Станица (насеље)
Станица (рус. станица, укр. станиця), представљала је политички и привредни центар козачких група углавном на југу Руске Империје. Станице су имале статус руралних општина и у њиховом саставу налазило се једно или више козачих насеља. У саставу станица су се налазили не само централни делови насеља већ и сва околна земљишта која су припадала козачким породицама. Станицама су управљали изабрани козачки атамани које су бирани од стране козачких породица, а сво земљиште које се налазило у границама једне станице било је у заједничком власништву свих козачких породица које су ту живеле. Сличан демократски систем расподеле власти и добара постојао је још само на подручју Новгородске републике током средњег века. „Систем станица” је доживео потпуни колапс након Руске револуције за којом је уследила општа колективизација.
![](http://up.wiki.x.io/wikipedia/commons/thumb/f/fa/Map_of_Russia_-_Stanitsa.svg/350px-Map_of_Russia_-_Stanitsa.svg.png)
Станице су имале статус војних насеља и свака станица је била у обавези да у козачке војне одреде у зависности од потребе пошаље један ескадрон војника (од 65 до 75 војника). Куће у станицама су биле углавном изграђене од дрвета, а у средишту сваке станице налазила се православна црква, школа и пијачни трг (мајдан, рус. и укр. майдан). Како су радно способни мушкарци у станицама били предодређени за војну службу, највећи део привредних активности у њима обављале су жене. Унутар сваке станице обично се налазио млин, а на рубовима и гробље. Станице су неретко биле окружене и дрвеним бедемима који су их штитили од напада непријатеља. Атаман који је управљао станицом равноправно је делио земљу козачким породицама које су ту живеле, а све најважније одлуке које су се тицале свих становника станице доносиле су се уз учешће свих пунолетних мушкараца, односно представника свих породица.
Станица као тип руралног насељеног места одржала се и до данашњих дана у јужним деловима Русије − Адигеја, Волгоградска област, Дагестан, Ингушетија, Кабардино-Балкарија, Карачајево-Черкезија, Краснодарски крај, Ростовска област, Северна Осетија, Ставропољски крај и Чеченија.
По броју становника станице често премашују и мање градове, тако да су данас највеће станице у Русији Каневскаја (44.000) и Лењинградскаја (37.000) уједно и највећа сеоска насеља у земљи.
Види још
уреди- Јурт , или козачка станица
Спољашње везе
уреди- ОКТМО регистратор насељених места у Русији Архивирано на сајту Wayback Machine (19. октобар 2017)