Српска православна црква Св. Николе у Јаши Томићу
Црква св. Николе подигнута је 1746. године у барокном маниру.[1] Једнобродна грађевина засведена је полуобличастим сводом, док певнице образују трансепт стварајући утисак крстообразне основе. Олтарска апсида захвата ширину брода, а масивни торањ на западном прочељу излази из равни фасаде и ослања се на два масивна стуба. Грађевина је споља оживљена кордонским венцима и слепим аркадама и нишама у две зоне. Степениште за торањ смештено је споља, уз западну фасаду[2].
| Црква Светог Николе у Јаши Томићу | |
|---|---|
 Црква Светог Николе у Јаши Томићу | |
| Опште информације | |
| Место | Јаша Томић |
| Општина | Сечањ |
| Држава |  Србија |
| Време настанка | 1746. |
| Тип културног добра | Споменик културе од великог значаја |
| Надлежна установа за заштиту | Завод за заштиту споменика културе |
| www | |
Најстарије сликарство из 1755. године у цркви – два фреско фрагмента фигура ратника у олтару и царске двери са старог иконостаса – вероватно су рад групе зографа из круга Недељка и Шербана Поповића. Засновани на традиционалном схватању сликарства, ови радови снажног колорита показују просечне уметничке квалитете. Четири сачуване престоне иконе Павела Петровића из 1839. године, крупних, меко моделованих форми и мирног колорита, откривају портретске склоности аутора. Дрворезбарски радови на данашњем иконостасу класицистичке конструкције изведени су у првој половини XIX века. Осликавање иконостаса сажетог програма и свода наоса са представом Саваота у слави извео је 1905. године Стеван Алексић у импресионистичком маниру минхенског круга.[3] Поштујући моделацију и форму, он лаком и разиграном палетом наглашава декоративност.
Галерија
уреди-
Црква Светог Николе у Јаши Томићу -
Западна фасада -
Јужна фасада -
Ентеријер -
Зидно сликарство свода -
Царске двери
Референце
уреди- ^ Мата Косовац: "Српска православна митрополија Карловачка по подацима из 1905. године", Карловци 1910. године
- ^ Crkva Svetog Nikole u Jaši Tomiću - Zavod za zaštitu spomenika kulture Zrenjanin
- ^ Милош Поповић: "Верско-црквени живот Срба у Банату", Зрењанин 2001. године
