Спомен-црква Свете Петке у Ћурлини

Спомен-црква Свете Петке у Ћурлини
Спомен-црква Свете Петке у Ћурлини
Опште информације
Место	село Ћурлина
Општина	Дољевац
Држава	Србија
Врста споменика	црква
Време настанка	1901.
Тип културног добра	Споменик културе
Власник	Епархија нишка
Надлежна установа за заштиту	Завод за заштиту споменика културе Ниш

Спомен-црква Свете Петке у Ћурлини једна је од цркава из 20. века у Општини Дољевац и Епархији нишкој. Црква је изграђена 1901. на темељима Византијске гробнице из 12. века, тако да се у оквиру црквене порте налази поред храма посвећеног Светој Петки, велелепнa скулптура са сликом краља Милана Обреновића, спомен-чесма подигнута 1925. године, и некад видљиви остаци импозантне византијске базилике.^[1]

Статус и категорија заштите

Због свог историјског, архитектонског и верског значаја Византијска базилика и спомен-црква Света Петка у Ћурлини су, 1948. године, проглашени за „Културно добро од великог значаја“ и уведени у централни регистар споменика културе у Републици Србији. Као основ за упис у регистар послужило је решење Завода за заштитуту и научно проучавање споменика културе НРС бр.671/48 од 6. маја 1948. године.

Надлежни завод који води локални регистар и бригу о овом археолошком локалитету је: Завод за заштиту споменика културе Ниш.^[2]

Положај и стање заштите

Село Ћурлина у коме се налази спомен-црква Свете Петке

Византијска базилика и спомен-црква Свете Петке налазе се у насељу Ћурлина у општина Дољевац и Нишавском управном округу. Црква и сви објекти у њеној порти су након рестаурације, уз материјалну помоћ Краљевине Данске, у реалативно добром стању. Скулптура са сликама краља Милана Обреновића и Св. Николе, због значајних оштећења је рестаурирана. Слике на платну су извађене из рама и након обнове изложене су у Старом двору у Београду.^[3]

Географски положај

Северна гографска ширина: 43° 15′ 22"
Источна географска дужина: 21° 53′ 06"
Надморска висина: 260 m

У спомен-цркви Свете Петке у Ћурлини, тренутно се налази само мермерни рам са постаментом, без слика (или бар њихових реплика).^[3]

Историја

Након римско-византијског периода створена је српска држава. У средњем веку српски владари и властела изградили су велики број цркава и манастира. У Јужном поморављу и Топлици настао је велики број цркава. Тековине средњовековне српске државе, на које је српски народ посебно поносан, спадају у највредније и најважнијеспоменике средњег века на тлу Европе. Један од таквих је и Византијска базилика у Ћурлини, која се не помиње у расположивим историјски изворима из тог периода, већ много касније.

Детаљан опис налазишта „Византијска базилика“, међу првима дао је наш познати књижевник и научник Милан Ђ. Милићевић, који је одмах по ослобођењу од Турака 1882. године, обишао новоослобођене крајеве Србије. О овој цркви и њеним материјалним остацима, са зидовима, тада сачуваним, до висине од око једног метра, он је између осталог записао: Црква је зидана од печених опека налик на опеке римске, олтар је окренут право ка истоку. Дужина цркве је 26,19 m од којих на олтар долази 6,80 m на праву цркву 12,46 m и на припрату 3,75 m. Милићевић је описе цркве дао након што је налазиште Византијске базилике посетио у време њеног откопавања, очему каже:^[4]

„

Неки Благоје Маслар из села Малошишта почео је први да откопава и да тражи цркву. Видевши да се Благојева побожна ревност награђује тако ненаданим открићем и други сељаци навале помагати Благоју и до сада је откопано свуда око зида.

”

Међутим различита су мишљења о њеном датовању. Својом основом најближа је грађевинама из пост-Јустинијанове епохе, старије од 12. века, док би је историјске околности у овим деловима Србије, могле ближе датовати у прву половину 11. века.^[5]

Портет краља Милана у Ћурлини

„

До систематских археолошких ископавања, која би требало да следе, многа питања, као и то, да је можда базилика у Ћурлини, каквих мишљења има, катедрална црква Св. Прокопија, морају остати отворена?

”

Мермерни рам са постаментом

На локалитету ове древне базилике из раног византијског периода, више векова касније на предлог београдских општина Врачар, Савски венац и Звездара, са чијим предстваницима је, ловећи дивљач, још док је био кнез, Милан прошпартао цео Ћурлински крај подигнута је 1901. године нова црква, данашњи храм Свете Петке у Ћурлини.

Током бугарске окупације њени војници су у овој цркви исказали непримерено понашање према културном наслеђу једног народа. Црква је оскрнављена на разне начине, а слика на платну краља Милана, знатно оштећена оштрицама војничког сечива. У таквом стању црква у Ћурлини после Другог светског рата, била је дуго, јер се налазила ван главних комункационих праваца, а комунистичка власт није придавала већи значај верским објектима, а још мање сликама старог српског краља Милана.^[3]

Деведесетих година прошлог века због неодржавања пао је кров цркве. После тога црква је рестауирана, а слика краља Милана и Св. Николе, однете су у нишки Завод за заштиту споменика културе. Одатле, слика је 2003. године у пратњи полиције пренета у Београд на конзервацију и рестаурацију.^[6]

Конзерваторско-рестаураторски поступак на обе слике, спроведен је у више фаза, због велике деградације свих слојева слика. Слике су фиксиране Bevom 371, у топлом поступку у вакуум-столу, а затим ојачане ламинатом са истим везивом, са уметањем фрагмената одговарајућег ланеног платна у око 20% недостајућих делова. Радови су завршени јула 2005. године на обема сликама, а слике су 2007. године у реплици споменика са конзерваторско-рестаураторском документацијом изложене у Старом двору у Београду, као знак поштовања према краљу Милану Обреновићу, утемељитељу тог здања.^[7]

Спомен-црква Свете Петке

На овом знаменитом месту из Средњег века, једним делом преко темеље византијске базилике, саграђена је спомен-црква Св. Петке у Ћурлини, у славу краља Милана Обреновића, ослободиоца ових крајева од Турака.

Црква је изграђена добровољним прилозима грађана Ниша и мештана околних села, 1900. године у време владавине Краља Александра I Обреновића. Црква је освештао епископа нишки Никанора 11. септембра 1901. године.

Архитектура

Црква Свете Петке изграђена је у духу еклектицизма, на самом почетку 20. века, као сакрални објекат, значајан за приближавање градитељства у Јужној и источној Србији, европским достигнућима, тога периода.

Црква Свете Петке у Ћурлини једнобродна је грађевина са куполом на осмострану тамбуру и певничким трансептом у основи куполе. За часну трпезу служи сачувани део стуба са олтарне преграде накадашње византијске базилике.

Фреско декорација

Фреско декорација Црква Свете Петке скромне је уметничке вредности и прекрива само сводне површине храма. Иконе за иконостас такође скромне вредности, рађене су у техници уље на платну с почетка 20. века.

Фреско декорација Црква Свете Петке

Скулптура са сликом краља Милана Обреновића

Како је настала скулптура са сликом краља Милана Обреновића?^[3] Предлог да се изгради црква у Ћурлини и у њој ослика краљ Милан, потекла је од београдских општина Врачар, Савски венац и Звездара, са чијим предстваницима је, ловећи дивљач, још док је био кнез, Милан прошпартао цео Ћурлински крај. Тако је настао величанствени споменик краљу Милану Обреновићу, који задивљује својом монументалношћу, и плени достигнутим реализмом, који се на моменте приближава веризму, двојице истакнутих представника овога правца, Петра Убавкића и Ђорђа Крстића.

У простору северног зида наоса цркве, између западног зида и пиластра, смештен је скулптура са сликом краља Милана Обреновића висока 5 (4,75) метара.^[3] У мермерном раму представљени су Свети Никола и портрет краља Милана. На постаменту је натпис – Краљу Милану I благодарни грађани Врачара и Савинца.

Скулптура са сликом краља Милана Обреновића израђена је 1902. године у простору северног зид Спомен-црква Свете Петке у Ћурлини, између западног зида и пиластра. Овај јединствени споменик краљу Милану Обреновићу (тада једини јужно од Београда) настао је заједничким радом; сликара Ђорђа Крстића и вајара Петра Убавкића. Обе слике на платну, парадни портрет владара, као апетоузу (величање) краља Милана и Светог Николе, његове крсне славе, насликао је Ђорђе Крстић, иначе краљев стипендиста.

Слике је уоквирио у скулптурално обрађен рам у декоративној пластици од ситнозрнастог мермера, са грбом и орлом (што приличи краљевском знамењу), на врху скулптуре, такође краљев стипендиста, вајар Петар Убавкић.^[3]

Опис слика

У линети, изнад портрета краља Милана, је слика Светог Николе, у истој сликарској техници као и портрет краља Милана. Слика Светог Николе представља - породичну славу краљевске куће Обреновића.

Слика Св. Николе је препознатљивог лика овог свеца, са кратком округлом брадом и косом, и раширеним рукама док се помаља из облака.

Портрет краља Милана Обреновића (димензије 2 х 1,3 m), који се налази испод слике Св. Николе, осликан је у стојећем ставу са левом руком ослоњеном на мач, и десном у којој држи повељу цара Душана. У доњем делу, на столу, лежи карта Балканског полуострва, а на супротној страни су планови и хартије. Краљ Милан је обучен је у црвени мундир и црне панталоне, са шињелом на леђима. Око врата му је крст, а на попрсју орден Карађорђева звезда I реда. Позадина слике је тамнија, и у виду је размакнуте завесе, одакле се пробија црвекаста светлост ране зоре. Ова светлост дискретно обасјава мајестетично владарско лице са црним брковима.

Галерија

Види још

Извори

^ Епископ горњокарловачки Симеон., 1969. - Карактерологија српског православља, Српска православна црква 1219-1969, (Споменица о 750-годишњици аутокефалности), Београд 1969.
^ Мирчетић Д.Ж. (2002). Историјски архив Ниш 1948-1998. Ниш: Вук Караџић
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Славко Виденовић, Краљу Милане, вртати се назад, Народне новине, Ниш, 6-8.јануар 2009. pp. 4.
^ Марјановић - Вујовић Г., 1986. - Средњовековне некрополе у Србији евидентиране кроз археолошка ископавања, Старинар XXXVII, Београд 1986.
^ Мијушковић - Калић Ј., 1983. - Ниш у средњем веку, Историја Ниша I, Ниш 1983
^ Општина Дољевац, Стратегија развоја туризма општине Дољевац за период 2012. до 2016. године (2011), pp. 34-35
^ Kultura Beograd: Skulptura sa portretom kralja Milana u Starom dvoru, Decembаr 26, 2007.

Литература

Андрејевић Б. 2001. Споменици Ниша - заштићена културна добра од изузетног и од великог значаја, II издање, Ниш 2001.
Калић-Мијушковић Ј., 1983. Ниш у средњем веку, Историја Ниша I, Ниш, 1983.

Спољашње везе

[1] Епископ горњокарловачки Симеон., 1969. - Карактерологија српског православља, Српска православна црква 1219-1969, (Споменица о 750-годишњици аутокефалности), Београд 1969.

[2] Мирчетић Д.Ж. (2002). Историјски архив Ниш 1948-1998. Ниш: Вук Караџић

[autogenerated2009-3] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Славко Виденовић, Краљу Милане, вртати се назад, Народне новине, Ниш, 6-8.јануар 2009. pp. 4.

[4] Марјановић - Вујовић Г., 1986. - Средњовековне некрополе у Србији евидентиране кроз археолошка ископавања, Старинар XXXVII, Београд 1986.

[5] Мијушковић - Калић Ј., 1983. - Ниш у средњем веку, Историја Ниша I, Ниш 1983

[6] Општина Дољевац, Стратегија развоја туризма општине Дољевац за период 2012. до 2016. године (2011), pp. 34-35

[7] Kultura Beograd: Skulptura sa portretom kralja Milana u Starom dvoru, Decembаr 26, 2007.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]