Стапарска градина

Стапарска градина је археолошко налазиште које се налази се изнад кланца реке Ђетиње, у атару села Стапари, на 11 km западно од Ужица.[1]

Стапарска градина
Опште информације
МестоСтапари
ОпштинаУжице
Држава Србија
Врста споменикаархеолошко налазиште
Време настанканеолит

Насеље у Стапарима локализовано је на градинском узвишењу са надморском висином од 666 m, непосредно изнад тунела и старе железничке пруге уског колосека, која је Ужице повезивала са Сарајевом. Тај у основи доста стрм брег, познат као Велика градина, на својој северозападној страни гради мањи плато одакле се постепено спушта према својој југоисточној страни.

Археолошка истраживања

уреди

Обимна истраживања са више блок сонди, извршена у периоду између 1956. и 1958. године, показала су да се ради о насељу дубоких и добро сачуваних слојева и спада у једно од најзначајнијих градинских насеља у западној Србији. Стратиграфија слоја дубине 3,5 метра показује три хоризонта становања: најнижи и најстарији слој одговара неолиту, средњи слој одговара винчанско-плочничкој фази и трећи из периода бронзаног доба. У току истраживања у слојевима насеља откривени су масивни остаци надземних стамбених објеката и доста добро очувани елементи три куће, а у најдубљем најстаријем слоју и земуничне јаме. Значајно је истаћи да је у насељу пронађен релативно велики депо житарица, у коме доминира пшеница која води порекло из агри-културних врста предње Азије.

Насеље у Стапарима највероватније је настало у пуном развоју неолитске епохе и егзистирало све до бронзаног доба. Експонати нађени на овом локалитету налазе се у Народном музеју у Ужицу.

Референце

уреди
  1. ^ Зотовић, Др Михаило. „Градинска насеља-неолит” (PDF). Град Ужице. Архивирано из оригинала (PDF) 3. 3. 2016. г. Приступљено 12. 2. 2017. 

Спољашње везе

уреди