Брчко

Брчко
Брчко;
	Колаж Брчког
Административни подаци
Држава	Босна и Херцеговина
Дистрикт	Брчко Дистрикт
Становништво
— 2013.	39.893
Географске карактеристике
Координате	44° 52′ 36″ С; 18° 48′ 36″ И / 44.87671° С; 18.81004° И
Временска зона	UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	92 m
	Брчко Брчко на карти Босне и Херцеговине
Остали подаци
Поштански број	76101
Позивни број	049
Веб-сајт	www.bdcentral.net

Брчко је град на сјевероистоку Босне и Херцеговине. Административно је сједиште Брчко Дистрикта. Према попису из 2013. у граду Брчко је пописано 39.893 лица, а у цијелом дистрикту Брчко 83.516 лица.^[1] У граду данас релативну већину становништва чине Срби, а у значајном броју су заступљени и Бошњаци.

Географија

Мост преко Саве у Брчком

Град Брчко је смештен у Посавини, на десној обали ријеке Саве, односно на ушћу њене десне притоке Брке, на 44° 52" сјеверне географске ширине и 18° 48" источне географске дужине, на 95 метара надморске висине. Источно од града простире се плодна Семберија, а западно је Посавина, док се петнаестак километара јужно од града дижу обронци планине Мајевице.

Клима

Средња годишња температура износи 11,2 °C, а клима је умерено-континентална са 760 mm³ падавина годишње.

Историја

У старом веку су подручје данашњег Брчко Дистрикта насељавали Илири, да би га потом освојили Римљани. Овај простор се, у оквиру Римског царства, налазио на граници провинција Паноније и Далмације. На месту данашњег града Брчко налазио се римски град Салде.^{[тражи се извор]}

У доба сеобе народа и средњем веку, овај простор улази у састав Хунског каганата, Остроготске краљевине, Лангобардске државе, Аварског каганата, Српске кнежевине, Самуиловог Македонског царства, Византије, Краљевине Угарске, Бановине Босне, Сремске краљевине Стефана Драгутина, Краљевине Босне и, почетком новог века, у састав Османског царства.^{[тражи се извор]}

Током византијске управе, овај простор је био део Теме Сирмијум, чије се седиште налазило у Сирмијуму (данашњој Сремској Митровици), а током угарске управе, улазио је у састав Бановине Соли и Сребреничке бановине. Током османске управе, подручје данашњег Брчко Дистрикта је било у административном оквиру Зворничког санџака и Босанског ејалета, а у црквеном погледу, под јурисдикцијом Пећке патријаршије.^{[тражи се извор]}

Између 1718. и 1739. године, подручје је било под хабзбуршком управом у оквиру хабзбуршке Краљевине Босне, али 1739. поново долази под управу Османског царства. Од 1878. овај простор је био под окупацијом Аустроугарске. 1892. у Брчком је изграђена градска већница у псеудомаварском стилу. Аустроугарска је 1908. године анектирала Босну и Херцеговину и укључила у састав Кондоминијума Босна и Херцеговина.^{[тражи се извор]}

Након Првог светског рата, подручје данашњег Брчко Дистрикта улази у састав Државе Словенаца, Хрвата и Срба, а потом и у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца (Југославије). Од 1918. до 1922. године, подручје је било у саставу покрајине Босне и Херцеговине, од 1922. до 1929. у саставу Тузланске области, од 1929. до 1939. у саставу Дринске бановине и од 1939. до 1941. у саставу Бановине Хрватске. У ово време, место је сматрано средиштем шљиварске производње, расадник је основан 1929.^[2]

Између 1941. и 1944. године, овај простор је био под окупацијом Независне Државе Хрватске, да би 1945. постао део Федералне Државе Босне и Херцеговине, једне од земаља Демократске Федеративне Југославије која ће недуго потом бити преименована у Народну Републику Босне и Херцеговине у склопу ФНРЈ.^{[тражи се извор]}

Током рата у Босни и Херцеговини (1992—1995), на овом простору се налазио српски коридор, који је повезивао источни и западни део Републике Српске и који је био једина веза западних делова Републике Српске и Републике Српске Крајине са Србијом. Дејтонским споразумом из 1995. године, подручје данашњег дистрикта Брчко је подељено између Републике Српске и Муслиманско-хрватске федерације (Федерације БиХ), да би, након арбитражне одлуке, 2000. године био успостављен Брчко Дистрикт, као посебна територијална јединица у саставу Босне и Херцеговине.

Становништво

Град Брчко у Брчко Дистрикту

Састав становништва – насеље Брчко
	2013.^[3]	1991.^[4]	1981.^[5]	1971.^[6]	1961.^[7]
Укупно	39 893 (100,0%)	41 406 (100,0%)	31 437 (100,0%)	25 337 (100,0%)	17 949 (100,0%)
Срби	19 420 (48,68%)	8 253 (19,93%)	5 532 (17,60%)	5 481 (21,63%)	5 260 (29,31%)
Бошњаци	17 489 (43,84%)	22 994 (55,53%)¹	16 725 (53,20%)¹	15 651 (61,77%)¹	5 431 (30,26%)¹
Хрвати	1 457 (3,652%)	2 894 (6,989%)	2 157 (6,861%)	2 663 (10,51%)	2 472 (13,77%)
Неизјашњени	466 (1,168%)	–	–	–	–
Роми	333 (0,835%)	–	5 (0,016%)	6 (0,024%)	4 (0,022%)
Остали	155 (0,389%)	2 054 (4,961%)	468 (1,489%)	327 (1,291%)	78 (0,435%)
Босанци	138 (0,346%)	–	–	–	–
Муслимани	111 (0,278%)	–	–	–	–
Албанци	77 (0,193%)	–	86 (0,274%)	115 (0,454%)	65 (0,362%)
Југословени	60 (0,150%)	5 211 (12,59%)	6 351 (20,20%)	952 (3,757%)	4 250 (23,68%)
Босанци и Херцеговци	44 (0,110%)	–	–	–	–
Православци	44 (0,110%)	–	–	–	–
Непознато	38 (0,095%)	–	–	–	–
Црногорци	31 (0,078%)	–	65 (0,207%)	82 (0,324%)	278 (1,549%)
Македонци	24 (0,060%)	–	16 (0,051%)	19 (0,075%)	35 (0,195%)
Словенци	4 (0,010%)	–	19 (0,060%)	25 (0,099%)	55 (0,306%)
Турци	2 (0,005%)	–	–	–	–
Мађари	–	–	13 (0,041%)	16 (0,063%)	21 (0,117%)

¹ На пописима од 1971. до 1991. Бошњаци су пописивани углавном као Муслимани.

Саобраћај

Жељезничка станица у Брчком

Град је важан транзитни центар и кроз њега пролази најважнија путна комуникација која повезује западни с источним дијелом Републике Српске те централни део Федерације БиХ са Хрватском и Посавским кантоном.

Поред веома значајних копнених комуникација, Брчко има и савремено опремљену луку на реци Сави, која се уклапа у јединствени пловни пут од Црног до Северног и Балтичког мора.

Привреда

Брчко има значајне индустријске капацитете.

Спорт

Брчко је сједиште фудбалских клубова Јединство, Локомотива и Илићка 01. Сваке године последњу суботу пред Видовдан, одржава се атлетска манифестација Видовданска трка, двоструки носилац плакете ИААФ (за 2009. и 2012. годину).