Станко Бурић (Загреда, код Даниловграда, 1920Врелo, 29. март 1943) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

станко бурић
Станко Бурић
Лични подаци
Датум рођења1920
Место рођењаЗагреда, код Даниловграда, Краљевина СХС
Датум смрти29. март 1943.(1943-03-29) (22/23 год.)
Место смртиВрелo,
Професијаинжењер
Деловање
Члан КПЈ од1940.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Херој
Народни херој од7. јула 1953.

Биографија

уреди

Рођен је 1920. године у Загреди, код Даниловграда, у сиромашној земљорадничкој породици. Пре рата је завршио Технички факултет у Београду. Револуционарном омладинском покрету прикључио се 1936. године. Још као матурант у пећкој гимназији руководио је скојевском организацијом у граду, и у селу Витомирици.

Окупација Југославије 1941. затекла га је у Црној Гори. Активно је учествовао у Тринаестојулском устанку, а затим у многим борбама које су водиле црногорске јединице до повлачења у Босну.

У једној борби 1942. године био је рањен. После тога је извесно време радио при Врховном штабу НОВЈ, а касније је упућен на терен Косова и Метохије. Стигао је са још неизлеченим ранама које је задобио у Босни. Доласком на Космет постао је члан Бироа Окружног комитета КПЈ и на тој дужности остао до своје смрти. Под изванредно тешким околностима, Станко је много радио и допринео јачању партиских организација, омасовљавању Народноослободилачког покрета те стварању и јачању партизанских оружаних јединица на Косову и Метохији.

Приликом одржавања једног партијског састанка у Врелима на Косову, наишао је на заседу од 20 фашиста. Имао је пушкомитраљез и прихватио је борбу. Пошто је био скоро сам (пратио га је само један члан КПЈ) није могао да се избори против фашиста који су га били опколили. Борба је потрајала дуго у ноћ. Тек кад је свануло, непријатељски војници су му пришли и видели да је погинуо. Поред њега је лежало и неколико непријатељских војника.

Указом председника Федеративне Народне Републике Југославије Јосипа Броза Тита, 7. јула 1953. године, проглашен је за народног хероја.

Литература

уреди