Старички рејон
Старички рејон (рус. Старицкий район) административно-територијална је јединица другог нивоа и општински рејон у у централном и јужном делу Тверске области, на северозападу европског дела Руске Федерације.
| Старички рејон Старицкий район | |
|---|---|
 | |
| Држава |  Русија |
| Федерални округ | Централни |
| Административни субјект |  Тверска област |
| Админ. центар | Старица |
| Статус | општински рејон |
| Оснивање | 1929. |
| Површина | 3.035 km2 |
| Становништво | 2014. |
| — број ст. | 23.616 |
| — густина ст. | 7,78 ст./km2 |
| Временска зона | UTC+3 |
| Регистарске таблице | 69 |
| Званични веб-сајт | |
.png)
.png)
Административни центар рејона је град Старица. Према проценама националне статистичке службе Русије за 2014. на територији рејона је живело 23.616 становника или у просеку око 7,78 ст/км².
Географија
уредиСтарички рејон смештен је у централним и јужним деловима Тверске области и обухвата територију површине од 3.035 км², што чини око 3,6% обласне територије. Веома је издужен у смеру северозапад-југоисток. Граничи се са Калињинским рејоном на истоку, на северу су Торжочки и Кувшиновски, а на северозападу Селижаровски рејон. На западу граничи са територијом Ржевског рејона , док је на југу Зупцовски рејон. На југоистоку је узак гранични појас према Московској области.
Старички рејон се налази у горњем делу тока реке Волге који се локално назива и Ржевско-Старичким Поволжјем. Волга пресеца рејонску територију готово по средини и на том подручју тече у правцу југ-север. У географском смислу рејон лежи на источним деловима Валдајског побрђа.
Историја
уредиСтарички рејон успостављен је 1929. године као административна јединица тадашње Западне области (са седиштем у Смоленску) Руске СФСР. У саставу Калињинске (данас Тверске) области је од њеног оснивања 1935. године.
Демографија и административна подела
уредиПрема подацима пописа становништва из 2010. на територији рејона су живела укупно 24.056 становника,[1] док је према процени из 2014. ту живело 23.616 становника, или у просеку 7,78 ст/км².[2]
| 1959. | 1970. | 1979. | 1989. | 2002. | 2010. | 2014. |
|---|---|---|---|---|---|---|
| --- | --- | --- | 28.764[3] | 25.765[4] | 24.056[1] | 23.616* |
Напомена: * Према процени националне статистичке службе
На подручју рејона постоји укупно 417 насељених места подељених на укупно 9 општина (8 сеоских и 1 урбана општина). Статус градског насеља има град Старица који је уједно и административни центар рејона (смештен у готово географском центру рејона). У административном центру живи око 40% укупне рејонске популације.
Саобраћај
уредиПреко територије рејона пролази железничка магистрала на релацији Санкт Петербург—Ржев, те магистрални друмски правац А112 Твер—Ржев.
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ а б "Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1". Архивирано на сајту Wayback Machine (15. март 2013)
- ^ Оценка численности постоянного населения Тверской области на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. мај 2014)
- ^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
- ^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
Спољашње везе
уреди
- Званични веб-сајт
- Територија рејона на старим и савременим картама (упоредни приказ) Архивирано на сајту Wayback Machine (9. децембар 2014)
- Историјски подаци о рејону
- Историјско-културни споменици Старичког рејона.