордена за храброст. Орденом народног хероја одликован је 27. новембра 1953. године. Његов рођени брат Станко, такође је проглашен за народног хероја Југославије.

Литература

Vojna enciklopedija tom VI. Beograd. 1973. COBISS.SR 168834823
Narodni heroji Jugoslavije tom II. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48703239