Срнетица (Источни Дрвар)
Срнетица је насељено мјесто у општини Источни Дрвар, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 1991. у насељу је живио свега 1 становник. На попису становништва 2013. године, према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине није било становништва.[1]
Срнетица | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Источни Дрвар |
| Становништво | |
| — 2013. | 0 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 27′ 11″ С; 16° 35′ 52″ И / 44.4531° С; 16.5978° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 1.305 m |
  Срнетица Срнетица на карти Босне и Херцеговине | |
Географија
уредиСрнетица се налази у сјеверном дијелу општине, а смјештена је на око 12 километара од сједишта Источног Дрвара, села Потока, скривена у срцу планине Клековаче на преко 1.000 метара надморске висине. Срнетица је подједнако удаљена од Стрмице, Јајца и Приједора. Сва та три мјеста, односно дестинације, од Срнетице, су удаљена по 107 километара.
Историја
уредиНасеље Срнетица, иако данас без становника, до 1976. године је била варош са 2.500 становника и 3.000 радника. Срнетица је некад била највећи жељезнички чвор на ускотрачној прузи у југоисточној Европи, а као једна од радничких колонија "Шипада", почела се градити пред сам почетак Првог свјетског рата. Пруга у Срнетици је прављена за вријеме Aустроугарске, како би се олакшао превоз шуме, коју је тадашња власт масовно експлоатисала. Срнетица је тада била варош са развијеном инфраструктуром и великим бројем објеката. Поред великог броја индивидуалних и колективних објеката за становање, Срнетица је имала цркву посвећену Светом Ђорђу, продавницу, ресторан, амбуланту, мјесну канцеларију, пошту, апотеку, биоскопску салу.[2]
У Срнетици је друштвени живот био у великој мјери развијенији него у околњим варошима. Становништву су били обезбјеђени сви услови за живот, а у самој Срнетици, редовно су се одржавале културне, спортске и разне друге манифестације. Срнетички биоскоп је редовно приказивао филмове, тако да су филмови који су гледани у Сарајеву одмах наредни дан пуштани и у Срнетици. Срнетица је имала амбуланту са три љекара, и апотеком, за коју кажу да такве није било ни у Београду. Спортске активности су се одржавале у склопу спортског друштва, гдје се посебно истицао фудбалски клуб.[3]
Становништво
уредиПрема попису становништва из 1991. године, насељено мјесто Срнетица имало је 1 становника. Након укидања пруге 1976. године становништво се масовно иселило из овог насеља, а сама варош је остала напуштена и препуштена зубу времена. Посљедњи становник Срнетице био је Блажо Ђаковић који је убијен током операције Маестрал.
| Националност[4] | 1991. | 1981. | 1971. |
| Срби | 1 (%) | ||
| Укупно | 1 | ' | ' |
| Демографија[4] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1948. | 270 | |
| 1953. | 435 | |
| 1961. | 636 | |
| 1971. | 487 | |
| 1981. | 11 | |
| 1991. | 1 | |
| 2013. | 0 | |
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ „Прелиминарни резултати Пописа становништва, домаћинстава и станова у Босни и Херцеговини 2013, Агенција за статистику БиХ, Сарајево, 5. 11. 2013.” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 23. 11. 2018. г. Приступљено 04. 05. 2019.
- ^ „Ћиро оживљава Високу Крајину”. Глас Српске. Приступљено 25. 8. 2016.
- ^ „Срнетица изгубљени град у срцу планине Клековаче”. Независне новине. Приступљено 25. 8. 2016.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Извори
уреди- Срнетица на www.www.mojdrvar.rs.ba[мртва веза] (језик: српски)
- Књига: „Национални састав становништва — Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
