Спомен-плоче у Котражи
Спомен-плоче у Котражи налазе се на западној фасади цркве у Котражи, Општина Лучани. Постављене су 1938. године у спомен умрлим свештеницима и војницима из Котраже изгинулим током Балканских и Првог светског рата.[1]
Опис
уредиСпомен-плоче знатних димензија, квалитетно израђене од белог мермера, постављене су са страна улазног портала. По концепцији, садржају и изради сродне су са плочама на фасади цркве у Гучи.
Лева плоча
уредиУ врху барељефно је приказан симболичан лик Милоша Обилића са змајем на шлему. Са страна је исписано:
- Наше су жртве наша слобода. 1912-1918. Јунаштвом у слободи. Хвала Вам! Слава Вам! Котрашки хероји за слободу своје отаџбине.[а]
Затим следи списак од 119 имена:
- Јеротије Вујичић
- Јеврем Илић
- Јоксим Обренић
- Јован Јовановић
- Јован Равић
- Јездимир Николић
- Јоксим Мијаиловић
- Јосиф Милинковић
- Јездимир Милинковић
- Лазар Лазић
- Лазар Јовановић
- Лука Јовановић
- Љубомир Бујошевић
- Љубомир Перичић
- Мијаило Бошковић
- Мирко Бошњаковић
- Мирко Бумбаревић
- Милисав Виторовић
- Момир Доловић
- Милутин Дмитрић
- Миленко Драгић
- Милојко Драгић
- Милорад Кузмановић
- Миљко Каљевић
- Милета Лазаревић
- Милорад Лазаревић
- Миливоје Јешић
- Милутин Јанковић
- Милојко Јовановић
- Милојко Мијатовић
- Макарије Мијатовић
- Милоје Милутиновић
- Миленко Миљић
- Милета Милутиновић
- Миливоје Милутиновић
- Михаило Милетић
- Милојко Милетић
- Милоје Мијатовић
- Милорад Миливојевић
- Мирко Миросавић
- Милутин Миросавић
- Милутин Николић
- Миљко Николић
- Миломир Миросавић
- Милутин Поповић
- Милорад Милосављевић
- Матије Илић
- Милун Несторовић
- Мирко Несторовић
- Милан Обренић
- Миломир Обренић
- Михаило Обренић
- Мирко Перичић
- Милорад Петронијевић
- Миладин Пауновић
- Матије Радивојевић
- Милић Симеуновић
- Милоје Сеничанин
- Милорад Чакаревић
- Милош Стијовић
- Миљко Танкосић
- Михаило Чакаревић
- Недељко Бујошевић
- Недељко Вујичић
- Ненад Јанковић
- Новак Сеничанин
- Новица Сеничанин
- Недељко Миљић
- Недељко Радосављевић
- Недељко чакаревић
- Обрад Милинковић
- Обрад Танкосић
- Петроније Чакаревић
- Рисим Бујошевић
- Радован Дмитрић
- Радош Илић
- Радомир Илић
- Рајко Мијатовић
- Радич Миловановић
- Радоје Мијатовић
- Радосав Миливојевић
- Радомир Милисављевић
- Рисим Ружић
- Радомир Сеничанин
- Радован Танкосић
- Радисав Чакакревић
- Славомир Дмитрић
- Сретен Јовановић
- Слободан Мијатовић
- Станимир Кузмановић
- Светозар Миљић
- Сава Миљић
- Саватије Милутиновић
- Стеван Миливојевић
- Савко Милисављевић
- Светислав Радисављевић
- Станојле Радивојевић
- Светолик Симеуновић
- Срећко Стефановић
- Сретен Чакаревић
- Тодор Бумбаревић
- Тоша Вујовић
- Трифун Виторовић
- Тома Лазић
- Тоша Миљић
- Тадија Миљић
- Тихомир Милутиновић
- Тихомир Мечанин
- Тодор Марић
- Тадија Пртењак
- Танаско Симеуновић
- Тихомир Чакаревић
- Урош Чакаревић
- Цветко Јанковић
- Чедомир Кузмановић
- Чедомир Милисављевић
- Чедомир Танкосић
- Ненад Ристић
- Тодор Мечанин[б]
Испод натписа у барељефу су исклесана два млада редова са шајкачама и два старија, искусна артиљерца са шлемовима на глави. Између су развијене заставе, а испод њих ловорова грана - симбол победе.
Десна плоча
уредиСпомен-плоча са десне стране портала слично је конципирана, осим што је у медаљону приказано попрсје распетог Христа, са трновим венцем на глави - симболом страдања. Са страна је исписано:
- Бесмртни великани 1912-1918. У вери. У патњи. Смрћу у васкрсење. У слободи. Котрашки хероји за слободу своје отаџбине.[в]
Испод следи списак од 114 имена, међу којима су један свештеник, четири официра и петнаест подофицира.
Свештеник
- Милета Јовановић
Официри
- Крста Милутиновић
- Драган Вујовић
- Милоје Јовановић
- Dr Радомир Јовановић
Подофицири
- Игњат Спасојевић
- Милован Милутиновић
- Милојко Мечанин
- Радомир Мартић
- Рајко Јовановић
- Тадија Лазић
- Чедомир Симеуновић
- Александар Лазић
- Владимир Јовановић
- Велимир Драгић
- Витомир Дмитрић
- Добривоје Чакаревић
- Ђоко Николић
- Ненад Јовановић
- Радомир Бумбаревић
Каплари
- Алекса Милутиновић
- Арсеније Јовановић
- Видоје Танкосић
- Витомир Симеуновић
- Вилиман Радивојевић
- Дмитар Драгић
- Добросав Симеуновић
- Драгољуб Николић
- Добросав Јовановић
- Крста Кузмановић
- Љубомир Јовановић
- Милисав Чакаревић
- Недељко Мијатовић
- Радован Кузмановић
- Сава Дмитрић
- Светозар Ђуричић
- Тихомир Кузмановић
- Редови:
- Андрија Виторовић
- Адам Добросављевић
- Адам Дмитрић
- Александар Јовичић
- Андрија Бумбаревић
- Андрија Јовановић
- Александар Милетић
- Андрија Пртењак
- Богдан Драгић
- Бранко Миросавић
- Бошко Миросавић
- Борисав Мијатовић
- Будимир Луковић
- Благоје Мечанин
- Божидар Мечанин
- Будимир Танкосић
- Будимир Мечанин
- Вуксан Дмитрић
- Вучић Обренић
- Владимир Мијаиловић
- Весо Лазаревић
- Војислав Лазаревић
- Владимир Милисављевић
- Велимир Мијатовић
- Велимир Рабреновић
- Вељко Миросавић
- Вукоман Марковић
- Вукић Мијатовић
- Велимир Милутиновић
- Вукић Марић
- Велимир Пртењак
- Владимир Ћериман
- Влајко Кузмановић
- Вељко Радовановић
- Владимир Радовановић
- Владимир Јанковић
- Витомир Ристић
- Вукадин Радојевић
- Влајко Ружић
- Велисав Танкосић
- Вељко Чакаревић
- Гаврило Драгић
- Гвозден Дмитрић
- Грујица Јовановић
- Гојко Миливојевић
- Гојко Пртењак
- Драгомир Доловић
- Добривоје Дмитрић
- Добросав Бујошевић
- Димитрије Драгић
- Драган Обренић
- Драгомир Јовановић
- Драган Јовановић
- Драгутим Јовановић
- Добросав Петронијевић
- Драгутин Лукић
- Драгић Николић
- Дамљан Равић
- Драгиша Радојевић
- Душан Радојевић
- Добривоје Тодоровић
- Драгутин Чакаревић
- Ђурђе Драгић
- Ђурђе Доловић
- Живојин Радивојевић
- Живојин Чакаревић
- Здравко Јовановић
- Иван Дуканац
- Иван Лазаревић
- Ивко Лазаревић
- Илија Каљевић
- Илија Миљић
- Илија Милисављевић
- Јеленко Вујовић
- Драгомир Чакаревић
- Радован Милутиновић[г]
Испод натписа је готово истоветан приказ са два млада и два старија војника са развијеним заставама.
Историјат
уредиМештани Котраже на челу са свештеником Чедомиром Константиновићем средином 1930-их носновали су Одбор који је за циљ имао одавање поште војницима страдалим у Првом светском рату. Од 400 ратника који су отишли у бој, кући се вратило само њих 180.[2]
Одбор је успео да сакупи знатна средства[2] како би на цркву биле постављене спомен плоче са именима свих изгинулих мештана, да би се „њиховим породицама донекле ублажио бол за својим изгубљеним милима, а потомству оставио вечити спомен на њихове изгинуле очеве и браћу који своје животе положише на олтар слободе, правде и за част своје отаџбине.”[2]
Освећење спомен-плоча и новог црквеног иконостаса извршио је Епископ жички Николај Велимировић на храмовну славу Ђурђевдан 1938. године:
- Прангије и звона зором су сакупили народ пред цркву у Котражи. Свештенство са народом дочекује Владику. (...)
- Владика уз суделовање десет свештеника извршује освећење новог иконостаса, служи свету Литургију, парастос изгинулим ратницима и умрлим свештеницима, сече славски колач и беседи народу присутном, кога је било преко 3000 душа. Присутне је нарочито ганула пажња Епископова, што је за време парастоса изгинулим ратницима, он лично прочитао имена и презимена са спомен плоча 200 изгинулих ратника.[3]
Напомене
уредиИзвори
уреди- ^ Маринковић, Радован М. (2016). Векописи Котраже, Белог Камена, Вучковице и Пшаника. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-20-5.
- ^ а б в "Политика", 23. мај 1935
- ^ „Свети Владика Николај (Велимировић)у Гучи и Котражи, ПРЕГЛЕД ЦРКВЕ ЕПАРХИЈЕ ЖИЧКЕ, год. 20, бр.6/7, Краљево, јун/јул, 1938.”. Благовесник. Архивирано из оригинала 27. 01. 2022. г. Приступљено 25. 12. 2024.
Литература
уреди- Протић, Милисав Д. (1940). Драгачево и његови славни синови. Ниш: Штампарија „Св. Цар Константин“.
- Славковић, Јовиша М. (2009). Села и вароши Драгачева : хроника. Гуча: Центар за културу, спорт и туризам општине Лучани "Драгачево". ISBN 978-86-84383-71-8.
- Драгачево : насеља, порекло становништва, обичаји. Београд: Службени гласник : САНУ. 2010. ISBN 978-86-519-0718-3.
- Маринковић, Радован М. (2016). Векописи Котраже, Белог Камена, Вучковице и Пшаника. Гуча: Библиотека општине Лучани. ISBN 978-86-88197-20-5.