Станко Шепић
Станко Шепић (Ријека, 4. мај 1941) српски је композитор, диригент и пијаниста.[1]
Станко Шепић | |
|---|---|
| Датум рођења | 4. мај 1941. |
| Место рођења | Ријека, Краљевина Италија |
Биографија
уредиРођен је у Ријеци 4. маја 1941. године,[2] где је завршио гимназију и средњу музичку школу (одсек за клавир). Студирао на Музичкој академији у Београду (касније Факултет музичке уметности) и дипломирао на одсеку за дириговање и на одсеку за клавир. Одмах по завршетку студија изабран за уметничког сарадника на Музичкој академији, а паралелно је радио и у Опери Народног позоришта у Београду (1970-1975), где је дириговао претежно балете.[1]
Године 1975. изабран је за доцента за предмет дириговање и свој радни век провео као редовни професор дириговања и шеф диригент симфонијског оркестра Факултета музичке уметности, који се под његовим вођством развио у респектабилно извођачко тело. Са оркестром ФМУ остварио веома успешну и запажену турнеју по Француској, а освојио је и прву награду на фестивалу омладинских симфонијских оркестара у Белгији. Последње гостовање са оркестром ФМУ имао 2007. године (БиХ, Хрватска, Словенија).
Као диригент наступао са водећим оркестрима у свим републикама бивше Југославије, а гостовао је и у Шпанији, Белгији и Грчкој. Дириговао на престижним фестивалима као што су: БЕМУС, Дубровачке летње игре и Охридско лето. Станко Шепић је једини уметник који је на БЕМУС-у био заступљен као композитор, диригент и пијаниста.[1]
Најзначајнија дела
уредиСкоро сва Шепићева дела изведена су јавно на значајним концертима и фестивалима, где су и снимљена. Посебно се издвајају капитална оркестарска дела као што су „Реквијем“, „Стабат Матер“ (изведен на БЕМУС-у), три симфоније и концерт за клавир и симфонијски оркестар. Две соло песме (једна на стихове Црњанског, а друга на сопствене) награђене су првом и једином наградом на конкурсу за соло песме у Новом Бечеју.[1]
Лично
уредиДекларише се као Хрват и атеиста, демократске наднационалне оријентације.[2]
Референце
уреди- ^ а б в г Станко Шепић, биографија
- ^ а б Mimica, Stjepan (1991). Ko je ko u Srbiji (I изд.). Beograd: Bibliofon. стр. 471.
Спољашње везе
уреди
